ČETIRI OPASNA MITA Sve što smo ‘znali’ o alergijama je potpuno pogrešno

Podelite:

U Evropi i SAD-u, alergije i ekcemi drastično rastu u zadnjih 30 godina. Ali usprkos tome, o alergijama vladaju mnogi mitovi. Primer, iako 40 posto ljudi tvrdi kako je alergično na neku hranu, svega 5 posto zaista ima neku alergiju.

Freeimages.com / Stock photo: Dandelion

Freeimages.com / Stock photo: Dandelion

Upravo zbog toga su imunolozi, alergolozi, farmaceuti izdali „Istine o alergijama“, vodič koji pokušava pobiti neistine o alergijama. Neke su nametnuli „gurui“ a neke su rezultat pogrešno protumačenih studija o alergijama.

Više infektivnih bolesti u detinjstvu smanjuje broj alergija

Iako je povezanost alergija i mikroba široko prihvaćena, ideja kako više infekcija u djetinjstvu smanjuje rizik od kasnijih alergija u stručnim krugovima danas je odbačena.

Temelj teorije bila je hipoteza higijene, prema kojoj je veći broj alergija posledica bolje higijene. Imunolozi su uočili kako su alergije češće u manjim porodicama pa su pretpostavili da je uzrok tome što deca imaju znatno manje zaraza od drugih ljudi.
Da, izlaganje mikrobima tokom prvih nekoliko meseci života igra važnu ulogu u stvaranju imunološkog sistema, ali nema dokaza kako „obične“ infekcije poput prehlade sprečavaju alergiju.

Alergije su češće zbog naše opsednutosti čištoćom

Mikrobi na našem telu su se promenili u odnosu na prošle generacije. Ne zbog čištoće nego zato što se susrećemo s manje raznolikim mikrobima od naših predaka koji su uglavnom živeli u prirodnom okruženju.

Ideja da smo čišćenjem stvorili sterilno okruženje je smešna – mikrobi koje maknemo vrlo brzo se nadomeste onima s naše kože, s ljubimaca, prašine ili sirove hrane.

Ideja kako čistije okruženje povećava broj alergija u stvari je nešto razrađenija varijanta „hipoteze higijene“. Ističe kako smo nekada bili u kontaktu s brojnim mikrobima i parazitima koji su bili bezopasni. Oni su milionima godina evoluirali paralaleno s čovekom pe se naš organizam zna braniti, što biolozi nazivaju mehanizam starih prijatelja.

S druge strane, najzaraznije bolesti pojavile su se (relativno) nedavno, u zadnjih 10.000 godina otkako živimo u naseljima. Naši „stari prijatelji“ još postoje, ali mi smo izgubili kontakt s njima.

Može li slabija higijena promeniti trend alergija

Slabija higijena nas neće dovesti u kontakt sa „starim prijateljima“ nego će povećati rizik od starih i novih bolesti izazvanih mikrobima koji su se razvili otkako živimo u naseljima.

Dok se povećava broj alergija, ujedno se povećava i rizik od pandemije superbakterija koje su otporne na antibiotike.

Ciljana higijena poput pranja ruku je nešto čime ćemo sprečiti širenje opasnih mikroba, a podsticanjem svakodnevnog susretanja sa „starim prijateljima“ povećavamo otpornost organizma.

Jesu li hemikalije krive za alergije

Preterano korišćenje sredstava za čišćenje i ličnu higijenu često su krivci za alergije, pogotovo antibakterijski sapun.

S druge strane, ciljano korišćenje dezinfekcijskih sapuna, primera radi prilikom pripremanja hrane, drastično smanjuje rizik od opasnih zaraza.

Osim toga, većina ljudi smatra kako su upravo hemikalije najveći alergen, ali ljudi su znatno češće alergični na prirodne stvari, počev od jaja i orašastih plodova, preko ambrozije,  do grinja i peruti ljubimaca.

eKlinika.rs / Magazin.hr
Podeljeno