Bakterije su sve otpornije na lekove

freeimages.com / Stock photo: Magic Pills
Podelite:

Neodgovorna i pogrešna upotreba antibiotika dovela je do razvoja rezistencije, neosetljivosti mnogih mikroorganizama na njih, a rezultat toga je i porast bolničkih infekcija sa smrtnim ishodom

freeimages.com / Stock photo: Magic Pills

freeimages.com / Stock photo: Magic Pills

UKOLIKO se antibiotici budu i dalje nekritički primenjivali za svaku kijavicu, prehladu ili gušobolju, postoji veliki rizik da se uskoro nađemo na pragu postantibiotske ere, jer su brojni izazivači bakterijskih infekcija, iz dana u dan, sve otporniji na trenutno dostupne lekove.
Na ovo upozoravaju stručnjaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti u Stokholmu, koji su, zajedno sa Evropskom unijom, inicirali uvođenje posebnog dana povećanja svesti o antibioticima.Prema podacima iz 30 država Evropske unije (EU) i Evropskog ekonomskog prostora (EEA) koji su dostavljeni Evropskoj komisiji, uprkos višegodišnjim naporima sa se smanji korišćenje antibiotika, ni u jednoj nisu uspeli da efikasnije smanje upotrebu. U osam država je, čak, zabeležen značajan porast.

Iako Srbija nije uključena u ovo istraživanje, po potrošnji antibiotika, izgleda, ne zaostajemo za ostatkom Starog kontinenta. Svakog dana 27 od 1.000 stanovnika je na terapiji antibioticima. Tokom 2013. godine popili smo ukupno 4,4 miliona kutija ovih lekova. U poređenju sa drugim zemljama, to je više od evropskog proseka, a po potrošnji antibiotika iz grupe makrolida, koji se koriste za tretiranje infekcija uzrokovanih grampozitivnim bakterijama, mi smo na prvom mestu!

Podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuju da u našoj zemlji skoro svaki treći stanovnik samoinicijativno koristi lekove, više žene nego muškarci. To se uklapa i u podatke Evropske unije, jer i tamo za kutijicama antibiotika češće posežu pripadnice lepšeg pola.

Najčešće se ovi medikamenti koriste za lečenje gripa i bronhitisa, a slede prehlade, bolovi u grlu i urinarne infekcije, navodi se u konačnom izveštaju istraživanja specijalnog Evrobarometra 407 iz 2013. godine. Antibiotici se u manjem procentu uzimaju i protiv povišene temperature, rinofaringitisa, kožne infekcije, kašlja, a pet odsto ispitanika ih je koristilo čak i za glavobolju.

Jedan od najvećih problema koji je povezan sa prekomernim korišćenjem antibiotika jeste povećana rezistencija ili otpornost bakterija. Dešavaju se mutacije mikroba na antibiotike, koji su donedavno bili veoma efikasni.

– Neodgovorna i pogrešna upotreba antibiotika dovela je do razvoja rezistencije, neosetljivosti mnogih mikroorganizama na njih, a rezultat toga je i porast bolničkih infekcija sa smrtnim ishodom – upozoravaju stručnjaci. – Otpornost bakterija na antibiotike jedan je od najvećih problema sa kojim se suočila medicinska stručna javnost. Smatra se da će nas neodgovorna i neracionalna upotreba antibiotika uvesti u veliki problem u milenijumu u koji smo tek ušli.

Kada se govori o rezistenciji, treba razlikovati dva osnovna pojma – antimikrobnu i antibakterijsku, ističu istraživači. Dok antibiotska supstanca deluje samo protiv bakterijske infekcije, supstanca koja ima antimikrobno delovanje utiče na sve tipove mikroba, uključujući i bakterije.

Sve veća otpornost može u nekim slučajevima da izazove i nastanak opasnih organizama. Nastaju čak i tzv. superbakterije, koje su otporne na većinu antimikrobnih materija, ne samo na antibiotike. Da li je to „super bug“, zlatna stafilokoka (MRSA) ili neka druga, sve izazivaju teške infekcija koje mogu da imaju čak i smrtni ishod.Tri osnovna faktora, koja utiču na rezistenciju su, prekomerna i nedovoljna upotreba i zloupotreba antibiotika. U prva dva slučaja posredi može da bude pogrešna dijagnoza ili loše izabran antibiotik od strane lekara, pogrešna doza ili dužina korišćenja terapije. Kada je reč o zloupotrebi glavni krivci su pacijenti koji na svoju ruku uzimaju ove preparate bez konsultacije sa lekarom.

Istraživanje rađeno u 30 evropskih država pokazalo je da su u čak 80 odsto zimskih bolesti, koje zahvataju nos, uši, grlo i pluća uzročnici virusi. U tim slučajevima antibiotici su neefikasni i pacijenti ne bi trebalo da ih koriste, čak i ako su ubeđeni u suprotno. Lekarima pri postavljanju dijagnoze i ocenjivanju da li je posredi bakterija ili virus mogu da pomognu brojne analize, od kojih je možda najbrža određivanje CRP u krvi.

Takođe, pre propisivanja terapije potrebno je razmotriti podatke koji se odnose na mesto, vrstu i stepen jačine infekcije, kao i na uzročnika infekcije. Identifikacija uzročnika i antibiogram sužavaju, odnosno olakšavaju izbor vrste antibiotika.
eKlinika.rs / Novosti

 

Podeljeno