Da li je cucla dobra za zube?

Podelite:

Koriščenje cucle (varalice, laže, dude) u vidu loptastih tvorevina od prirodnih materijala je zabeleženo još u praistorijskom period i u različitim oblicima proteže se kroz celu istorija čovečanstva.

cucla

Upotrebljavala se za podsticanje i kontrolisanje refleksa dojenja, omogućavanje prelaska na ishranu preko usta i naravno, za smirivanje bebe, zbog čega se danas uglavnom i koristi. Istorijski gledano, varalica se smatrala veoma korisnom po zdravlje, da bi početkom 20 veka stvoren snažan pokret protivnika optužujući je za širenje infekcija i stvaranje popustljivog ponašanja. U drugoj polovini 20 veka cucla postaje ponovo popularna, potencirana od dečje industrije, tako da je danas u zapadnoj civilizaciji koristi preko 75% beba.

Postoje veoma oprečna mišljenja u vezi mogućih korisnih efekata kod korišćenje cucle, uglavnom sa nedovoljno snažnom naučnom potporom. Pored toga što smiruje bebu i „olakšava život“ roditeljima kao prednosti se još navode:

-Smanjuju bol (anelgezija) kod nekih kratkih zahvata i intervencija na bebama(uzimanje krvi iz vene i sl.), kod kolika, umanjuje anksioznost, smiruje bebu i olakšava joj san, jer podstiče refleks sisanja kao najveći izvor zadovoljstva u toj fazi razvoja. To je posebno odnosi na novorođenčad i bebe do 6 meseci.

-Kod preveremeno rođenih beba koja su duže u bolnici olakšava prelazak na ishranu preko bočice. Cucla omogućava vežbu mišića usta što prirodno dešava kod dojenja.

-Prema nekim studijama cucla može da spreči tzv. „sindrom iznenadne smrti odojčeta“ objašnjavan kao posledica okretanjem bebe na stomak tokom sna. Ovi rezultita nisu bas tako čvrsto podupruti naučnim dokazima, ali sve veći broj stručnjaka preporučuju cuclu pre spavanja.

Nepoželjna dejstva:

Prelomi cucle i neadekvatne veličine mogu da budu uzrok ugušenja deteta, o čemu treba strogo voditi računa prilikom odabira. Isto tako cucla treba da ima i otvore za vazduh.

Najveći nedostatak, zbog koga se ponovo pokreće snažan otpor od 70-tih godina prošloga veka(sa popularizacijom i podsticanjem dojenja) je dokazani uticaj preranog korišćenja cucle na prestanak dojenja. Zbog toga se snažno NE PREPORUČUJE varalica pre nego se dojenje u potpunosti ne uspostavi.

Kao nedostatci se spominju i moguće infekcije usta, creva i srednjeg uva. One se češće povezuju sa cuclama od lateksa u odnosu na silikonske. Plastične cucle koje u sebi sadrže određena organska jedinjenja(npr bisfenol A) mogu da budu snažan izvor alergija. Alergije deluju na gornje disajne puteve izazivajući otežano disanje, curenje iz nosa, otoka krajnika i sl, ali i na pluća creva i dr. Zbog toga je važna dobra higijena cucle, moraju se često menjati i nikako je ne smeju koristiti i probati drugi (izgleda šašavo ali se često dešava).

Neke studije, mada nedovoljno proverene, upućuju i na mogućnost lakšeg razvoja ranog karijesa ako bebe koriste cuclu. To je sigurno, ako se cucla umače u med i druge slatkiše.

Duže i intenzivnije koršćenje cucle može da utiče i na razvoj pravilnog govora, posebno ako je kombinovano sa drugim lošim navikama.

Veliki broj studija upućuje na mogućnost nepravilnog razvoja vilica i postavke zuba kod dužeg nošenja cucli. To se posebno odnosi na neravnomeran, neanatomski pritisak mišića koji sputava razvoj gornje vilice, slabi tonus mišića žvakanja, sužava gornje vazdušne puteve, podstiče disanje na usta, potiskuje donju vilicu prema nazad. Sve to može da podstiče razvoj i drugih loših navika poput diasnja na usta i guranja jezika. Najčešće dolazi do nepravilnog preklapanja gornjih zuba unutar donje (tzv ukršteni zagrižaj). Donja vilica može da se potiskuje unazad. Isto tako pritisak cucle na nepce može da izaziva njegovo produbljivanje, sužavanje vilice i isturanje prednjih zuba, a pritisak jezika može da ih razdvaja u tzv. otvoreni zagržaj. Daleko od toga da će se ovo desiti kod svakog korisnika cucle, ali verovatnoća je veća ako se ona intenzivnije koriste tokom dana i noći i duži period posle nicanja zuba. Idealno je napustiti cuclu do druge godine, a maksimalno do četvrte.

Istraživanja su pokazala da bebe koje su kraće dojene imaju tendenciju da se teže odvikavaju od cucle.

cucleee

Postojala su istraživanja koja dokazuju da zaobljene cucle snažnije remete razvoj nepca i vilica, pa su konstruisane, tzv. anatomske ili ortodontske. One bi trebalo da više odgovaraju obliku usne duplje. U poslednje vreme se promovišu i posebni oblici anatomskih cucli koji podstiču razvoj nepca.  Još uvek ne postoje ubedljivi dokazi da anatomske cucle sigurno omogućavaju pravilan razvoj vilica, ali se prednost daje njihovom korišćenju.

Umesto zaključaka, preovlađujuće mišljanje stručnjaka je sledeće:

– Poželjnije je izbegavati korišćenje cucle jer štetna dejstva odnose prevagu.

– Kod prevremeno rođenih beba cucla može da bude od koristi.

– Kod opredeljenja za korišćenje cucle ne treba „lagodnost roditelja“ da bude odlučujuća.

– Ukoliko beba odbija cuclu, ne treba forsirati njenu primenu.

– Ne treba koristiti cuclu dok se čvrsto ne uspostavi dojenje.

– Ukoliko se jave alergije i česta zapaljenja uha treba prekinuti sa korišćenjem cucle.

– Odbaciti cuclu između prve i druge godine, a najkasnije do četvrte.

– Pojava drugih loših navika(disanje na usta, guranje jezika, sisanje prsta) i poremećaj u postavci zuba i vilica zahteva konsultacije sa stručnjakom.

Odvikavanje deteta od cucle predstavlja veći izazov za roditelje nego za samo dete. Lakše se podnosi uskraćivanje cucle tokom dana, nego što je to lišavanje deteta tokom noći, a upravo je to najkritičniji momenat. Postoje različite „postepene metode“ odvikavanja., Najčešće se cucla čini neprijatnog ukusa, odseca se vrh(kako bi izostalo zadovoljstvo u sisanju) i sl. Ipak najefikasnijim se pokazalo jednostavno kategorično uklanjanje cucle uglavnom praćeno sa nekoliko neprospavanih noći(slično kao kod prekida sa dojenjem).

Navika sisanja cucle se često zamenjuje sa sisanjem palca, drugih prstiju, pa čak i ruke. Ukoliko je intenzivna i produžava se i posle treće godine, neophodna je stručna intervencija za njihovo uklanjanje. Isto se odnosi kod pojave uočljivih deformitete na vilicama i zubima.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Podeljeno