Imate li rak? Pitajte vinsku mušicu

Podelite:

Ćelije raka imaju karakterističan miris. Vinske mušice raspolažu senzibilnim i razvijenim čulom mirisa. U stanju su u vrlo ranom stadijumu da prepoznaju ćelije raka. To sada treba da posluži i u savremenoj dijagnostici.

Vinska musica

 

Naučnici je nazivaju latinskim imenom Drosophilidae. Iza tog imena se skriva mušica, koja u pravilu ne prelazi dva milimetra i koja na većinu nas deluje neprijatno. Reč je o dosadnoj mušici, koju mnogi odmah spljeskaju. U budućnosti bi, međutim, pre nego se odlučite da to uradite, trebalo da stanete i razmislite, piše Dojče vele

Naučnici i istraživači sa Univerziteta u Konstancu u Nemačkoj su otkrili da vinska mušica može da bude i te kako korisna. U budućnosti će ona najverovatnije spasavati ljudske živote. Vinska mušica ima veoma osetljivo čulo mirisa. Ćelije raka oslobađaju karakteristične mirise, koji se razlikuju od drugih mirisa. To je profesora Đovani Galicija, neurobiologa na Univerzitetu u Konstancu, navelo na spasonosnu ideju, koja bi mogla da utre put dijagnostici u oblasti ranog otkrivanja raka. Poznato je da ćelije raka mogu da namirišu i psi. Ali četvoronošci koji laju nisu baš najpodesniji za naučne laboratorije. Za razliku od njih je vinska mušica idealna za eksperimentisanje i uzgoj. 

Eksperimentalni robot i mušica 

U laboratoriji Odeljenja za neurobiologiju Univerziteta u Konstancu nalazi se poseban uređaj. Reč je o robotu čija ruka sa injekcijom prelazi preko 20 posuda od stakla i isisava iz njih tečnost. Alja Luedke, saradnica u Istraživačkom centru, pažljivo posmatra šta radi robot. Robot izvlači miris iz jedne flašice i raspršuje ga na jednu vinsku mušicu. Pri tome se ruka robota fokusira na jednu minijaturnu metalnu pločicu. „To je centralni deo uređaja kojim eksperimentišemo“, pojašnjava Danijel Muenk – još jedan član Istraživačkog tima. Reč je o malom udubljenju u koje se stavlja mušica. Robot prvo isisa aromu iz jedne vrste epruveta odnosno eksperimentalnih staklenih posudica, a onda se na mušicu, zarobljenu na metalnoj pločici, raspršuje taj miris odnosno aroma. U tom momentu pogled naučnika iz Konstanca nije usmeren na robota i mušicu, već na monitor. Tamo se pojavljuju crteži u boji, za koje bi se, na prvi pogled, moglo pomisliti da su u domenu apstraktnog slikarstva. Ali na njima naučnici tačno mogu da ustanove koje mirise tog trenutka udiše vinska mušica. 

Ćelije u boji 

Danijel Muenk pojašnjava da svaki miris odnosno aroma ima posebnu mustru na monitoru, poput apstraktne slike na ulju. Ćelije karcinoma imaju specifične mustre. Naučnici ih odmah mogu razlikovati od ostalih grafičkih prikaza mirisa. Ukoliko mušica udahne miris ćelija raka, onda naučnici na monitoru vide poseban grafički prikaz. A to znači: znak za uzbunu – karcinom! I ne samo to. Receptori mirisa vinske mušice su toliko osetljivi da mogu razlikovati ćelije različitih vrsta karcinoma. I to naučnici mogu da otkriju na odgovarajućim, specifičnim grafikama, crtežima ili „umetničkim slikama“ koje se pojavljuju na ekranu/monitoru. 

Ruka robota stalno uzima novu probu sa mirisom i raspršuje ga na vinsku mušicu. U celom eksperimentu ima mnogo elektronike. Ali ona sama nije dovoljna. Najvažnije je u svemu nepogrešivo čulo mirisa vinske mušice, kaže naučnica i saradnica tima Alja Luedke. Jer prirodni receptori mirisa vinske mušice su mnogo osetljiviji od elektronskih senzora. 

Pitaj vinsku mušicu 

I tako samo nekoliko milimetara velika vinska mušica u stanju je da u budućnosti pruži i te kako važan doprinos u otkrivanju ćelija raka. U saradnji sa Univerzitetom La Sapijenca u Rimu naučnici rade na konstruisanju kompaktnog uređaja za dijagnozu/analizu. Zamislivo je da se senzori mirisa izdvoje iz mušice i da se izolovano pokušaju integrisati u jedan dijagnostički uređaj. Tako bi se možda mogao uvesti jednostavni test, kojim bi se duvanjem moglo utvrditi ima li neko rak u ranom stadijumu ili nema.

Nije čudo da mnogi lekari i naučnici koji istražuju ćelije raka sa pažnjom očekuju ishod projekta. Među njima je i onkolog prof. Helmut Etl, koji istražuje u berlinskom medicinskom centru „Charité“. On međutim ukazuje na jednu poteškoću. Mirisni koktel jednog čoveka je mnogo kompleksniji nego mirisi proba sa aromama, koji se nalaze u reagenskim posudicama. Zato, veruje on, istraživački projekat u Konstancu ni izdaleka nije u toj fazi koja bi mu omogućila da bude upotrebljen klinički, u svakodnevnom životu. Pa ipak, to je velika nada kada je reč o ranom otkrivanju raka. 

Izvor: B92.net

Podeljeno