Bez duvana lakše se diše

Podelite:

Hronična opstrukciona bolest pluća je na 4. mestu kao uzrok smrtnosti. Pušači su najrizičnija grupa. Počinje sa jutarnjim kašljem, gušenjem, a neretko završava stalnim nedostatkom kiseonika i nizom propratnih teških oboljenja 

bez duvanaHronična opstrukciona bolest pluća (HOBP), koju čine hronični opstrukcijski bronhitis i emfizem pluća, naziv je za grupu hroničnih sporo progresivnih poremećaja disanja, koje karakteriše smanjenje maksimalnih izdisajnih protoka pri forsiranom izdahu. 

Opstrukcija (smanjenje) protoka vazduha kroz disajne puteve je većinom stalna, ali se može konstatovati i promenljiv stepen povratnosti i pojačane bronhijalne nadražljivosti. HOBP se može javiti zajedno sa astmom i, kada postoji promenjena reaktivnost disajnih puteva, razlikovanje ovih poremećaja može predstavljati teškoću. Definicija HOBP isključuje druge uzroke hronične opstrukcije protoka vazduha kroz disajne puteve kao što su: cistična fibroza, obliterantni bronhiolitis ili bronhiektazije. 

HOBP je česta bolest, posebno u ekonomski slabije razvijenim zemljama, u siromašnijoj populaciji, kod osoba rođenih sa manjom telesnom masom. Češće oboljevaju muškarci od šeste do osme decenije i bela rasa u odnosu na crnu. HOBP je na 4. mestu kao uzrok smrti i jedini je od deset vodećih uzroka smrti u svetu, koji je u stalnom porastu. 

Ko mi „krade“ vazduh? 

Faktori rizika za nastajanje HOBP su: pušenje duvana, zagađenost vazduha, rizične profesije i infekcije. Devedeset odsto svih bolesnika sa HOBP su aktivni ili bivši pušači. Dugogodišnje pušenje duvana oštećuje nežnu strukturu površnog sloja sluzokože disajnih puteva, što dovodi do: sporije eliminacije sekreta, smanjene funkcije odbrambenih ćelija u plućima, umnožavanja i pojačane funkcije žlezda koje luče sluz, blokiranja aktivnosti određenih enzima – što ima za posledicu dalje oštećenje strukture disajnih puteva; grčenja glatkih mišića i suženja, sa pojačanom reaktivnošću disajnih puteva. Opstrukcija u „malim disajnim putevima“ je najraniji mehanički poremećaj koji se uočava kod mladih pušača i može u potpunosti da nestane sa prestankom pušenja. I kod dugogodišnjih, teških pušača je moguće usporavanje opadanja plućne funkcije, ako prestanu da puše. I pasivno pušenje nosi rizik i uzrok je simptoma kao što su: kašalj, zviždanje u grudima i pojačano stvaranje ispljuvka. 

Zagađenost vazduha, posebno vezana za prisustvo sumpor dioksida i čvrstih čestica u vazduhu u industrijskim i visokourbanim sredinama; profesija (izloženost dejstvu neorganskih i organskih prašina i štetnih gasova) kao i respiratorne infekcije (virusne i bakterijske) su glavni faktori rizika za nastajanje i pogoršavanje HOBP. Deficit Alfa-1 antitripsina (koji blokira aktivnost serumskih proteaza) je genetski poremećaj i odgovoran je za oko dva odsto emfizema pluća, koji se javlja kod mladih osoba. 

Dejstvo navedenih faktora kroz dugi niz godina ima za posledicu: promene u strukturi disajnih puteva (zadebljanje mišićnog sloja i sluzokože), ograničavanje protoka vazduha sa naglim slabljenjem disajnih puteva, povećan rad disajnih mišića. Izdah kao pasivna radnja je više pogođen nego udah, pa kao posledica sužavanja disajnih puteva i gubljenja elastičnih svojstava pluća dolazi do fenomena zarobljavanja vazduha i povećane vazdušnosti pluća. Paradoks je da je količina vazduha u plućima povećana, ali on ne učestvuje u razmeni gasova, jer se nalazi u takozvanom anatomskom mrtvom prostoru. Dalje promene se ogledaju u oštećenju i razaranju tkiva pluća i krvnih sudova pluća što dovodi do slabije gasne razmene, a rezultat su: smanjenje kapaciteta pluća, dinamskih volumena (FEV1) i poremećaj u sastavu gasova arterijske krvi. Hronični nedostatak kiseonika u krvi sa svoje strane dovodi do niza poremećaja: povećanja pritiska u plućnoj arteriji, hipertrofije desne pretkomore i komore srca, bubrežnih, hormonskih i poremećaja funkcije skeletnih mišića i njihove atrofije, smanjenja gustine kostiju (osteoporoza). 

