Biološki lekovi su spas za reumatičare

Podelite:

Hemijski lekovi za reumu zaustavljaju bolest samo kod 20–40 odsto obolelih, dok ostalima mogu da pomognu samo biološki lekovi, a oni su skupi, ističe prof. dr Nemanja Damjanov.

lekovi

 

Proleće karakteriše nestabilno vreme koje ne prija reumatskim bolesnicima jer hladnoća i velika vlažnost dovode do bolova i otoka u zglobovima ruku i nogu, krstima i vratu. Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, oni znatno pogoršavaju teškoće obolelih, pa se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu.
Simptomi reumatskih oboljenja su veoma karakteristični i izrazito neprijatni. Osim bolova, najpre se javlja otežana pokretljivost zglobova. Od vidljivih promena koje su ređe, javljaju se otoci, crvenilo ili modra boja kože, bolna osetljivost na dodir i pokret. Ponekad se javlja bol u leđima koji se širi duž noge. Nekada se bol oseća samo prilikom pokreta ili kada se menja vreme, a nekad je konstantan. Reumatska oboljenja mogu da budu toliko teška da izazovu deformisanje zgloba ili kosti i da pacijent postane skoro nepokretan. Takva reumatska oboljenja pripadaju grupi oboljenskih reumatizama.

U SRBIJI OBOLELO 50.000 LJUDI
Tegobe su naročito izražene kod ljudi koji hronično pate od reumatskih upala zglobova, a njih je u Srbiji oko 50.000. Prema nezvaničnim podacima, čak tri četvrtine građana Srbije boluje od nekog oblika reumatizma, od zapaljenskih, preko nezapaljenskih, do degenerativnih. Inače, najviše pacijenata s reumom živi u Vojvodini, koja je, zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova, izuzetno pogodno tle za razvoj ove bolesti.
Reumatske bolesti, ističe prof. dr Nemanja Damjanov, specijalista reumatologije i direktor Instituta za reumatologiju u Beogradu, najčešće pogađaju stariju populaciju i obično traju do kraja života. Reuma je, kaže on, teška bolest jer oštećuje zglobove, vezivno mišićno tkivo, čak i kožu, a ako se ne leči, rezultira gubitkom radne sposobnosti i invalidnošću.

lekovi 3

 

TRAJNO OŠTEĆUJE ZGLOBOVE
Ako se ne dijagnostikuju na vreme i ne leče na odgovarajući način, hronične upale zglobova dovode do gubitka radne sposobnosti kod polovine bolesnika u prvih pet do deset godina bolesti.
– Za lečenje reume uglavnom se koriste jeftini hemijski lekovi koji mogu da zaustave bolesti i spreče gubitak radne sposobnosti samo kod 20–40 odsto obolelih – ističe dr Damjanov.
Pacijentima kojima hemijski lekovi nisu uspeli da zaustave bolest i kod kojih postoji opasnost da izgube radnu sposobnost mogu da pomognu samo biološki lekovi. To su složeni organski molekuli koji deluju na imunosistem i smiruju hroničnu upalu kod teških hroničnih reumatskih zapaljenja.
MOŽE LI LEK DA BUDE SKUP
Dr Damjanov pojašnjava da se biološki lekovi koriste samo kada prethodno lečenje hemijskim lekovima nije dalo odgovarajuće rezultate.
– Biološki lekovi se daju u vidu potkožnih injekcija ili infuzijom. Veoma su efikasni i bezbedni za većinu bolesnika, ali pacijenti koji ih primaju ipak moraju redovno da se kontrolišu kako bi se izbegla moguća neželjena dejstva – kaže naš sagovornik.
On navodi da je njihova glavna mana to što su skupi, pa se zato kod nas veoma retko koriste. Tako, recimo, manje od dva odsto obolelih od reumatoidnog artritisa u terapiji koristi biološke lekove.
– To je skupo lečenje i država mora da izdvoji značajna sredstva da bi obezbedila ove lekove velikom broju obolelih. Međutim, postoje određene računice koje pokazuju da se ova izdvajanja isplate, zato što se na posledice višedecenijskog gubitka radne sposobnosti i lečenje invaliditeta potroši više sredstava nego za kupovinu bioloških lekova – zaključuje prof. dr Nemanja Damjanov i poručuje obolelima od reume da se što više kreću. 
Redovna, umerena fizička aktivnost, a naročito hodanje, odlično deluje na očuvanje stabilnosti kičme, čvrstine kostiju i kvaliteta hrskavice zglobova, ali i na ublažavanje hroničnih bolova u leđima.
 

Kako pregurati proleće
Obolelima od reumatskih bolesti dr Damjanov savetuje da redovno uzimaju propisanu terapiju i da:
• izbegavaju prevelike fizičke i psihičke napore
• čuvaju se gripa i drugih virusnih infekcija jer one mogu da pogoršaju njihovo opšte stanje
• bave se umerenim fizičkim radom
• hodaju najmanje pola sata dnevno 
• što više borave na svežem vazduhu 
• izbegavaju masnu hranu i slatkiše
• jedu što više različitog svežeg povrća

Izvor: zena.blic.rs

Podeljeno