Evo kako da znate da li je lek falsifikovan

Foto: freedigitalphotos.ne
Podelite:

Kada je bolesnom čoveku potreban lek, ne pita za cenu i ne bira sredstva da do njega dođe. Međutim, ako je lekar propisao lek koji se ne nalazi na listi lekova, kako do njega doći? Čak i ako nađete načina da ga nabavite iz inostranstva, preko interneta ili u apoteci koja ga je naručila samo za vas, da li možete biti sigurni u njegovu efikasnost?

Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/amenic181

Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/amenic181

Potraga za lekom je situacija s kojom se svako od nas suočio bar jednom u životu, bilo da je u pitanju njegovo zdravlje bilo zdravlje nekog člana porodice.

Najunosniji posao u svetu, odmah iza vojne industrije, jeste farmakologija, proizvodnja i distribucija lekova.

Industrija falsifikovanih lekova godišnje zaradi više od 200 milijardi dolara, što je čini mnogostruko profitabilnijom od trgovine narkoticima. Procenjuje se da je čak 10 odsto lekova na svetskom farmaceutskom tržištu lažno, a sve više je mogućnosti za pojavu lažnih i falsifikovanih lekova kod nas.

O ovoj aktuelnoj temi razgovarali smo sa docentom dr Jankom Samardžićem, specijalistom kliničke farmakologije u Institutu za farmakologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je među prvim stručnjacima kod nas ukazao na ovaj problem.

U Srbiji nema preciznih podataka o tome koliko se tačno lekova falsifikuje. Mada se pretpostavlja da je taj procenat nizak, to nikako ne znači i da je zanemarljiv.

Bez efekta ili otrovan

Posledice uzimanja falsifikovanih lekova su različite, a mogu biti čak i fatalne – sve zavisi od toga da li takvi lekovi sadrže aktivne supstance (sastojci koji deluju na simptom bolesti) ili neke otrovne materije.

„Ukoliko se u njima ne nalazi dovoljna količina ili uopšte nema aktivne supstance, naravno da lek neće delovati i takvih primera je više. Tako je 2007. godine lek protiv gojaznosti prodavan preko interneta u Americi, a nije sadržao aktivnu supstancu. Medikament za tretman šizofrenije i preparat za smanjenje holesterola, oba takođe bez aktivne supstance, pronađeni su u legalnom lancu snabdevanja u Velikoj Britaniji 2006-2007. godine.

S druge strane, ukoliko se u leku nalazi prevelika količina aktivne supstance, postoji velika opasnost od predoziranja i toksičnih efekata. Neretko, falsifikovani lek može da sadrži i otrovne materije. Postoji podatak da je 1992. godine u Bangladešu 233 dece umrlo zbog primene ‘paracetamol’ sirupa pripremljenog sa antifrizom“, ističe dr Samardžić.

Antibiotici i analgetici

Prema podacima međunarodnih regulatornih tela u toj oblasti, najveći broj falsifikovanih lekova je iz grupe antibiotika, analgetika, hormona i steroida, a u našem regionu posebno su aktuelni falsifikati preparata koji utiču na potenciju, kao i hormonskih preparata, na šta ukazuje i nedavno potvrđeni falsifikat leka „testosteron depo”.

Da je neki lek falsifikovan najpre možete posumnjati na osnovu neodgovarajućeg pakovanja, broja rešenja o registraciji kao i nepostojanja odgovarajućeg uputstva na srpskom jeziku.

Obavezno prijavite

Ako pacijent posumnja da konkretan lek ne odgovara osobinama leka koji je ranije koristio ili on ne daje očekivani efekat, to je dovoljan razlog da se posumnja na falsifikat i prijavi Inspekciji za lekove Ministarstva zdravlja, koja će zatim utvrditi da li je reč o lažnom preparatu ili ne, objašnjava dr Samardžić .

„U Srbiji do sada zvanično nije otkrivena nijedna laboratorija za proizvodnju falsifikovanih lekova, već se njihova pojava na tržištu povezuje, pre svega, s kupovinom preko interneta ili ilegalnim uvozom.

Naš Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima izričito zabranjuje kupovinu lekova preko interneta. Prema svetskom proseku, lažno je čak 50 odsto lekova koji se kupuju preko interneta. Takođe, lekove nikako ne treba nabavljati na pijaci, ‘ispod tezge’ i slično, već isključivo u apotekama, koje ne smeju dozvoliti da se na njihovim rafovima nađe lek koji nema odgovarajuće rešenje Agencije za lekove i medicinska sredstva“, navodi dr Samardžić.

 

Lisa.rs

Podeljeno