Amerika i Srbija dele istu bolest?

Podelite:

Svet je bio pogođen terorističkim napadom na Svetski trgovinski centar i Pentagon 11. septembra a posle svega, postavljana su pitanja o udelu ovog događaja u naletu posttraumatskog stresnog sindroma koji je preplavio Ameriku.

bolest

 

SAD se 2001.godine suočila sa jednom od najvećih tragedija. I dok su jedni bili direktno izloženi traumatičnom događaju drugi su posredstvom televizijskog izveštavanja ali i tuđih ispovesti takođe „preživljavali“ ovaj napad samo indirektno. 

Veliki broj studija rađen je baš na temu posttraumatskog stresnog sindroma izazvanog traumom „9/11“ i rezultati su poražavajući – neposredno posle čak 11% Njujorka patilo je od ovog sindroma i 4% cele Amerike. 

Logično, razdaljina je imala dosta udela. Ljudi koji su živeli bliže Svetskom trgovinskom centru, čak 20% njih zatražilo je pomoć zbog simptoma PTSS. 

Nakon 11. septembra mnogo je veća stopa ljudi koji su zbog mentalnih problema odustvovali sa posla. Skoro 5% njih imalo je PTSS samo kao posledicu slušanja priča onih, koji su jedva preživeli napad. 

Međutim, simptomi su, uz lečenje, prolazili nakon šest meseci do godinu dana. Za svaki slučaj, u Americi, i danas postoji lista medicinskih stručnjaka koji se bave ljudima koji su žrtve terorističkog napada 11. septembra kao i društva za psihološku pomoć. 

Posttraumatski stresni sindrom nije isključivo vezan za Ameriku. Isti sindrom zadesio je i Srbiju nakon bombardovanja 1999.godine. Oba dođaja bila su jako traumatična za učesnike-žrtve, demonstracija sile je još jedna sličnost za oba događaja. Amerika je doživela pakao jedan dan a u Srbiji je sve trajalo 78 puta duže. Iako je Al Kaida moćna organizacija, ona je ipak značajno slabija od svetske sile kakva je tada bila Amerika. Protiv Srbije je bio veliki broj zemalja i mogućnost odbrane nije ni postojala.

amerika

 

Nakon višedecenijske zaštićenosti Amerikanaca, da li je izloženost traumi teže pala ovde ili tamo? 

„Svakako da postoje razlike, ne mislim da su među narodima neke koje su genetske, vec istorijske. Ljudi pa i narodi se razlikuju po tome koliko ponose neke traumatske situacije. Mora se rezonovati i to da su Srbi daleko više navikli na razne nedaće, ratovanja, muke i nesreće i mogu lakše da podnesu nešto što bi nekim drugim narodima teže bilo. 

Ono što priču čini ne tako jednostavnom jeste činjenica da je Srbija pre toga imala mnoga iskušenja u smislu ratova i hiperinflacije, siromaštva i bede a poznato je u psihologiji da se stresovi gomilaju. Čak i mali stresovi, kada se nagomilaju mogu da dovedu do toga da čovek pukne zbog neke male i bezazlene stvari. Tačno je da ljudi mogu i da su navikli da podnose teške situacije. Može da dođe do sloma zbog nečega što ne izgleda kao adekvatno i kao prilično slab povod.” objašnjava prof. dr Žarko Trebješanin 

Poznato je da su se Srbi tokom bombardovanja „kljukali“ lekovima za smirenje koji su bili u slobodnoj prodaji u svakoj apoteci. Mnogi tvrde da je i danas ostala stara navika ispinanja benzodiazepama iako vec odavno zavisnost prešla iz fizičke u psihološku. 

„To nesumnjivo ukazuje da je bombardovanje ostavilo psoledice i da su ljudi postali oseljiviji na frustracije, javlja se veči broj depresija i poremećaja u ponašanju“ naglašava Trebješanin. 

„Mene je zanimalo kako se ljudi zapravo brane od stresne situacije i pokazalo se da, najčešci način odbrane jeste neka vrsta autosugestije. Ljudi pokušavaju sebe da ohrabre, smanjuju i minimizuju opasnost, nadaju se da neće baš njih pogoditi bomba. 

Veliki broj ljudi se bavio svakodnevnim aktivnostima, kućnim poslovima, šetnjama i čitanjem. Čak su deca išla u školu. Što više tih svakodnevnih aktivnosti i manje razmišljamo da će naići opet bombardovanje. Naravno odrasli su se spasavali brigom o deci. Čim se čovek brine o deci sam zaboravlja na to.“ – objašnjava prof. Žarko Trebješanin. 

Ono što se tokom vekova pokazalo kao praksa jeste da se posle svih nedaća i problema ljudi zbliže i krenu spontano da pomažu jedni drugima.U stresnim situacijama kakve su obe, bombardovanje i teroristički napad, bitna je socijalna podrška. To podrazumeva druženje i međusobnu brigu, razmenjivanje vesti i emocija. Socijalna podrška pomaže ljudima da očuvaju mentalno ali i fizičko zdravlje.

Izvor: B92.net

Podeljeno