Bolest udišemo iz vazduha

Stock photo: Gas power station
Podelite:

Zbog posledica aerozagađenja u Srbiji. Godišnje umire oko 10.000 ljudi. Uočen je porast hroničnih respiratornih oboljenja, karcinoma pluća, kardiovaskularnih tegoba

Stock photo: Gas power station

Stock photo: Gas power station

SRBIJA je po zagađenosti vazduha treća u Evropi, a zbog posledica aerozagađenja u našoj zemlji 2010. godine prevremeno je umrlo oko 10.000 ljudi. Iste godine je zabeleženo 2,5 miliona dana odsustvovanja sa posla, a izračunato je i da se na lečenja ljudi od opstruktivnih respiratornih bolesti, što za dijagnostiku, što za lečenje, poslednjih godina utrošilo blizu pet milijardi evra.

Uoči 5. juna koji se obeležava kao Međunarodni dan zaštite životne sredine, stručnjaci su upozorili da prisustvo suspendovanih čestica, sumpor-dioksida, azot-dioksida, metana i teških metala, prevashodno žive, u vazduhu, utiču na značajan porast hroničnih respiratornih oboljenja, kao i povećene incidence karcinoma pluća.

– U Srbiji svake godine od karcinoma pluća oboli oko 6.000 ljudi – naglasio je profesor Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, na konferenciji evropske neprofitne organizacije HEAL, koja se bavi unapređenjem životne sredine i zdravlja. – Poslednjih godina beleži se porast incidence u ženskoj populaciji, a smrtnost je veća od 50 odsto.

Zabrinjava, prema njegovim rečima, i porast hroničnih opstruktivnih oboljenja koja dovode do određenog stepena invaliditeta. Takođe, uočen je i porast kardiovaskularnih oboljenja, a poslednje svetske studije su pokazale da aerozagađenje ima značajnu ulogu i na povećanje incidence dijabetesa. Raste i broj obolelih i od cerebrovaskularnih bolesti, a primećeno je da aerozagađenje ima negativan uticaj i na reproduktivne sposobnosti. Zapravo, aerozagađenje je jedan od glavnih razloga narušavanja zdravlja celog organizma.

Kada bi se broj suspendovanih čestica u vazduhu značajno smanjio, tako da bude u granicama koje je predložila Svetska zdravstvena organizacija, prosečan ljudski vek bi se produžio za 22 meseca. Istovremeno, ova mera bi doprinela da u Srbiji godišnje bude 16.000 manje obolelih.

– Recimo, zabrana sagorevanja uglja u Dablinu devedesetih godina smanjila je broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti i komplikacija za sedam, a od respiratornih za 13 odsto – istakao je Vekić. – Nov propis u Australiji iz 2001. godine o poboljšanju kvaliteta vazduha i smanjenju suspendovanih čestica je smanjio kardiovaskularne bolesti za 17,9 odsto, a respiratorne za 22,8 odsto.

Kao posledica izloženosti velikim koncentracijama polutanata u kratkom vremenskom periodu može da se desi akutno oštećenje zdravlja. Međutim, simptomi i znaci su lako prepoznatljivi i vidljivi i brzo može da se reaguje i da se bolest leči.

– Hronična oštećenja su opasnija – rekla je profesor dr Dušica Stojanović, predsednik Sekcije za higijenu Srpskog lekarskog društva, i rukovodilac Katedre higijene Medicinskog fakulteta u Nišu. – Pojedini polutanti nesmetano dospevaju do alveola respiratornog sistema, prelaze u krv, a odatle do svih ćelija i tkiva našeg organizma. U kojoj meri će oštetiti zdravlje zavisi od karakteristika samih zagađivača, ali i od organizma. Pojedine grupe su posebno osetljive: deca, mladi, hronični bolesnici, rekonvalescenti.

 

eKlinika.rs /  B. LAĆARAK – NovostiOnline

Podeljeno