Gorušica – bolest savremenog doba

Podelite:

Više od 10 procenata ljudi u svetu ima žgaravicu i uzima lekove kao terapiju. Često je simptom drugih bolesti poput zapaljenja jednjaka ili stomačne kile

Foto-ilustracija: Foter/mk is Watoo

Foto-ilustracija: Foter/mk is Watoo

PRETERAN unos masne, pržene, pohovane ili ljute hrane, velike količine alkohola, preskakanje obroka ili prejedanje, često uzrokuju gorušicu, u narodu poznatu i kao žgaravicu. U pitanju je pojačano lučenje želudačne kiseline, do koga može da dođe i zbog lekova protiv bolova ili za skidanje temperature poput aspirina, diklofena, brufena ili nepravilne kombinacije medikamenata. Takođe, problem se javlja i zbog helikobakter pilori, koja je najčešći uzročnik čira na želucu, ali i nerviranja i stresa. Kako se manifestuje gorušica i kakve probleme pravi, objašnjava gastroenterolog profesor dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije:

– Gorušica se ispoljava osećajem pečenja ili žarenja u gornjem delu digestivnog trakta, stezanjem i bolom iza grudne kosti i u gornjem delu želuca. Ponekad se širi sve do ždrela. Obično se javlja u prvom satu posle obroka i jedna je od najčešćih tegoba savremene populacije. Više od deset odsto populacije svakodnevno se muči sa gorušicom, pa je prinuđeno i lekove da uzima. Kod jednog broja pacijenata se javlja dva do tri puta nedeljno, ali i oni uzimaju terapiju. Pacijenti su najčešće srednje životne dobi od 20. do 60. godina.

Da li može da bude simptom druge bolesti?

– Često je simptom drugih obolenja, pa mora detaljno da se ispita, odnosno da se otkriju razlozi njenog javljanja. Najčešće je simptom zapalenja jednjaka, koje nastaje kao posledica gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB). Zapravo je posledica kombinovanog delovanja povraćaja želudačnog sadržaja, upaljenog jednjaka, nekad i oštećenja njegove sluzokože, kao i preosetljivosti na rastezanje hranom ili na hlorovodoničnu kiselinu, koja se pojačano stvara u želucu. GERB je bolest ovog veka, kao što je ulkus bio prošlog i najčešće se javlja u razvijenim zemljama zbog nepravilne ishrane i gojaznosti. Hijatalna hernija (kila), koja se nalazi između želuca i jednjaka, može takođe da izaziva gorušicu. U ovom slučaju želudac, zbog anatomski loše postavljenog otvora, ide ka jednjaku uslovljavajući prelazak želudačne kiseline, koja izaziva neželjene simptome karakteristične za žgaravicu. Ukoliko je ovaj problem u pitanju, u određenim situacijama može i operacijom da se reši. Stres je takođe čest uzrok gorušice. A što se tiče hrane, osim masne, slatke i ljute, kao i alkohola, utiču kafa i citrusno voće. Brza hrana sa mnogo začina i kalorija može i kod mladih, čak i tinejdžera, da dovede do gorušice, pa je vrlo važno uspostaviti tačnu dijagnozu.

www.eklinika.rs

Šta sledi posle dijagnoze?

– Dijagnoza je važna zbog adekvatnog lečenja. Mlađima od 40 godina mogu da se daju određeni lekovi radi ublažavanja simptoma, ali ako gorušica traje duže od dva meseca, trebalo bi da se uradi gastroskopija. Ako uz to postoji i anemija, gubitak telesne težine i rana sitost, gastroskopija je neophodna. Ovo je važno da se uradi jer gorušica može da se javi i zbog povećanog pritiska u trbuhu, pri čemu se želudac podiže prema grudnom košu, otvara donji ezofagealni mišić i vraća kiselinu u suprotnom smeru. Ovaj tip gorušice je najčešće prisutan kod sportista zbog napora i trudnica zbog pritiska ploda.

Čitaj Dalje >>

Podeljeno