Febrilne konvulzije – fras

Podelite:

Febrilne konvulzije (poznatije kao fras) predstavljaju jedan od najčešćih neuroloških poremećaja ranog detinjstva.

febrilne-konvulzije-fras-393-305x175

Febrilne konvulzije (febrilni napadi) su konvulzivni napadi koji se javljaju prilikom povišene temparature najčešće kod dece uzrasta 6 meseci do 5 godina, pri čemu se dijagnostičkim procedurama jasno mora isključiti postojanje bilo kakve infekcije centralnog nervnog sistema (meningitis, encefalitis) ili postojanje akutnog ili hroničnog neurološkog oboljenja.

Febrilne konvulzije se javljaju kod 2-4% sve dece od čega se oko 50% slučajeva javlja između prve i druge godine života. Nešto se češće javljaju kod dečaka, a ukoliko roditelji znaju da je neko od braće, sestara, oni sami, ili tetke, ujaci i stričevi imali febrilne konvulzije, to je veoma značajan podatak, jer je primećeno da je učestalost povećana kod dece sa pozitivnom porodičnom anamnezom.

Etiologija još uvek nije dovoljno poznata. Verovatno se radi o sniženom pragu tolerancije na povišenu temperaturu što može biti u korelaciji sa nerazvijenošću termoregulacionog centra kod dece, tako da pojava veoma visoke temperature može delovati kao okidač za pojavu napada u nedovoljno zrelom mozgu deteta. Verovatnoća da će se napadi ponoviti posle prve epizode je velika, kod 30-40% dece. Faktori rizika za pojavu recidiva su febrilne konvulzije u prvoj godini života, familijarna pojava febrilnih konvulzija, napadi pri nižoj temperaturi (do 38, 5°C), pojava epilepsije kod bliskih rođaka, kompleksne febrilne konvulzije, poremećaji u psihomotornom razvoju, i kratko trajanje bolesti pre pojave febrilnih konvulzija. Polovina recidiva febrilnih konvulzija se javlja unutar 6 meseci, 75% za godinu dana, a 90% unutar dve godine od prvog napada. Na osnovu brojnih kliničkih studija i dokaza sa kojima u ovom momentu raspolažemo, rizik za kasniju pojavu epilesije kod dece koja su imala epizodu febrilnih konvulzija je identican onome u grupi dece koja nisu preživela fras. Ni malčice se ne razlikuje mogućnost da zdravo dete dobije epilepsiju od deteta koje je preživelo napad febrilnih konvulzija.

Febrilne konvulzije se najčešće ispoljavaju pri naglom skoku temperature koja je veća od 38, 5°C, tako da često predstavljaju prvi simptom bolesti deteta. Obično roditelji daju podatak da do pojave konvulzija nisu primetili povišenu temperaturu ili da se temperatura teško spušta, čak i uz primenu antipiretika. Među najčešćim uzrocima povišene temperature koji mogu dovesti do pojave febrilnih konvulzija su virusne infekcije gornjih respiratornih puteva (influenca tip a, parainfluenca, adenovirusi), bakterijske infekcije gastointestinalnog trakta (šigeloze), urinarne infekcije i akutno zapaljenje srednjeg uha

Klinička slika je veoma dramatična i frustrirajuća za svakog roditelja. Gotovo da nema roditelja koji se pojavi u pedijatrijskoj ambulanti a da ne izgovori recenicu: Izgledalo je kao da ga gubimo, mislili smo da je gotov…. samo se omlitavio i nekoliko minuta, npr 15 nije reagovao na pozive. I vreme koje je obično u sekundama, uplašenim i zabrinutim roiteljima deluje mnogo duže jer stanje izgleda zaista dramatično i ozbiljno, kao nešto sto do tada nikada pre nisu imali prilike da vide.

