Joga – Sklad uma, duha i tela

Podelite:

Nekada je joga shvatana samo kao disciplina koja treba da nas odvede duhovnoj samorealizaciji, ali poslednjih trideset godina ljudi otkrivaju i njene profilaktičke i terapeutske vrednosti. Ministarstvo zdravlja uvrstilo je jogu u metode rehabilitacije. 

SKLAD Telo su kočije, čula su konji, čulni objekti su putevi, um su uzde, inteligencija je kočijaš, „sopstvo“ je putnik. Ova drevna sanskritska izreka govori da mudar čovek zna da je njegovo „sopstvo“ ispunjeno i samodovoljno onda kad je ujedinjeno s telom, čulima i umom. 

To stanje jedinstva zove se joga. Pravilnikom o blžim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine Ministarstvo zdravlja uvrstilo je jogu u metode rehabilitacije. Prema učenju joge, čoveka čini pet omotača ili nivoa: fizički (anamaja koša), energetski (pranamaja koša), mentalni (manomaja koša), psihički (vigjana maja koša) i nivo jedinstva i blaženstva (anandamaja koša). Joga oplemenjuje i vitalizuje sve te nivoe i svojim tehnikama postepeno „produhovljuje“ i onaj najgrublji sloj. Reč joga potiče od sanskritske reči judž, što znači spojiti, a spajaju se svesni i nesvesni deo čovekove ličnosti, koji se dovode u skladan odnos. 

– Prednost joge nad svim drugim disciplinama jeste u tome što se radi sa svešću, sa disanjem, potpuno opušteno, i to tako što se polazi od funkcionalne anatomije i motorike tela – objašnjava za Farmakon Dragan Lončar, dugogodišnji joga majstor, učitelj i osnivač škole Vidya yoga u Beogradu, čiji naziv u prevodu znači joga znanja. 

– Hronični zamor, nedostatak energije, nesanica, pad koncentracije, loše pamćenje, bolovi i grčevi u mišićima, sve su to posledice stresa. Joga svojim vežbama laganog i svesnog istezanja i uvrtanja aktivira mišiće, poboljšava cirkulaciju i vitalizuje ih. Tada dolazi do postepenog oslobađanja od tenzija generisanih u nervnom i endokrinom sistemu, koji su bili u stanju konstantne napetosti. Ipak, ne treba zaboraviti da se samo opušten mišić može i sme istezati; u suprotnom, izlažemo ga dodatnom stresu. Suština joge je u nenasilnom pristupu – ističe Lončar. Osim na otklanjanje fizičkih simptoma stresa, joga pozitivno deluje i na emotivne tenzije, ali za njihovo otklanjanje su, kaže Lončar, potrebne suptilnije tehnike i vežbanje uz daleko veću pažnju i kontinuirano svesno disanje tokom čitavog vežbanja. 

– Tehnike joga disanja imaju neprikosnovenu ulogu i značaj. Udah treba da bude dug, suptilan, dubok, ujednačen, a izdah spor kako bi se oslobodili toksini akumulirani u fizičkom i energetskom telu – objašnjava Lončar, koji se jogom bavi već trideset četiri godine. Deo tog vremena proveo je u Indiji baveći se jogom i meditacijom, učeći od svog učitelja Svamija Satjanande, ali i izučavajući sanskrit, indijsku astrologiju i ezoternu pozadinu mitova i rituala drevne Indije. 

– Nekada je joga shvatana samo kao disciplina koja treba da nas odvede duhovnoj samorealizaciji, ali poslednjih trideset godina ljudi otkrivaju i njene profilaktičke i terapeutske vrednosti. Sve češće se otvaraju medicinski centri i instituti u kojima je joga jedna od redovnih aktivnosti za pacijente i dosta lekara dalo je svoj doprinos njenom terapeutskom razvoju – naglašava Dragan Lončar. 

Instruktor joge ne treba da izigrava lekara, ali bi, prema Lončarevom mišljenju, trebalo da sarađuje s njima. 

