Dishidroza

Podelite:

Dishidroza je oblik akcema koji se javlja na šakama i stopalima pri čemu zahvata uglavnom dlanove i tabane.

Drugi nazivi za ovu bolest su Pompholyx i Eczema palmoplantaris vezikulozum.

Uzrok

Uzrok bolesti nije potpuno jasan, ali je sigurno da postoji nasledna preispozicija za ekcematozno reagovanje kože dlanova i tabana na različite stimulanse. Pojava dishidroze može da bude provocirana delovanjem deterdženata, kaustičnih sredstava i drugih hemijskih sredstava koja deluju na dlanove i šake ili su uneti na usta. Najčešće se radi o niklu, kobaltu, hromatima, neomicinu, penicilinu i drugim lekovima. Mogu da utiču biljke i proteini iz hrane.

Dishidroza može da se javi kao reakcija na delovanje mikroba, koji su napali druge delove tela. To može da bude reakcija na gljivičnu infekciju između prstiju stopala ili kandidu albicans polnih organa. Izlečenjem tih gljivičnih infekcija povlači se dishidroza. Uzrok mogu da budu bakterijske infekcije, koje se teže nalaze i dokazuju.

Bolest se češće javlja kod osoba kojima se mnogo znoje dlanovi i tabani. Toplota i znojenje mogu da pogoršaju bolest ili da dovedu do ponovnog javljanja (recidiva bolesti). Emocionalni stres takođe može da pokrene bolest. Bolest se češće javlja u proleće i jesen.

Simptomi

U akutnoj dishidrozi promene su uglavnom u vidu sitnih tvrdih plihova. Pre pojave kožnih promena obično se oseća toplina, svrab i zategnutost kože, žarenje ili nelagodnost. Zatim se duboko u koži javljaju tvrdi mehurići (to su vezikule duboko utisnute u epiderm). Okolna koža je uglavnom neizmenjena. Ponekad je crvena, što je znak zapaljenja. Plihovi izbijaju u naletimaobično u proleće ili jesen i to uglavnom u isto vreme na obe šake ili oba stopala. Kada se pojave svrab je izuzetno jak.

Mehurići retko sami prskaju, već se suše i perutaju. Ako se silom istiskaju ili probuše izlazi bistra tečnost. Tok bolesti nije uvek isti. Plihovi mogu brzo da se osuše i izperutaju. Međutim, mogu da se sliju u velike plihove tzv. bule sa krvavim ili gnojavim sadržajem. Bule mogu da popucaju, praveći ranicu (eroziju) koja vlaži i jako boli.

Bolest od početka može da ide sa jako velikim bulama koje zahvataju čitave dlanove i tabane šireći se na nadlanicu i gornju stranu stopala. Bolest može da bude i jako blaga, sa malim plihovima koji se brzo suše i prelaze u žućkaste mrlje koje se ljušte po rubovima i istanjena mekana ružičasta polja.

U hroničnoj  dishidrozi promene se nalaze uglavnom po sredini dlanova. Koža je zadebljala (to je hiperkeratoza) sa pukotinama, koje se zovu ragade. Pukotine zarastaju ili se javljaju novi plihovi. Na jednom delu kože mogu da budu plihovi, a na drugom je koža suva i puca.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu izgleda kože i patohistološkog pregleda kod oblika gde dominira hiprkeratoza. Dishidroza može da liči na mnoge kožne bolesti kao što su alergijski dermatitis, bulozni pemfigoid, psorijaza, lihen planus, pitiriaza.

Lečenje

Lečenje zavisi od težine bolesti. Lokalno se primenjuju antiseptične obloge na primer od hipermangana i kortikosteroidne kreme. Jak svrab se ublažava antihistaminicima. Ako se utvrdi da je dishidroza reakcija organizma na udaljenu infekciju primenjuju se antibiotici. Hronična dishidroza sa hiperkeratozom se najteže leči. Kod nje se osim lokalnih kortikosteroida koriste keratolitici (olakšavaju ljuštenje zadebljalih slojeva), preparati katrana i retinoidi, koji su najefikasniji.

Akutna dishidroza ima bolju prognozu od hronične. Kod nje su naredni naleti lakši i sve ređi. Kod hronične bolest traje godinama. Ako se ne ukloni uzrok bolesti lečenje je dugotrajno i ne naročito uspešno. Bolest se ponavlja.

Dishidroza može da se spreči nošenjem kožne obuće i izbegavanjem gumenih rukavica, izbegavanjem stresa, lečenjem gljivičnih i bakterijskih infekcija, izbegavanjem kontakta sa iritansima i ishranom bez nikla.

Izvor: Porodicni lekar

Podeljeno