„Dobro jutro“ uz kašalj 

Klinički tok HOBP karakterišu spora progresija i periodi relativne stabilnosti, prekidani epizodama pogoršanja, u početku jednom godišnje, a potom i nešto češće. Kod bolesnika se javljaju: gušenje prvo pri naporu, a zatim i u miru, kašalj sa iskašljavanjem lepljivog beličastog ili žuto-zelenog sadržaja, povišena telesna temperatura. I neka druga prateća bolest može biti uzrok pogoršanja HOBP: slabost leve srčane komore, srčane aritmije, zapaljenje pluća, zapaljenje sinusa, pneumotoraks, gastroezofagealni refluks. 

Klinička slika bolesnika sa HOBP: radi se najčešće o dugogodišnjem pušaču, koji kašlje i iskašljava, naročito u jutarnjim časovima. Iskašljani sadržaj je sluzav ili gnojni. Količina ispljuvka je obično mala. Učestalost i težina kašlja kao i zviždanje i pištanje u grudima ne moraju govoriti i o težem stepenu poremećaja funkcije pluća. Vremenom su periodi pogoršanja češći i dužeg su trajanja. Javlja se i osećaj nedostatka vazduha, prvo pri većem, a potom i pri sve manjem naporu, pa i u miru. Sa pogoršanjem funkcije pluća i gasne razmene zbog hroničnog nedostatka kiseonika, dolazi do promena u krvnoj slici (povećavaju se: broj crvenih krvnih zrna, hemoglobin, hematokrit), a javlja se i cijanoza (ljubičasta prebojenost jezika, usana, jagodica i prstiju). Fino podrhtavanje šaka, jutarnja glavobolja, anksioznost, depresija, inverzija sna (pospanost danju a nesanica noću), pojačano znojenje su znak globalne plućne slabosti. 

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu: tegoba koje navodi bolesnik, objektivnog nalaza na plućima i srcu, rendgenskog nalaza pluća i srca, uključujući i KT pregled, ispitivanja plućne funkcije (spirometrija, telesna pletizmografija, transfer faktor pluća za ugljen monoksid i difuziona konstanta, gasovi arterijske krvi).

Čuvajte pluća, trebaće vam! 

Lečenje HOBP se bazira na: sprečavanju daljeg napredovanja bolesti, očuvanju plućne PLUCAfunkcije, zbrinjavanju komplikacija i sprečavanju pogoršanja. Pošto se radi o hroničnim bolestima, terapija je stalna, uz redovne kontrole kod lekara. 

Najvažnija mera je prestanak pušenja. Za uspešno odvikavanje od pušenja potrebni su volja bolesnika uz aktivno i kontinuirano delovanje lekara. Bronhodilatatori smanjuju osećaj nedostatka vazduha i poboljšavaju podnošenje napora popravljanjem protoka vazduha kroz disajne puteve. U upotrebi su: preparati teofilina, beta-2 stimulatori (kratko i dugo delujući) i antiholinergijski lekovi. Teofilinski preparati (Aminophyllin R, Durofilin, Nebetol, Euphylong i sl) su u vidu tableta i doziraju se na 12 sati. Kratkodelujući beta-2 stimulatori (Ventolin, Salbutamol, Aloprol, Berotec i sl.) doziraju se na šest, a dugodelujući (Serevent –Salmeterol ) na 12 sati. Antiholinergijski lekovi se koriste pojedinačno – Spiriva jednom dnevno ili u kombinaciji sa beta-2 stimulatorima (Berodual) na šest sati. Najbolji efekt se postiže primenom lekova u vidu aerosola – spreja, pošto lek direktno dospeva u disajne puteve i brzo deluje. Pritom su doze lekova nekoliko destina puta manje nego ako bi se lek uzimao u vidu tableta. Samim tim su i neželjeni efekti daleko manji (podrhtavanje ruku, nesanica, uznemirenost, lupanje srca, mučnina i sl.). Da bi terapija bila uspešna treba je uzimati redovno i pravilno koristiti „pumpicu“. Glikokortikoidi se redovno primenjuju, ali im je efekt slabiji nego u lečenju astme. Usled dugotrajne sistemske primene (tablete, injekcije) nastaju mnogobrojni neželjeni efekti (porast krvnog pritiska, osteoporoza, slabljenje imuniteta, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, strije po koži, dijabet). Zato se i preporučuju lekovi u spreju sa dobrim lokalnim dejstvom u plućima i malim neželjenim efektima na ostale organe. 

