Kad odlazak u toalet tera suze na oči

Podelite:

Bakterije se često nalaze u mokraći, ali samo prisustvo bakterija ne podrazumeva postojanje urinarne infekcija. Prisustvo bakterija, naročito kod žena, jeste posledica kratkog mokraćnog kanala, tako da je ulaz bakterijama olakšan.

suze na oci

 

Urinarna infekcija postoji onda kada uz prisustvo bakterija u mokraći pacijent/pacijentkinja ima simptome infekcije i kada se u mokraći konstatuje prisustvo leukocita – belih krvnih zrnaca. Simptomi infekcije su učestalo i bolno mokrenje. 

Prisustvo bakterija u mokraći se može konstatovati pri pregledu urina, ali u slučaju da pacijent nema simptome kao ni povećan broj leukocita u mokraći, ovakav nalaz nema značaja. Jedan od najčešćih razloga da se konstatuje veliki broj bakterija je nepravilno uzimanje uzorka urina. 

Pravilno uzimanje uzorka urina podrazumeva da pacijent prethodno opere sapunom i vodom genitalnu regiju kao i ruke, i da potom u flašicu uzme srednji mlaz urina. Po uzimanju uzorka, laboratorijski pregled bi trebalo da bude izvršen u roku od dva sata, u protivnom bi urin morao da se čuva u frižideru. 

S obzirom na činjenicu da se za analizu najčešće traži prvi jutarnji urin, ukoliko pacijent mokri u šest, a u laboratoriju odnese uzorak u osam sati, a on se uzme u obradu u 10 h, u ovom uzorku na sobnoj temperaturi će se razmnožiti mali postojeći broj bakterija. 

Urinokultura (UK) je metoda kojom se mokraća zasejava na podloge na kojima izrastaju bakterije. Smatra se da je UK značajna ukoliko se otkrije više od 100.000 kolonija. Urinokulturom se određuje i vrsta bakterija kao i njihova osetljivost na različite antibiotike. Uz analizu UK istovremeno treba uraditi i običan nalaz urina, jer samo tako možemo da ustanovimo prisustvo leukocita u urinu.

leukociti

 

Prisustvo bakterija i pozitivna UK u odsustvu tegoba i u odsustvu leukocita u urinu naziva se asimptomatskom bakteriurijom. Ovo stanje ne zahteva bilo kakvu terapiju sem u posebnim slučajevima ako se planira urološka intervencija ili operacija, ili kod pacijenata koji se tretiraju sa medicinskog aspekta kao ugroženi. Korišćenje antibiotika se ne preporučuje jer ne donosi nikakvu korist, naprotiv – utiče na pojavu sve agresivnijih bakterija i povećava otpornost bakterija na rezistencije. 

Veliki strah od bakterija koji je prisutan među mnogima je najčešće neosnovan. Naš organizam naseljava veliki broj bakterija, najveći broj njih se nalazi u debelom crevu i one imaju zaštitnu ulogu. Korišćenjem antibiotika menja se ravnoteža u organizmu između „dobrih“ i „loših“ bakterija, a prve stradaju „dobre“ bakterije. 

Neosnovana upotreba antibiotika je dovela do veoma zabrinjavajućeg stanja u svetu. Ovim problemom se trenutno bavi i Svetska zdravstvena organizacija u cilju suzbijanja rezistencije na antibiotike. Bakterije su veoma adaptabilne i razvijaju mehanizme zaštite od antibiotika mnogo brže nego što smo mi u stanju da razvijemo novo oružje – nove efikasne antibiotike. 

Činjenica je da se među evropskim zemljama nalazimo na nezavidnom prvom mestu po upotrebi antibiotika, što nije uslovljeno našom velikom sklonošću ka antibioticima, već njihovom neadekvatnom primenom. Jedan od svežih primera paradoksalnog efekta antibiotika je bila infekcija klostridijom, koja je nažalost neke pacijente koštala i života. 

U zaključku, antibiotici su odlični lekovi ako se koriste razumno. U efikasne mere prevencije spada uzimanje dovoljne količine tečnosti (1,5-2 litra dnevno), redovno mokrenje, korišćenje preparata brusnice ili konzumiranja čaja od brusnice, peršuna ili uve. 

Izvor: Danas.rs

Podeljeno