Alergeni napadaju sa svih strana

Podelite:

Primarijus dr Vojislav Lekić o ekspanziji alergijskog rinitisa kod dece i novim terapijama: Gotovo 70 odsto mališana koje roditelji dovedu kod specijaliste ORL pati od tegoba izazvanih alergijskim rinitisom.

alergeni

 

Čak 40 odsto dece ima alergijske probleme, a 80 procenata ljudi oboli od alergijskog rinitisa pre 20. godine. Ovo oboljenje u ekspanziji je poslednjih decenija u razvijenim zemljama sveta, a smatra se da će do 2020. godine, svako drugo dete da oboli od rinitisa. U praksi se i kod nas pokazalo da gotovo 70 odsto mališana koje roditelji dovedu kod specijaliste ORL pati od ovih tegoba. Polovina onih koji imaju simptome bolesti nikad se ne javi lekaru i leči se „na svoju ruku“, pišu Novosti

Kada već krajem ovog meseca počne cvetanje drveća, najpre leske, breze, a zatim i drugih biljaka, šmrcanje i svrab biće svakodnevica ovih pacijenata sve do oktobra. Alergija može da se javi i na ostale inhalatorne alergene, prašinu, grinje i hemijske čestice koje iz spoljne sredine lako dospevaju u nos. Čestice iz vazduha, naime, konstantno „napadaju“ sluznicu nosa, koja u jednom trenutku prestaje efikasno da pročišćava nosne hodnike. Aktivira se čitav lanac događaja koji dovode do formiranja različitih supstanci koje izazvaju curenje iz nosa, kijanje, svrab i zapušenost nosa. 

Da bi se ovaj mehanizam pokrenuo potrebna je „podloga“, odnosno nasledna sklonost ka alergijama. Ipak, to je samo jedan od faktora koji mogu da izazovu alergijsku reakciju. Među stručnjacima je sve više zagovornika takozvane higijenske teorije, koja polazi od toga da je preterena higijena razlog što imunitet od malih nogu ne može da se izbori sa „napadačima“ iz spoljne sredine. 

– Imuni sistem je organizovan da se brani od virusa i bakterija, ako njih nema, imunitet će da se okrene protiv sebe – kaže u intervjuu za „Novosti“ primarijus dr Vojislav Lekić, v. d. načelnika Dečje bolnice KBC „Zvezdara“ – „Dr Olga Popović Dedijer“. – Drugi teoretičari tvrde da vakcinacija i davanje antibiotika još u najmlađem uzrastu ne dozvoljava organizmu da se na prirodan način izbori sa virusima, bakterijama i parazitima. A, sličan mehanizam važi i za alergijske bolesti.

Imunitet u crevima

Da li jačanjem imuniteta može da se spreči pojava alergije? – Sve više se priča o probioticima koje u crevima imaju imunomodulatorsko i imunostimulatorsko dejstvo. Pokazalo se u mnogobrojnim istraživanjima da, ako se probiotici daju deci do četvrte godine, proređuju alergijske napade.

 

Kakva nova shvatanja još preovlađuju u medicini kada su u pitanju alergijske bolesti? 

– Sada se preporučuje da životinje žive u porodicama sa decom, jer se pokazalo, prema poslednjim istraživanjima, da deca iz seoskih sredina, koja su mnogo više u kontaktu sa životinjama, znatno manje pate od alergija. Amerikanci su dokazali da ukoliko dete u prvoj godini života dobije tri ili više puta antibiotik, ima duplo veće šanse da dobije alergiju. 

Kako se to konkretno povezuje sa alergijama? 

– Antibiotici prave neravnotežu u još nerazvijenoj dečjoj crevnoj flori, što dozvoljava lakši prodor u ovom slučaju alergena, pa samim tim se lakše oboleva od alergijskih bolesti. 

Koliko sve veće aerozagađenje utiče na nastanak alergijskog rinitisa? 

– To je još jedno viđenje stručnjaka u svetu, a i dokazano je da otrovne čestice koje u vazduh dospevaju iz industrije, ali i hemijskih preparata, parfema, kozmetike, kućne hemije, značajno doprinose nastanku alergijskog rinitisa.

2

U kom uzrastu se najčešće pojavljuje alergijski rinitis? 

– Zapaženo je da deca koja obole od alergijskog rinitisa obično već u prvoj godini života dobiju atopijski dermatitis, odnosno ekcem. Međutim, to nije uvek prethodnica alergijskog rinitisa, koji se manifestuje u periodu od druge do dvadesete godine života. Kasnije, bolest vrlo često preraste u astmu. Mnogi pacijenti kod kojih se otkrije astma imali su simptome alergijskog rinitisa u dečjem uzrastu, koji nisu lečili. 