– Neke vežbe su kontraindikovane i bitno je da joga učitelj poznaje istoriju bolesti. Zbog toga je u mojoj obuci za instruktore joge obavezno i izučavanje medicine, fiziologije i anatomije kako bi polaznici bili upoznati s osnovnim stvarima. Pokušavam ljude da naučim zbog čega se koje vežbe rade. U starim tekstovima o jogi ne spominje se ništa o tome kako joga deluje na mišiće, ali nova saznanja sa zapada pomažu nam da pametno vežbamo. Zbog toga na svakom času mora da se ispoštuje pravilo postepenog zagrevanja kako bi se kičma, zglobovi, tetive i ligamenti dobro pripremili i vežbači zagrejali. Ništa ne sme da se radi na silu – zaključuje Lončar.

joga

Sličnih pravila pridržava se i Milica Zorić, instruktorka joge i član Joga centra Srbije, koja se tom disciplinom bavi četrnaest godina, a kao instruktor radi poslednje četiri godine. 

– Imam tri osnovna principa kojih se pridržavam na svakom času, a to je da se vežba samo u granicama prijatnosti, da se to prepozna i da nikad ne prelazimo tu granicu. U vežbanju joge ne treba da se postavljaju ciljevi, važno je samo strpljenje i lagano kretanje napred, korak po korak. Kada se usvoje ti principi, čovek onda i u svakodnevnom životu počinje tako da razmišlja. Iz časa u čas primećujem pozitivne promene kod svojih polaznika, odnosno oni ih primećuju i govore mi koliko im se kvalitet života poboljšao. Zahvaljuju mi, ali nisam ja zaslužna za to, već su oni sami do toga stigli vežbanjem – ističe Zorićeva. 

Joga omogućava svakome da upozna svoje telo, da spozna njegove mogućnosti i kroz to se otvori prema svojim emocijama. Da bi ljudima pokazali da je malo potrebno da budu zdraviji, opušteniji i žive kvalitetnije, instruktori Joga centra, kako ističe Zorićeva, pokrenuli su akciju besplatnih časova joge vikendom na Adi Ciganliji i na Ušću u Beogradu, kao i u drugim gradovima Srbije. Tu akciju podržalo je Ministarstvo sporta i omladine. 

– Neki ljudi misle da je joga instant šansa za lečenje, kao kad popiju čaj i bude im bolje. Rezultati joge nisu vidljivi posle samo jednog ili dva časa, ali redovnim vežbanjem harmonizuje se rad čitavog organizma. Stalnim zatezanjem i opuštanjem mišića telo se pokreće i svaka ćelija napaja se kiseonikom. Osim toga, joga podstiče cirkulaciju i utiče pozitivno na čitav kardiovaskularni sistem, telo brže izbacuje toksine, a rad žlezda s unutrašnjim lučenjem se uravnotežuje. 

Pravilnim disanjem smanjuju se tenzije u organizmu, ljudi se na taj način oslobađaju stresa, počinju bolje da spavaju, ujutro se bude raspoloženi i puni energije koja im daje snagu za lakše suočavanje sa svakodnevnim stresom. Na neki način, joga deluje kao vitaminska injekcija. Ništa drugo nije potrebno, ne treba menjati način života i ishrane, dovoljno je redovno vežbanje i umerenost u svemu – objašnjava Zorićeva. 

Svi instruktori Joga centra Srbije prolaze školovanje po standardima Međunarodne joga federacije i imaju sertifikate te organizacije. Program vežbanja prilagođen je psihički i fizički zdravim ljudima. Serijal vežbi koji Milica Zorić praktikuje u radu s polaznicima osmišljen je tako da pokreće svu energiju u telu, ali ona naglašava da niko ne mora da uradi vežbu savršeno, već da je bitno da je svako usvoji do one mere do koje može. 

– Niko ne treba da se forsira i ne sme da dozvoli bol. Usvajanje načina disanja takođe je veoma važno jer se disanjem usporava misaoni tok i kiseonikom napaja svaka ćelija. Usporavanjem misaonog toka, čovek se na neki način isključuje iz spoljnog sveta i iz briga i usmerava se na svoje telo, ali da bi se stiglo do te faze, potrebno je vreme – naglašava Zorićeva. 

