Brojne posledice gojaznosti

Podelite:

Gojaznost ili, kako je često nazivaju, bolest savremenog čoveka postala je jedan od najozbiljnijih izazova za zdravlje stanovništva u celom svetu.

Poslednjih dvadesetak godina gojaznost u Evropi trostruko je povećana, tako da prekomerna uhranjenost danas pogađa čak 50 odsto odraslih, dok je jedna trećina te populacije gojazna.

gojaznost

Posledice po zdravlje koje gojaznost može da prouzrokuje vrlo su ozbiljne. To su oboljenja kardiovaskularnog sistema, visok krvni pritisak, veći rizik za artritis, povišen nivo holesterola, pojedine vrste karcinoma, dijabetes tipa 2… Gojazni ljudi češće doživljavaju povrede pri svakodnevnim aktivnostima, u riziku su i da zarade oštećenja potpornog i motornog aparata (kičma, članci, zglobovi), a bol u donjem delu leđa se kod njih javlja se mnogo češće.

Specijalista higijene i magistar ishrane dr Jelena Gudelj-Rakić iz Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” kaže da su prekomerna uhranjenost i gojaznost prisutni i kod 20-30 odsto dece i adolescenata u Evropi.
debela zena– Oko 60 do 85 odsto gojazne dece školskog i prepubertetskog uzrasta ostaju gojazna i u odraslom dobu, što dovodi do ranije i do češće pojave hroničnih nezaraznih bolesti: hipertenzije, rane ateroskleroze, šećerne bolesti tipa 2, kao i endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja. Kada se gojaznost udruži sa ovim oboljenjima u tako ranom životnom dobu, dolazi do skraćenja očekivane prosečne dužine života i velikog opterećenja bolestima – objašnjava dr Gudelj-Rakić. Prema podacima istraživanja zdravlja stanovnika Srbije iz 2006, svaka druga odrasla osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu masu, od čega je 18,3 odsto bilo gojazno, dok je skoro jedna petina mladih uzrasta 7 do 19 godina bilo umereno gojazna i gojazna.

Da bi se postigla zadovoljavajuća telesna težina, potrebno je primeniti jednostavnu formulu: smanjiti unos hrane i povećati potrošnju.

– Dobitna kombinacija glasi: umereno, raznovrsno i dovoljno – u ishrani i fizičkoj aktivnosti. Važno je napomenuti i da se upornost isplati, odnosno da se održavanjem zadovoljavajuće težine smanjuje rizik od nastanka mnogih bolesti – ističe dr Gudelj-Rakić.
zena jedeKAKO DO PRAVILNE ISHRANE

– Ne preskakati obroke (tri glavna i dve užine)
– Izbaciti slane i slatke grickalice, beli šećer, gazirane i negazirane sokove, gotova jela, sosove i prelive za salate…

– Izbaciti punomasne sireve, kajmak, pavlaku, buter, majonez, kečap, lisnato testo…

– Jesti pahuljice, integralno brašno i testenine, crni hleb, žitarice u zrnu, mahunarke…

– Koristiti biljne čajeve, prirodne biljne začine, razno sveže voće i povrće, posna mesa

– Koristiti mleko i mlečni proizvode sa manjim sadržajem masnoće i nerafinisana ulja

– Umesto prženja i pohovanja, meso i povrće pripremajte kuvanjem u vodi ili na pari, grilovanjem ili pečenjem u rerni.  Jelo solite dok se sprema.  Voda je najbolje piće.  Budite fizički aktivni

Kako izmeriti indeks telesne mase (ITM)

Formula: ITM = TM (kg)/ TV (m2)
TM – telesna masa u kilogramima
TV – telesna visina u metrima na kvadrat

Stepen uhranjenosti  –  ITM kg/m2  –  Nivo rizika
Pothranjenost manji od 18,5 Povećan rizik za brojne zdravstvene probleme
Normalna uhranjenost od 18.5 do 24.9 Prosečan, rizik zavisi i od drugih faktora
Prekomerna uhranjenost od 25 do 29.9 Povećan
Gojaznost viši od 30 Visok

I stepen od 30 do 34.9 Umereno visok
II stepen od 35 do 39.9 Značajno visok
III stepen viši od 40 Izuzetno visok

Bolest savremenog čoveka

67,7% dece i omladine uzrasta 7-19 godina normalno je uhranjeno

18,3% odraslog stanovništva je gojazno

36,2% odraslog stanovništva je prekomerno uhranjeno

54,5% odraslih osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu masu

18% mladih je umereno gojazno ili gojazno

6,2% dece je pothranjeno

Izvor: Zena Blic/Zdravlje.net

Podeljeno