Holesterol utiče na promene u mozgu

Podelite:

Smanjenje količine lošeg holesterola i povećanje dobrog holesterola može pomoći da se smanji rizik od nastanka Alchajmerove bolesti, sugeriše jedno istraživanje.

MOZAK

Visoki nivoi „dobrog holesterola“ – lipoproteina velike gustine koji se najviše nalazi u hrani poput oraha i maslinovog ulja, mogu da u velikoj meri ponište loše efekte nezdravog holesterola, koji je jedan od glavnih uzročnika nastanka Alchajmerove bolesti.

Istraživači su ustanovili da pacijenti sa visokim nivoima „lošeg holesterola“ u krvi imaju veće šanse za nastanak loših reakcija u moždanim ćelijama, koje dovode do nastanka Alchajmerove bolesti.

U tim slučajevima nastaju zamršenja proteina poznata pod imenom „amiloidni plakovi“ koji ometaju moždane funkcije i jedan su od glavnih znakova nastanka Alchajmerove bolesti.

Ovo je još jedan od brojnih dokaza u poslednje vreme koji potvrđuju da loša ishrana i prisustvo većeg nivoa „lošeg holesterola“ igraju veliku ulogu u razvoju Alchajmerove bolesti.

Tačni razlozi nastanka bolesti još nisu ustanovljeni, ali poslednja istraživanja su pokazala da velike količine „lošeg holesterola“ – koji se najviše nalaze u crvenom mesu – vode do više zamršenja u mozgu i ometanja normalnih funkcija.

Međutim, viši nivoi „dobrog holesterola“ – lipoproteina koji se uglavnom nalazi u koštunjavoj hran,i poput oraha i maslinovog ulja, imaju potencijalni zaštitni efekat i smanjuju štetne amiloidne naslage.

Već izvesno vreme lekari preporučuju ljudima smanjenje unosa lošeg holesterola iz crvenog mesa i veći unos dobrog holesterola iz oraha i maslinovog ulja, jer smatraju da on ima blagotvorno dejstvo na srce.

Profesor Brus Rid, neurolog sa Kalifornijskog univerziteta, prilično je siguran da se nezdravim oblicima ishrane s mnogo lošeg holesterola preslikavaju loši efekti po zdravlje i podstiče nastanak Alchajmerove bolesti, baš kao što je to i sa oboljenjima srca.

„Podaci iz našeg istraživanja pokazali su da visoki nivoi dobrog holesterola i niski lošeg holesterola u krvotoku imaju uticaja na smanjen nivo amiloidnih naslaga u mozgu“, dodao je on.

Ranija istraživanja su takođe dovela u vezu visoke nivoe „lošeg holesterola“ sa nastankom Alchajmerove bolesti, a naučnici su ranije ove godine pretpostavili da on podstiče nepravilnu deobu ćelija.

Poslednje istraživanje je obuhvatilo 74 žene i muškarca koji su bili stariji od 70 godina i kod kojih je ispitivan nivo holesterola u krvi, a mozgovi su im skenirani tako da su praćene svetleće hemikalije koje su se vezivale za amiloidne naslage.

Troje od njih koji su učestvovali u ispitivanju su patili od slabe demencije, 38 njih je imalo neku vrstu kognitivnog oštećenja, dok 33 čoveka od njih nisu imali nikakve probleme.

Naučnici su ustanovii da su visoki nivoi lošeg i niski nivoi dobrog holesterola povezani sa više amiloidnih naslaga u mozgu, dok je viši nivo dobrog holesterola značio i manje naslaga.

Rezultati su objavljeni u žurnalu JAMA, a naučnici se nadaju da će im oni pomoći da se na naki način spreči pojava Alchajmerove boelsti kod onih kod kojih postoji neka vrsta rizika za nastanak ove bolesti.

Ova saznanja im takođe sugerišu da bi smanjenje nivoa amiloidnih naslaga u budućnosti trebalo da bude uobičajeni način za lečenje onih koji su pod rizikom ili su već oboleli.

Na kraju ove studije naučnici su istakli da bi svako kome se u decilitru krvi izmeri koncentracija od 100 milgrama lošeg holesterola trebalo da ozbiljno povede računa o svom zdravlju, jer spada u vrlo rizičnu grupu.

IZVOR: WWW.TELEGRAPH.CO.UK

Podeljeno