Cigarete se sve teže odbacuju

Stock photo: Self portrait with Cigarette
Podelite:

U duvan se ubacuju jače hemikalije, pa je po prestanku pušenja apstinencijalna kriza sada izraženija. Stare taktike za odvikavanje od ovog poroka više ne daju rezultate

Stock photo: Self portrait with Cigarette

Stock photo: Self portrait with Cigarette

OD KADA su proizvođači duvana, kao odgovor na nove i efikasne lekove za odvikavanje od pušenja, u cigarete ubacili nove i jače hemikalije, sve je teže osloboditi se ove zavisnosti, koja je prema rečima stručnjaka, postala jednaka heroinskoj.

Do pre 10 godina, ostaviti cigarete je bilo mnogo lakše, a čak 15 odsto pušača je bez ikakvih problema moglo da prestane da puši. Zavisnost je sada znatno jača, a apstinencijalna kriza teža. I pored mnogobrojnih kampanja protiv pušenja i zabrana pušenja, broj pušača je u porastu.

Prema rečima primarijusa dr Petra Borovića, predsednika Saveza Srbije protiv pušenja, zavisnost od nikotina brzo nastaje i održava se posle svakog udahnutog dima:

– U mozgu se nalaze nikotinski receptori koji imaju potrebu za nikotinom na svakih 20 minuta. Kada dobiju dozu nikotina oni stimulišu nervne ćelije da luče jake opijate, kao što je dopamin, koji veštački izaziva osećaj opuštenosti i blagog zadovoljstva.

Zato sada nekadašnje taktike za odvikavanje od pušenja nemaju mnogo efekta. Na primer, pušenjem većeg broja cigareta uzastopno, kako bi se razvilo gađenje prema pušenju, čemu mnogi pušači pribegavaju, može biti veoma opasno, jer velika količina nikotina koja se u kratkom vremenskom periodu udahne može da prouzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme.

S druge strane, metoda koja podrazumeva postepeno smanjivanje broja popušenih cigareta dnevno takođe se nije pokazala delotvornom, jer se tokom perioda produžava agonija pušača. Uzimanje antidepresiva, kao najradikalnija metoda odvikavanja, takođe može da izazove niz komplikacija.

Metode za odvikavanje od pušenja uz korišćenje lekova mogu se podeliti na nenikotinske i nikotinske. Primenom nikotinske metode (lekovi, odnosno pomoćna lekovita sredstva i pomagala koja u sebi sadrže nikotin u bilo kojoj koncentraciji) u procesu odvikavanja od pušenja, broj receptora za nikotin se ne smanjuje, već se praktično samo „zadovoljavaju“, čime se, takoreći, održavaju u životu. Primenom ovih proizvoda pušač u trenutku želje za cigaretom unosi u organizam izvesnu količinu nikotina koju bi inače uneo pušenjem cigareta, zbog čega se prednost daje nenikotinskim metodama.

– Na tržištu postoje registrovani preparati, u slobodnoj prodaji, koji sadrže biljne supstance, kao što je citizin iz biljke „zlatna kiša“. Citizin se vezuje za nikotinske receptore i daje isti osećaj relaksacije i zadovoljstva kao i nikotin iz cigarete, ali istovremeno ne održava broj nikotinskih receptora u mozgu, već ih smanjuje. Nije toksičan i ne stvara zavisnost. Već za tri do pet dana gubi se želja za cigaretom, s tim što je neophodno terapiju nastaviti dok se ne popije cela kutija – objašnjava dr Borović.

JEFTINIJI, A EFIKASNIJI

Mnogobrojne studije, objavljene u The New England Journal of Medicine, pokazale su da je citizin superiorniji u procesu odvikavanja od pušenja, kako u odnosu na placebo, tako i u odnosu na nikotinsku supstitucionu terapiju. Cena terapije citizinom nekoliko puta je niža u poređenju sa drugim proizvodima koji se koriste za odvikavanje od pušenja.

eKlinika.rs / M. VASILjEVIĆ – NovostiOnline

Podeljeno