Jedite više a težite manje

Podelite:

891

Svaka druga odrasla osoba u našoj zemlji ima prekomernu telesnu težinu. Uprkos brojnim dijetama u poslednjim decenijama, statistike se menjaju nagore.

To zvuči prilično obeshrabrujuće

Tačno, ali mi moramo biti svesni da u svakome od nas živi osoba sa idealnom telesnom težinom – ona je samo možda skrivena iza oblina uzrokovanih neumerenošću, naslagama obeshrabrenja i mnogih pogrešnih shvatanja. Mi moramo pronaći tu osobu i krenuti sa obnavljanjem zdravlja, energije i samopouzdanja koji su predugo bili zakopani.

Kako to učiniti?

Tako što ćemo se opredeliti za način života koji održava zdravlje, povećava energiju, smanjuje rizik od mnogih bolesti, jača samopouzdanje, umanjuje izdatke za hranu; a da pritom smemo jesti koliko god to želimo, a ipak gubiti na težini bez osećaja da smo gladni.

To je neostvariv san

Ne, nije. Gojaznost nastaje kada unesemo više kalorija nego što ih telo iskoristi za telesnu aktivnost i održavanje vitalnih funkcija. Ovaj višak kalorija skladišti se u masnom tkivu.

mrsava_i_debela_zena___jabuka_i_cokolada_656871826

Kada se nakupi 7000 suvišnih kalorija, na našem se telu nataloži novi kilogram masnoća. Ukoliko svaki dan u svoj jelovnik nadodate samo jedan namaz maslaca od 100 kalorija viška, za godinu dana ćete se ugojiti za 4,5 kilograma telesne masnoće.

Sa druge strane, ako izostavimo desert od 500 kalorija sedam dana iz svog jelovnika, uklonićemo pola kilograma telesne masnoće u tom kratkom vremenu.

Tajna uspeha leži u nalaženju načina da umesto manje hrane jedemo manje kalorija.

To zvuči protivrečno

Današnji svet je prepun protivrečnosti. Popularni časopisi i televizijski ekrani prepuni su lepih, vitkih ljudi koji u reklamama jedu visokokalorične namirnice koje goje.

Supermarketi nude preko 25.000 različitih, privlačno upakovanih proizvoda sa koncentrisovanim kalorijama, dok časopisi istovremeno nametljivo reklamiraju najnoviju dijetu za brzo mršavljenje. Restorani “brze hrane” vrebaju s gotovo svakog ugla nudeći hranu koju možete poneti kući – ali lišenu hranljivih sastojaka.

Savremena prehrambena tehnologija pretvorila je jeftinu, niskokaloričnu i voluminoznu hranu u skupe, visokokalorične bombe malog volumena. Danas je moguće u samo nekoliko zalogaja pojesti onoliko kalorija koliko ih se nekada nalazilo u čitavom obroku. Nije ni čudo što su ljudi gladni i nezadovoljni – i što se prejedaju.

Kako se to događa?

Procesom prerade iz tri i po kilograma šećerne repe oduzima se masa, biljna vlakna i hranljivi sastojci da bi se dobilo manje od pola kilograma čistog šećera. Savremeni čovek dnevno unese prosečno preko 20% ukupne količine kalorija preko takvog šećera i drugih rafinisanih zaslađivača.

Tehnologijom se iz 14 klipova kukuruza izvlači jedna čajna kašičica kukuruznog ulja koje se, zajedno sa njegovih 110 kalorija, može odjednom progutati. Ovakve slobodne masnoće i ulja čine dodatnih 20% dnevnog unosa kalorija savremenog čoveka. Žitarice, lišene biljnih vlakana i hranljivih sastojaka, mogu se pretvoriti u alkohol. U razvijenim zemljama prosečna osoba unosi oko 9% kalorija u tom obliku.

Saberite upravo navedene postotke. Shvatićete da oko pedeset posto savremene ishrane na Zapadu čine prerađene i koncentrisane kalorije lišene vitalnih hranljivih sastojaka i korisnih biljnih vlakana – to je sigurna formula za gojaznost.

895t

Kako onda mogu smršati?

Ako volite jesti, a ipak želite izgubiti na težini, onda…

Jedite više…

  • svežeg i u pari kuvanog povrća, ali škrtarite sa sosevima i začinima za salate;
  • integralnih žitarica – kuvanih žitnih pahuljica, smeđeg pirinča, hleba od integralnog brašna i testenine;
  • gomoljastog i drugog povrća – krompira, bundeva i svih vrsta mahunarki; svežeg voća. Upotreba ovih namirnica u prirodnom obliku hranljiva je, zasitna, srazmerno je jeftina i siromašna kalorijama.

Jedite manje…

  • rafinisane, prerađene i koncentrisane hrane. Ona je bogata kalorijama i skupa, a siromašna je hranljivim materijama i biljnim vlaknima;
  • mesa i mlečnih proizvoda sa visokim postokom mlečne masti. Iako su te namirnice hranljive, one sadrže malo vlakana i male su zapremine, a jako su bogate masnoćama i kalorijama. Meso i sirevi,
    na primer, u svom sastavu imaju i do 80% masnoća.

Još nešto:

  • Pijte mnogo čiste vode – šest do osam čaša dnevno. Gazirana pića čuvajte za posebne prilike.
  • Svakodnevno žustro hodajte. Budite u tome uporni dok ne postignete kondiciju koja će vam omogućiti najmanje 30 minuta hoda bez zamaranja ili zadihanosti.
  • Čuvajte se trenutaka slabosti: Ako će vas jedan keks povući da pojedete čitavu kutiju, ne dirajte ni prvi.
  • Ne kupujte nezdravu hranu koja će vam posle biti kamen iskušenja. Ako je nemate pri ruci, nećete ni doći u iskušenje.
  • Ako vam je dosadno, nezadovoljni ste ili se osećate usamljeno, izađite iz kuće i prošetajte, popijte čašu vode, čitajte neku knjigu, pozovite prijatelja/prijateljicu koji će vas podržati u zdravom načinu
    življenja.

Možete se u tim trenucima i počastiti prirodnom hranom kao što su ohlađeno grožđe, sočne lubenice ili hrskavi štapići od šargarepe.

Vreme je da prestanete sa neuravnoteženim dijetama i gladovanjem koje vas čini frustriranim i nezadovoljnim pa na kraju počnete jesti i više nego pre.

Usvojite zdrav način života i usmerite svoje navike prema doživotnom boljem zdravlju.

Izbegavanjem popularnih trendova i izborom prave ishrane možete jesti veću količinu hrane i još uvek gubiti od pola do jednog kilograma sedmično.

Izvor: “Moć zdravlja”, Dr Hans Dil, Dr Elen Ludington

 

 

Podeljeno