Zbog čega neki pacijenti nikad ne ispitaju uzrok tegoba? 

– Simptomi mogu da budu sasvim blagi i da se javljaju sezonski. Dete može da ima tegobe kraće od četiri nedelje, ili dva dana zaredom, sa kijanjem koje ne traje duže od jednog sata, što roditeljima ne bude dovoljan razlog da dete odvedu na ispitivanja. 

Da li je jednostavno raspoznati simptome alergijskog rinitisa? 

– Ako dete uporno, dugotrajno ima bistru sekreciju iz nosa, zatim, zapušen nos, kijanje češće od deset puta dnevno i kašalj zbog slivanja sekreta niz ždrelo, kao i suzenje, crvenilo, otok i svrab očiju jasno je da se ne radi o običnoj prehladi. Tada dete treba odvesti specijalisti koji će da ispita postojanje alergije. Postoje i drugi, opšti simtomi, kao što su suvoća usta, glavobolja, apatija, umor, zbog čega deca imaju slabiju koncentraciju i poremećaj sna, pa popuštaju i u školi. Važno je da dete pregleda specijalista jer često i uvećanje trećeg krajnika može da daje slične tegobe. 

Iz čega se sastoji lečenje? 

– Prva mera u lečenju je izbegavanje alergena. To je ono što najpre, ovu bolest može da drži pod kontrolom, pre nego što se posegne za lekovima. Jer, pravog izlečenja nema, pa i svaka medikamentna terapija samo može da ublaži tegobe bolesti i da spreči eventualna pogoršanja.

 

Bez pušenja i usisivača

Šta savetujete pacijentima koji pate od alergijskog rinitisa? 
– Najvažnija je higijena nosa tokom cele godine, odnosno ispiranje običnim fiziološkim rastvorom svako veče, pred spavanje. Tako se spiraju alergeni koji se tokom dana pri svakom udahu lepe za zidove nosne sluznice. Drugo, važna je higijena prostorija u kojima se boravi, posebno u sobi gde dete spava. Izbaciti tepihe i zavese, plišane igračke, a prašinu nikako ne usisavati već brisati mokrom krpom. Ako je moguće treba uzeti hipoalergenu posteljinu, i naravno zabraniti pušenje u prostorijama u kojima dete boravi.

 

Kako deluju lekovi? 

– U početku se najpre daju antihistaminici kojom se faktički preseca hemijska reakcija u imunom sistemu koja dovodi do alergije. Oni deluju na zaustavljanje sekrecije i svrab očiju i nosa, ali ne i na zapušenost. Za to se daju dekongestivne kapi. One se koriste od pet do sedam dana najviše, tako da, u suštini, nema trajnog rešenja za ove simptome. 

Postoji li terapija koja može da spreči pojavu ovih simptoma i da spreči bolest da se aktivira? 

– U tom smislu danas su dosta u upotrebi inhalacioni kortikosteroidi, koji se raspršavaju u nos. Oni su najbolji antiinflamatorni lekovi, ali kao i svaki lek u medicini, i ovaj ima pozitivne i negativne strane. Oni su dobri jer deluju na otok sluznice i smanjuju jačinu i napade astme ako je udružena sa rinitisom. Međutim, oni ne deluju samo lokalno, pa ih treba davati sa razumnom merom, posebno kod pacijenata koji su hronično alergični na više vrsta alergena. 

Da li je lečenje hroničnog alergijskog rinitisa teže? 

– Jeste, jer ti pacijenti imaju tegobe gotovo tokom cele godine, a pojedini lekovi ne smeju da se daju u dužem periodu, već sa povremenim prekidima. Mnogo je lakše kontrolisati alergiju recimo na polen drveća, jer ona traje samo dva meseca u godini. Za hronične oblike alergijskog rinitisa poslednjih godina pojavila se nova grupa lekova, takozvani montelukast lekovi, koji se daju na astmu i alergijski rinitis. 

Koliko je efikasna imunoterapija? 

– Ova terapija je dobra, ali da bi se primenila mora tačno da se zna koji alergen izaziva bolest. Međutim, to nije uvek moguće, čak ni pored mnogobrojnih alergo testova. Kod čak trećine pacijenata ne dokaže se uzročnik bolesti. Takođe, terapija nije efikasna ako postoji više okidača, odnosno ako je pacijent alergičan na polen drveća, trava, prašinu i grinje istovremeno. 

Da li je na vidiku nova terapija koja će možda promeniti pristup lečenju? 

– Britanci su nedavno napravili preparat koji je, u suštini, celuloza u spreju. Kada se naprska u nos, on stvara tanak film koji fizički sprečava kontakt sa alergenima.

Izvor: B92.net

Podeljeno