5 hranjivih materija koje prestaju da budu zdrave ako sa njima preteratate

Podelite:

Svi znamo da nezdrave stvari kao što su šećer i natrijum treba da unosimo u ograničenim količinama. Ali postoje i neke zdrave hranljive materija koje, ako se pretera sa nijima, mogu doneti više štete nego koristi. Čak i kada su neke hranljive materije neophodne za dobro funkcionisanje organizma, ne treba preterivati sa njima.

1Ni sa zdravim sastojcima ne treba preterivati

1) OMEGA 3 MASNE KISELINE

Ove zdrave masti pomažu nam u borbi sa zapaljenjima koja su poznati uzrok ubrzanog starenja i nekih bolesti.

Ako ih unosimo u normalnoj količini, smanjiće rizik od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i depresije, održaće zdravlje kože i poboljšati funkcionisanje mozga.

 

Ali jedno novo istraživanje pokazalo je da omega 3 masne kiseline utiču na imuni sistem i ometaju organizam u borbi protiv virusnih i bakterijskih infekcija.

Naučnici ističu da se ovo najčešće dešava kod ljudi koji jedu morsku hranu, koriste riblje ulje i jedu hranu koja sadrži mnogo omega 3 masnih kiselina, kao što su jaja, sok od pomorandže i žitarice. Da biste znali koliko omega 3 masnih kiselina treba da unesete u organizam, pričajte sa nutricionistom.

22) VITAMIN C

Vitamin C je dobra podrška imunom sistemu i potreban je kako bi se rane brže zacelile, za odražavanje zdravlja kostiju, zubi, krvnih sudova i kože. Pored toga, deluje i kao antioksidant, usporava starenje i sprečava neke hronične bolesti, uključujući bolesti srca, rak i artritis.

Maksimalna količina vitamina C koju odrasla osoba sme da unese u organizam iznosi 2.000 miligrama dnevno.

Preterano unošenje vitamina C izaziva nadimanje i otežava varenje, izaziva dijareju, mučninu, povraćanje, gorušicu, glavobolje, nesanicu i kamen u bubregu. Unosite vitam C prirodnim putem – možete ga naći u crvenoj i zelenoj paprici, brokoliju, citrusima, kiviju, papaji, jagodama i ananasu.

 

3 3) CINK

Cink se nalazi u svakoj ćeliji našeg organizma. Ovaj mineral podržava imuni sistem, održava dobar vid, ukus, miris, reguliše nivo šećera u krvi, metabolizam i funcionisanje tiroidne žlezde.

U toku jednog dana smete uneti maksimalno 40 miligrama cinka.

Istraživanja su pokazala da oni koji unosite veće količine cinka u dužem periodu imaju problema sa varenjem, osećaju metalni ukus u ustima, imajuvrtoglavice, glavobolje, lako se zamaraju, pojačano se znoje, gube kontrolu nad mišićima,nemaju toleranciju na alkohol, a javljaju im se i halucinacije.

 

Velike količine cinka mogu oslabiti imuni sistem, smanjiti nivo „dobrog“ holesterola, koji štiti srce, i povećati nivo „lošeg“ holesterola, koji se povezuje sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja.

4) GVOŽĐE

Većina gvožđa u organizmu nalazi se u crvenim krvnim zrncima i pomaže u dovođenju kiseonika do svake ćelije u organizmu. Ovaj ključni mineral proizvodi i energiju potrebnu ćelijama i sastavni je deo mnogih proteina i enzima potrebnih za dobro zdravlje.

Višak gvožđa se može nagomilati u tkivu i organima, uključujući jetru i srce. Dnevno ne smete unositi više od 45 miligrama gvožđa. Muškarci i žene stariji od 50 ne moraju da unose više od 8 miligrama dnevno.

5) KALCIJUMmleko

Skoro 99 odsto kalcijuma nalazi se u našim kostima, ali ovaj mineral je potreban i za dobro funkcionisanje srca, nerava i mišića i za balansiranje kiselina u telu.

Dnevna količina kalcijuma koju smeju da unesu žene koje nisu trudne i muškarci iznosi 2.500 miligrama do 50. godine, a od 51. 2.000 miligrama.

Ako pređete tu granicu, imaćete visok nivo kalcijuma u krvi, što može izazvati probleme sa bubrezima, kamen u bubregu i taloženje kalcijuma u mekom tkivu. Pored toga, višak kalcijuma može dovesti i do zatvora i uticati na apsorpciju gvožđa i cinka.

Izvor: Zena Blic/Zdravlje.net

Podeljeno