EFIKASNOST TRENINGA – savetuje Nemanja Korać

Podelite:

Ovaj članak posvećujem, pre svega, ljudima sa kojima najčešće radim i koji sportske aktivnosti i takmičenja upražnjavaju pored primarnih životnih obaveza (porodica, posao i sl.), dakle amaterima (AGE GROUP). Inspiraciju našao sam slušajući pojedince kako „treniraju mnogo i često“, a ne samo da ne napreduju, već se neretko žale na povrede, premor, pa i napuštanje sporta kao krajnji ishod.

speed-1196790-639x424

Za mene kao trenera prvi i osnovni postulat u radu sa klijentima jeste napraviti takav treninng plan da rizik od povređivanja i pretreniranosti svedem na minimum, pa bih želeo da u ovom članku podelim par osnovnih načela kako da zadržite svežinu, volju za treningom, a ispoštujete ceo koncept trening plana i sa druge strane budete sposobni za ostale dnevne obaveze.

Kvalitet pre kvantiteta

Koncept Vašeg trening plana mora maksimizirati efikasnost. To znači da trening mora biti suštinski modifikovan, da zanemarite besciljne, učestale dugačke treninge, jer Vi nemate vremena za 20,25, 30, itd. časova treninga nedeljno! Pod ovim mislim na uvođenje intervalnih, visokointezivnih aeronih setova – istraživanje je potvrdilo da sat vremena intervalnog bicikla (na trenažeru) može adekvatno zameniti višesatnu laganu vožnju napolju. Međutim, da bi počeli sa takvim radom morate imati osnovu, tj. bazu. Kod iskusnijih sportista uvod u trenažni ciklus traje kraće (u zavisnosti od trajanja pauze, tj. odmora od prethodne sezone/ciklusa treninga). Trajanje „baze“ zavisi od Vaše sportske istorije, ciljeva, ambicija, itd., što bi Vaš trener morao da zna. Naravno, ne odbacujte lagane i dugačke treninge nikako, ali oni ne smeju da budu primarni oblik treniranja.

Prednosti intezivnijeg intervalnog treninga su raznolike, pored toga što ste na pragu postizanja boljih rezutata, ubrzavanja metabolizma i sagorevanja više kalorija, vaše telo će se brže oporaviti, biti spremnije, a i više ćete vremena uštedeti bez takozvanih „junk miles“.

Manje kilometara – manji rizik od povreda i pretreniranosti

Kod trčanja naše telo trpi veći stres u odnosu na biciklizam i plivanje, a razlog tome su udarci u često tvrdo tlo (asfalt, beton) svakim korakom. Kod biciklizma, a naročito kod plivanja telo je više „izolovano“ u odnosu na trčanje, te trpi nešto manji stres, mada ni ove dve aktivnosti ne bi smele da prođu bez suštine ovog članka. Pored stresa za zglobove,protenurija (izlučivanje proteina mokraćom) je, takođe, najizraženija kod trčanja. Mukotrpno dugački treninzi, iako su na prvi pogled „lagani“ odbacuju taj epitet već nakon nekoliko nedelja.

Radite na tehnici trčanja, a naročito plivanja, kako bi postali efikasniji u vodenoj sredini umesto što „ubijate“ kilometre.

Pravilna ishrana – produžena ruka sportske forme

Umesto da sagorevate „junk food“ dodatnim satima treninga, jednostavno pazite na kvalitet hrane koju unosite u svoj organizam i tako ćete rasteretiti Vaše telo od dodatnog stresa. Dobro izbalansirana ishrana je pola puta do dobrog rezultata.

Suština, tj. specifičnost

Vaš trening plan mora biti specifičan za ono za šta se spremate, jer samo takav pristup vodi do uspeha. Svedok sam zastarelih principa treniranja pojedinih sportista koji donose rezultat niži od potencijala koji sportista poseduje.

Iako ste amater, a niste sportski stručnjak, navodim da rad sa edukovanim trenerom je od suštinske važnosti jer ovakav pristup zahteva oprez, kvalitetnu periodizaciju i na njemu je da svojim znanjem dobro izbalansira ceo proces.

pitaj

Nemanja Korać

Podeljeno