Divlji zbog šećera: Izbacite slatkiše sa dečjeg jelovnika

Podelite:

Hiperaktivnost, ćudljivost, gojaznost, hronični zdravstveni problem, neizgrađen imunitet i slabije “kopčanje” – to su direktne posledice loše ishrane dece. Zato, mame varjače u ruke- da svojim naslednicima pripremate zdrave obroke, bez dodatih šećera, pojačivača arome, konzervansa. Samo sveže prirodne namirnice, riba, sir, povrće, voće obezbediće detetu pravilan i kvalitetan razvoj.

dete

 

Džabe učite decu lepim manirima, ako ih hranite loše. Slatkiše, grickalice treba da se jedu ponekad. Višak belog šećera ima za posledicu ćudljivu, neukrotivu i razbijanju sklonu decu koja svakom, uključujući i sebi, od života čine pakao

– Pravilna ishrana je osnovna baza dobrog zdravlja deteta i podrazumeva pravilan i raznovrstan izbor namirnica, koja sadrži sve hranljive i zaštitne sastojke i optimalan dnevni unos energije. Pravilnim unosom hranljivih sastojka telo održava vitalnost, aktivnost i otpornost na bolesti- kaže viši dijetetičar-nutricionista Dragana Miljković iz DZ „Dr Ristić“, članica MEDIGROUP.

Prema njenim savetima, deca dnevno treba najmanje da unose namirnice iz grupa masti i šećera. Masti treba da se obezbeđuju iz raznovrsno hladno ceđenih ulja, slatkiše treba svesti na najmanju moguću meru, a od napitaka prednost imaju gusti, mutni sokovi bez dodatka šećera i sveže ceđeni sokovi.

PREVIŠE SOLI

Previse soli iz organizma izvlači kalcijum koji je potreban za razvoj kostiju, zuba i noktiju.

Kasnije tokom života nedostatak kalcijuma povećava rizik od osteoporoze, astme, moždanog udara, infarkta, zadržavanja vode i povećanog krvnog pritiska.

ŠEĆER ZA „IZVOZ“

Šećer ima koban učinak na dečje zube i doprinosi gojaznosti, utiče na nivo šećera u krvi, čije posledica su kratkotrajne provale energije ili hiperaktivnosti koje sledi nagli pad što se manifestuje ćudljivošću ili problematičnim ponašanjem i žudnjom za još šećera.

 Hemijske supstance u mozgu koje utiču na raspoloženja ljudi, uključujući i depresiju, zovu se serotonin i beta endorfini.

porodica

 

MASNOĆE

Višak masne hrane vodi u gojaznost koja stvara velike zdravstvene probleme.

Trikovi mudrih roditelja

– Na stolu ne držite činiju sa slatkišima
– Uvek ponudite deci sveže ili sušeno voće kao užinu
– Sokove uvek razblažite vodom
– Idealan doručak su pecivo od celih žitarica, zobena kaša, musli bez zaslađivača

Mozak se, sam po sebi, sastoji od 60 odsto masnoće i za efikasno funkcionisanje mu je potrebno obilje masnih kiselina iz naše ishrane. Bazne masne kiseline su dobre masnoće.

Nalaze se u masnim ribama kao što su skuša, tunejvina, haringa, sardine i losos, orasima, semenkama.

Te masne kiseline su neophodne za normalan razvoj mozga, očiju i nervnog sistema.

Novija istraživanja sa Oksforda su ukazala da mnoga deca koja boluju od disleksije, dispraksije koji utiču na sposobnost dece da slušaju, misle, govore, mirno sede i pišu, zapravo trpe zbog manjka masnih kiselina.

Izvor: zena.blic.rs

Podeljeno