Čovek živi u tri nivoa svesti: u budnom stanju, u snu i u stanju sanjarenja. U budnom stanju svesti doživljava stvarnost svojim čulima, u snu je potpuno odsečen od stvarnosti, a što duže spava, čula mu sve više otupljuju. 

– Postoji i četvrto stanje svesti – kaže za Farmakon Aleksandra Grujović, instruktorka šri-šri joge u Art of living fondaciji u Srbiji. Ono je negde između ta tri stanja i tada je kod čoveka prisutno jedino znanje o tome da postoji. 

– To je stanje u kome postoji samo „ja sam“, ali ne i „gde sam“ niti „šta sam“. U tom stanju dostiže se najdublji odmor koji čovek može da ima i posle koga um postaje svež i veoma delikatan. U to stanje u kojem smo istovremeno budni i u potpunom odmoru, ulazimo jedino meditacijom. Koraci koji nas vode u meditaciju vrlo su jednostavni. Nije potrebno da radimo ništa jer meditacija nije ranja. Prvi korak koji nas vodi ka tome jeste da se opustimo, drugi korak je da se opustimo još više, a treći korak je da se opuštamo sve više i više. Do meditacije se dolazi bez ikakvog napora i naprezanja misli – objašnjava Grujovićeva. 

– Ne postoji skala kojom se može izmeriti mentalni mir, nivo nečije svesnosti i budnosti, nivo ljubavi ili saosećanja, niti dubina nečije povezanosti sa sobom – nastavlja Grujovićeva. A upravo to su esencijalni elementi joge. Praktikovanje joga položaja bez drugih elemenata samo su vežbe akrobacije i ne mogu se zvati jogom. 

– Joga je za mene blagoslov, izvor mudrosti. Sve u meni i oko mene je joga. Kada sam pre jedanaest godina prošla svoj prvi Art of living seminar, osetila sam da je to bilo ono za čim sam tragala celog života, što sam do tada samo intuitivno pretpostavljala. Proteklih pet godina, kao instruktor joge, taj osećaj delim s drugima – kaže Aleksandra.

joga 3

Program časova prilagođava trenutnim potrebama ljudi. Ako na seminar dođu mladi, vežbe će biti drukčije nego kada su tu stariji polaznici, posebno ako imaju zdravstvenih problema. – Ljudi dolaze iz različitih pobuda. Oni koji su u potrazi za dubljim aspektima joge treba da su vođeni suptilnim i još nepoznatim dimenzijama svog uma. Ti suptilni nivoi ne mogu biti preneseni rečima i zato se ne mogu naći u knjigama. Mogu se jedino preneti. Na časovima je važno da se smejemo, da odemo duboko u unutrašnji mir, a tehnike vežbanja, disanja, relaksacije i meditacije vode nas do tamo. Bitno je i moje stanje, da li je moj um miran, da li se menjam i da li dolazim do dubljih aspekata joge. Ako je to prisutno, možemo stalno da radimo isti set asana i iskustva koja ćemo imati uvek će biti nova kao prvi put – kaže Aleksandra Grujović. 

I ona ističe značaj disanja i naglašava da je dah jedan od osnovnih izvora energije, ali da većina ljudi ne obraća pažnju na to i koristi svega oko 30 odsto kapaciteta pluća. 

– Način na koji dišemo ukazuje na stanje našeg uma. Kada smo ljuti, dah je kratak i brz, a kada smo mirni, dah postaje duži i glatkiji. Obraćanjem pažnje na disanje možemo svoj um iz stanja nemira da vratimo u prijatno stanje, kao i u sadašnjost, jer um stalno osciluje od prošlosti do budućnosti, vezujući se za negativne osećaje žaljenja u vezi s prošlošću ili brige u vezi s budućnošću – objašnjava naša sagovornica i dodaje da je mudrost joge duboka, a njene dobrobiti velike. Neke od njih odnose se na telo, neke na um, a neke na duh. 

