8 mitova o zdravlju srca

Podelite:

1. Da li su prastari stanovnici Zemlje primenjivali ishranu samalo masti?

Odg: Ne. Dok se čovečanstvo razvijalo, primitvni ljudi su živeli na masti iz ribe i masti iz školjki, lovili su patke, sisare iz mora, ptice, jeli insekte, svinje, ovce, koze, jaja, koštunjavo voće itd. (westonaprice.org/Abrams, Hrana & Evolucija 1987)

2. Da li vegetarijanci žive duže?

Odg: Ne. Prosečna stopa smrti vegeterijanaca (muškarci) je nešto viša od muškaraca koji nisu vegetarijanci (93% i 89%); dok je stopa smrti žena vegeterijanki dosta viša od žena koji nisu vegeterijanke (86% i 54%). (Am J Clin Nutr 1982 36:873)

3. Da li evropska zemlja sa što većim srednjim nivom holesterola ima stanovnike za koje su očekuje da će živeti najmanje?

Odg: Ne, čak naprotiv. Švajcarska je zemlja u Evropi gde stanovncici imaju najviše nivoe holesterola (264 mg/dl), ali oni su stanovništvo koje živi najduže. Dok je Rusija zemlja čiji stanovnici imaju najmanje nivoe holesterola, ali njihovi stanovnici žive najkraće od evropskih zemalja. (Dr. Malkolm Kendrik, studija MONICA).

index

4. Da li je bolest srca izazvana holesterolom i zasićenim mastima životinjskog porekla? 

Odg: Ne. Srčane bolesti imaju više različitih, međusobno povezanih uzroka. Tokom stalnog povećanja bolesti od 1920 do 1967, u ishrani se nalazilo sve manje i manje masti životinjskog porekla a sve više procesiuranih hidrogenizovanih biljnih ulja. (USDA statistika)

5.Da li je istina da unos Vitamina B12, ekstremno važnog za srce, može da bude samo iz određenih biljaka kao što su zelene alge i proizvodi od soje?

Odg: Vitamin B12 nije absorbovan ukoliko se unosi iz biljaka. Moderni proizvodi od soje čak povećavaju potrebu tela za ovim vitaminom. Jetra životinja je najbolji izvor vitamina B12 i kompleksa vitamina B. (westonaprice.org).

6. Da li je niskomasna ishrana dobra za decu?  

Odg: Ne, deci je neophodna ishrana sa dosta masti i holesterola! Majčino mleko je hrana sa najvećim procentom holesterola od sve hrane na Zemlji. Deca koja ne unose dovoljno zdravih masti imaju problema sa rastom i učenjem. (Food Chem News 10/3/94).

images

7. Da li su zasićene masti životinjske masti?

Odg: Ne, zasićene masti su većinom u tropskim uljima i nalaze se i u mnogim bijkama. Masti su univerzalne, i npr zasićena stearinska kiselina u buteru je isti molekul kao stearinska kiselina u čokoladi. (Dr. Meri Enig, PhD, lipidna biohemija).

8. Da li je višak ugljenih hidrata koji se ne iskoristi fizičkom aktivnošću skladišten u telu kao ugljeni hidrat?

A: Ne, svaki višak ugljenih hidrata je pretvoren u masti i skladišti se kao mast najviše u predelu abdomena, zadnjice i predela oko zadnje lože. Jedite mnogo hleba, cerealija, paste, đuseva i različitih pića i vaše telo će taj šećer pretvoriti u mast. (Dr. Robert C. Etkins)

Zaključak?

Imajte izbalansiran način ishrane u kome najviše treba da izbegavate procesiurane ulgljene hidrate i najviše pažnje obratite na njihov unos, jer su oni danas čovekov najveći neprijatelj. Ukoliko unosite uh, neka to bude integralno, i neka to bude povrće i voće, a probajte što više belog brašna i šećera da izbacite. Cilj je svesti ih na nulu, a sa vremena na vreme sebi dati oduška sa manje kvalitetnim (ali ukusnim, znamo to…) stvarima. Jedite što više zdravih masti i ukoliko niste vegeterijanac (u tom slučaju obratite pažnju kakve masti unosite!) ne bežite od kvalitetne životinjske hrane. Jedite više puta dnevno i izbegavajte velike obroke. Pite vodu i biljne čajeve i to je jedino i svo piće koje vam je potrebno za zdrav i dug život.

Izvor: supernaturalmed.com

Podeljeno