Kada se razmišlja o tome kako je izgledao taj napad, postoje dva tipa: tipične i atipične febrilne konvulzije. Tipične ili proste febrilne konvulzije su generalizovani napadi kod dece uzrasta od 1-5 godina, koji traju kraće od 15 minuta, i ne ponavljaju se unutar 24h. U ovim napadima dete najčešće okrene i fiksira očne jabučice u jednu stranu, izgubi svest i počne da se trese, predeo oko usana poplavi a dete pravi češće kraće prekide prilikom disanja, što dovodi do jos veće panike kod roditelja Atipične ili kompleksne febrilne konvulzije su fokalni ili hemigeneralizovani (zahvataju jednu polovinu tela) napadi koji traju duže od 15 minuta i javljaju se više puta u toku dana. Dete se posle napada oseća malaksalo umorno. U toku frasa nikada ne dolazi do umokravanja.

Dijagnoza se postavlja detaljno uzetom anamnezom o tipu napada, trajanju, položaju tela , kao i isključivanjem akutne infekcije centralnog nervnog sistema – meningoencefalitisa. Veoma je važno da ukoliko se detetu ovako nešto dogodi, da se roditelji jave neuropedijatru. Isto tako je od presudnog značaja da roditelji u trenutku konvulzija budu pribrani kako bi što bolje mogli da opisu šta se tačno dogodilo sa detetom i kako je to tačno izgledalo. Kada postoji sumnja na infekciju CNS-a rade se laboratorijke pretrage, kao i lumbalna punkcija, posebno ako je dete mlađe od godinu dana, a jasan uzrok febrilnosti nije definisan. EEG snimanje se ne radi rutinski kod dece sa tipičnim febrilnim konvulzijama.

Dete koje ima napad febrilnih konvulzija treba položiti na bok kako ne bi došlo do zapadanja jezika. Nije potrebno detetu nasilno otvarati usta, niti je potrebno udarati dete po licu, što roditelji imaju običaj da rade, jer to neće pomoći. (Neverovatan je broj dece koja u pedijatrijsku ambulantu posle napada stigne potpuno oporavljen, ali sa velikim crvenim otiscima šaka, posle udaranja roditelja) Treba preduzeti sve raspoložive mere za snižavanje temperature – antipireticima, rashladjivanjem deteta stavljanjem obloga sa mlakom vodom i čestim tuširanjem.

Ohrabrujuća okolnost za sve roditelje je da većina napada prolazi spontano već nakon nekoliko minuta. Ukoliko napad traje duže, prekida se terapijom diazepamom, čepićima za rektalnu primenu i ovaj lek deluje već u prvih 10 minuta od primene. Profilaksa(terapija kou dete pije svakodnevno kao zaštitu) se daje kod ponovljenih, atipičnih napada i nju odredjuje neuropedijtar.

Prognoza tipičnih febrilnih konvulzija je odlična. Posle početnog šoka roditelja da im je dete preživelo dramatičan napad febrilnih konvulzija većina roditelja će po razgovoru sa lekarom i u toku neuropedijatrijskog praćenja videti da se njihovo dete normalno psihomotorno razvija i da stanje koje je njima skratilo nekoliko godina života nije imalo uticaja na mozgić deteta. Iako su prvi zapisi o pojavi konvulzija pri povećanoj temperaturi kod odojčeta i malog deteta još iz perioda od pre 2000 godina, lekari sve do današnjeg dana ne mogu da pronadju načine da objasne roditeljima da je to jedno prolazno stanje, koje izgleda mnogo stresnije i dramatičnije nego što je stvarno opasno, da će proći, a da od pedijatra mogu da dobiju sve potrebne savete šta da rade ako se ponove, kao i na šta da obrate pažnju. To je i cilj ovog teksta:

Ako Vaše dete dobije povišenu temperaturu, snižavajte je tuširanjem oblogama od mlake vode, antipireticima, posmatrajte koji deo tela grči,da li je pogled ukočen da li se umokrio, koliko to sve traje. Dete nemojte udarati po licu, to neće skratiti vreme koliko ce napad trajati. Budite sigurni da ukoliko do ponovljenog napada dodje, posle razgovora sa vašim pedijatom, znaćete sve šta treba da radite, koje lekove da primenite i videćete da nije toliko strašno kao što izgleda.

Dr Milena Nikolic

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Podeljeno