U stanjima dugogodišnje i progresivne bolesti, kada je izražena teška plućna slabost, postoji stalan nedostatak kisonika u krvi, što dovodi do oštećenja mnogih organa (srca, mozga, jetre, bubrega). Da bi se to sprečilo, sprovodi se, po određenim principima, terapija kiseonikom, prvo u bolničkim uslovima. Na osnovu dobre kliničke procene može se postaviti i indikacija za kiseoničnom terapijom u kućnim uslovima, što se ostvaruje preko aparata – koncentratora kisonika, ali kiseonik tada treba koristiti minimum15 časova dnevno, obavezno tokom noći. Na ovaj način se popravlja nivo kiseonika u krvi, sprečavaju se komplikacije i poboljšava se kvalitet života bolesnika. 

Od ostalih mera preporučuju se: energično lečenje svih infekcija antibioticima i sekretoliticima, vakcinacija protiv gripa, sprovođenje mera rehabilitacije (banjsko-klimatsko lečenje, vežbe disanja, edukacija bolesnika, položajna drenaža, inhalacije) i po potrebi i psihoterapija. 

Često pitanje u lečenju pogoršanja HOBP je : Da li je potrebno bolničko lečenje? Brzina pogoršanja tegoba, opšte stanje i nivo svesti bolesnika, težina poremećaja gasova arterijske krvi, postojanje drugih težih bolesti i njihovo pogoršanje, ima li bolesnik dobrih uslova za kućno lečenje, utiču na ovu odluku. Ukoliko sve inetnzivne mere lečenja ne daju povoljan efekt, lečenje se nastavlja u jedinicama intenzivne nege u vidu asistirane ili mehaničke ventilacije. 

Pošto se radi o hroničnim bolestima, koje često dovode do teškog oštećenja zdravlja, progresivnog su toka, dovode do radne i životne invalidnosti, potrebno je delovati pre svega preventivno – energičnom borbom protiv pušenja, uz navedene mere lečenja i redovne kontrole kod specijaliste za plućne bolesti. 

RUŽIČASTI I MODRI DAVLJENIK 

Klinički se razlikuju dva tipična predstavnika, bolesnika sa HOBP:

  1. „Ružičasti davljenik“ – mršav, svetlo ružičaste kože, često stoji ili sedi podupirući se rukama o podlogu da bi olakšao disanje, grudni koš mu je bačvast, disajni pokreti mali. Diše kroz stisnute usne, pri disanju koristi pomoćne disajne mišiće i ima uvlačenje natključnih jama. Od tegoba dominira osećaj nedostatka vazduha često i u miru. Ovakav nalaz odgovara emfizemu pluća…
  2. „Modri, podbuli“ – bolesnik sa povećanom telesnom masom, tamno prebojene, ljubičaste kože lica, usana, jezika i šaka, čija je glavna tegoba kašalj sa iskašljavanjem i sviranje i pištanje u grudima. Prisutni su: česte respiratorne infekcije, srčane tegobe, povišen krvni pritisak, aritmija, otoci nogu, srčana slabost i poremećaj u gasovima arterijske krvi. Ovakav nalaz je karakterističan za hronični opstruktivni bronhitis i relativno brzo dovodi do teške plućne i srčane slabosti.

I

Izvor: B92.net

Podeljeno