Depresija – tihi ubica modernog doba

Podelite:

DEPRESIJA  Ona uništava društveni život i obolelu osobu drži u stanju emotivnog potresa. Pored osećaja izgubljenosti te otuđenosti depresiju prate brojne hronične i trenutne zdravstvene tegobe.
Psihijatar Vihang Vahia skreće pažnju na 10 propratnih efekata depresije na naše zdravlje.

Srčane bolesti

Depresija izaziva ozbiljne srčane probleme, a ukoliko je stanje depresije preintenzivno može doći i do smrti usled srčanog napada. Dr. Vihang to i objašnjava: „Kada ste u depresiji hroničan nedostatak kiseonika dovodi do upale srčanog mišića, što kasnije rezultira infarktom. Pacijenti sa srčanim problemima treba da budu posebno oprezni, jer i zbog blaže depresije mogu da završe u bolnici“. 

Slabljenje imunog sistema

Često depresija oslabi odbrambene snage našeg organizma, pa smo usled pada imunog sistema podložniji gripu i prehladi. Slabljenje imunog sistema se dešava jer se hormoni stresa otpuštaju u organizam. Kada je nivo hormona stresa duže vreme povećan, naš imuni sitem je sve slabiji i slabiji. Danas ljudi dosta češće oboljevaju od gripa i prehlade zbog stresnog načina života koji ih stalno iscrpljuje. 

Promena apetita

Osoba u depresiji često poseže za hranom kako bi smanjila tenziju pa se prejeda, ili s druge strane izbegava hranu da bi se bolje osećala. Promena apetita može biti nešto što se prirodno dešava svima, s vremena na vreme, ali kod depresivnih ljudi te promene u načinu ishrane neminovno dovode do gubitka kilograma ili gojaznosti.

Nesanica

Depresivni ljudi su skloni nesanici, odnosno teže padaju u san zbog nemogućnosti da zaustave svoje opsesivne misli. Zbog ruminacije (opsesivno razmišljanje o nekom događaju ili nečijim rečima) san im ne dolazi na oči, a kada konačno utonu u san često se bude noću. Poremećen tempo spavanja je još jedan zdravstveni problem koji prati depresiju. Često buđenje noću i teškoća da se zaspi, dodatno iscrpljuju depresivne osobe. 

Glavobolje i bolovi u leđima

Depresija, veovali ili ne, izaziva bolove i probadanja. Iako glavobolja i ukočenost nisu direktne manifestacije depresije u vezi su sa drugim zdravstvenim tegobama koje depresija donosi sa sobom kao što su: gojaznost, oslabljen imuni sistem, neispavanost, glad, dehidracija… 

Variranje krvnog pritiska

Kada smo depresivni prirodna reakcija našeg tela je otpušanje hormona stresa kortizola i epinerfina. Ovi hormoni stresa utiču na naš krvni pritisak i puls. Otpuštanjem kortizola i epinerfina krvni pritisak raste, a broj otkucaja srca se povećava što slabi naše arterije. Sve to vremenom dovodi do stvaranja plaka u arterijama, što na kraju može da rezultira moždanim ili srčanim udarom.

Umor

Kada smo u stanju depresije brže se umaramo i gubimo energiju. Nije neuobičajeno da ne možete da odradite čak i jednostavne, svakodnevne aktivnosti zbog nedostatka energije. Razlog za brzo umaranje može da bude nedostatak sna zbog bolova. 

Smanjeni libido

Ljudi koji su duže vreme depresivni doživljavaju i odumiranje svog seksualnog života. Depresija uzrokuje pad libida, ali i seksualne probleme poput nedostatka ejakulacije, slabije vlaženje vagine, preuranjene ejakulacija i erektilne disfunkcije. 

Društvena izgubljenost

Depresivni ljudi imaju tendenciju da se izoluju, dakle radije biraju da budu sami. Oni prosto vole samoću, jer ne žele da uznemiravaju svoje voljene, opterćujući ih svojim problemima. Ovo svojevrsno samo-uklanjanje iz društvenog života povećava intenzitet tuge i bola. Kada se ovakva izolacija nastavi duže vreme, oboleli može da razvije strah od spontane komunikacije i društvenog života uopšte.

Razdražljivost

„Razgovaranje sa ljudima koji su u teškoj depresiji može biti zahtevan zadatak, pošto se njihovo raspoloženje menja svaki čas“, kaže dr Vihang. Uglavnom su depresivni ljudi napeti, zabrinuti ili uznemireni, čak i kada neko lepo pokušava da priča sa njima. Zbog depresije ne umeju da reaguju u promenljivim situacijama, svađalački su nastrojeni prema okolini i imaju česte ispade besa.

economy.rs

Podeljeno