Najzastupljenija vrsta joge u Srbiji je hata (hatha) joga, koja je usmerena na postizanje jedinstva tela, uma i čula. Jedini instruktor takozvane ragavan (raghavan) joge, kao posebne vrste hata joge, kod nas je Maja Radulović, koja je jogom počela da se bavi 1998. godine u Americi. Za instruktora je učila u Los Anđelesu, u Naučnom joga centru u Kaliforniji, kod učitelja koji je ujedno i direktor centra. On se zove Ragavan Das i koncipirao je ragavan jogu, koju ona podučava. U Americi je stekla zvanje Yogi Siromani, što znači da se opredelila da se bavi obučavanjem početnika s elementima srednjeg kursa. U Beograd se vratila pre godinu i po dana, i kako kaže, dve najlepše stvari koje je sa sobom donela iz Kalifornije jesu njene tri ćerke i ragavan joga. Danas radi u studiju Shiva-Shakti kod Mirjane i Predraga Gnjatića, s kojima je stupila u kontakt još dok je boravila u Americi. 

– Ako poredim Srbiju i Ameriku, mislim da nema razlike u pristupu, shvatanju joge i razlozima zbog kojih je ljudi praktikuju. Najčešći motiv ljudi da krenu na jogu i u Americi i u Srbiji jeste svakodnevica, jer je više od 80 odsto bolesti današnjice bazirano na stresu koji blokira cirkulaciju energije u telu. Joga koju praktikujem je tradicionalna hata joga, osmišljena na Ragavanov način, onako kako je on smatrao da ima najviše efekta. Jedinstvena je zato što su položaji tela (asane) povezani na njegov način – ističe Radulovićeva. 

Dužina časova, kako kaže, zavisi od starosti polaznika. Kada vežba s odraslima, njen čas traje oko sat i po, ali kada su polaznici deca od šest do dvanaest godina, onda čas traje oko četrdeset minuta, jer je to maksimum njihove koncentracije i pažnje. Na kraju svakog njenog časa obavezna je relaksacija, koja se nadovezuje na šavasanu (shavasanu), vežbu koja praktikuje apsolutni mir. „Pokušajte da ne razmišljate ni o čemu, samo osećajte“ jeste mantra koje se Maja Radulović pridržava u svom radu. 

Prvi tragovi 

Joga datira od pre 5.000 godina. Arheolozi su prve tragove o njenom postojanju, kako navodi Dragan Lončar, pronašli 1920. godine u iskopinama dva istorijska grada, Mohenđo Daro i Harapa, koja se nalaze na teritoriji današnjeg Pakistana. U njima su pronađeni otisci, pečati i skulpture ljudi kako sede u zahtevnim jogičkim položajima. Do tada se mislilo da joga datira iz vremena Bude, koji je živeo pet vekova pre Hrista, ali tada je mišljenje pomereno nekoliko milenijuma unazad. Još u vedama, prvim pisanim tekstovima, opisane su jogičke tehnike, meditacija, udubljivanje, kontemplacije i koncentracije, samo se joga tada nije nazivala joga, već askeza ili tapas – ističe Dragan Lončar. 

Joga za mame i bebe 

Zahvaljujući Mirjani Gnjatić, Maja Radulović angažovala se u držanju časova za trudnice, ali i za mame i bebe, i kako kaže, nije ni slutila da će joj to postati omiljeni časovi. 

– Rad s trudnicama, mamama i bebama predstavlja posebno zadovoljstvo. Predivno je raditi s tim grupama, veoma su specifične i inspirativne. Mame koje na časove dolaze kao trudnice, obično posle oporavka pokažu interesovanje da se vrate u studio sa svojim bebama i nastave jogu, koja je od velike koristi i za njih i za njihovu decu. U trudnoći je joga značajna, jer se sve vreme radi na snazi i fleksibilnosti mišića, koordinaciji i balansu. Osim toga, ona uravnotežava hormone, popravlja cirkulaciju, otklanja bolove, jača karlicu i priprema za porođaj. Iskustvo pokazuje da žene koje su upražnjavale jogu u trudnoći, osećaju njene dobrobiti dugo posle porođaja, kao i njihove bebe. Na časovima za mame izvode se specijalne vežbe koje one rade same sa svojim bebama. Majke na časovima uspostavljaju posebne odnose sa svojom decom, ali i sa grupom, i svi zajedno uz pomoć joge nalaze svoj mir, zadovoljstvo i ispunjenje – objašnjava Radulovićeva.

Izvor: B92.net

 

Podeljeno