Kafa – zavisnost ili navika?

Podelite:

Kafa je samonikla biljka otkrivena još pre hiljadu godina u Africi, a na našim stolovima nalazi se poslednjih 250 godina zahvaljujući svojoj specifičnoj aromi i izvanrednom ukusu. 

Piše: Mirjana Ljutić, nutricionistkinja
Izvor: Magazin VIVA

kafa Preterana upotreba kafe može da bude štetna naročito kod nervno labilnih osoba, jer u sebi sadrži kofein koji se nalazi i u čaju, čokoladi, bezalkoholnim gaziranim napicima (kola napicima). Ovaj sastojak nam prija jer je i fizičko i mentalno stimulativno sredstvo. 

Kafa se priprema na različite načine,pa danas imamo tursku, filter, espreso i nes kafu. Upotrebljava se i kao dodatak za belu kafu, pudinge, kremove, torte, prelive, sladolede, mućena slatka, likere i ledene kafe. 

Sirova kafa sadrži: kofein 1-2% ,tanin 3-5%, šećer 8-11,5%, belančevine 10-15% , ulje 10-15%, celulozu 30-40%, vodu 10-12% , bezazotne materije 9-15% i mineralne materije 4-5,3%. 

Nesporno je da kafa stimulativno deluje izvesno vreme, no, taj efekat slabi s povećanjem konzumiranja, jer se povećava koncentracija toksina i mokraćne kiseline. 

Osnovna karakteristika kafe kao napitka, ako izuzmemo njen prijatan miris i ukus, je stimulativno dejstvo kofeina na centralni nervni i kardiovaskularni sistem. Ukoliko uzme pravu količinu kafe, čak i najveća spavalica će postati budna i koncentrisana. Zbog toga u umerenim količinama kafa deluje pozitivno na psihički i fizički tonus. 

Kafa je bogat izvor niacina, vitamina koji pogoduje koži i saveznik je vitke linije: četiri šoljice dnevno poboljšavaju potrošnju energije jer za 5 odsto povećavaju sagorevanje kalorija. 

Ukupni sadržaj kofeina koji se nalazi u vašoj šoljici kafe zavisi od toga da li volite slabiju ili jaču kafu. Uobičajena šoljica u sebi sadrži 10-12g kafe, a u ovoj količini ima oko 0,1 g kofeina. Najviše kofeina ima u šoljici espreso kafe, oko 150mg, a najmanji u kafi bez kofeina, svega 5mg. Neka istraživanja rađena u Skandinaviji pokazala su da je zdravija filter kafa od espresa i turske, jer ona nefiltrirana ima kafestrol, materiju koja utiče na povećanje nivoa holesterola u krvi. 

Smatra se da je neškodljivo ako se dnevno popije 3-4 šoljica kafe. Preteranim konzumiranjem ovog napitka možete da poremetite režim spavanja, da budete anksiozni (uznemireni), da izazovete glavobolju, aritmije, pogoršate sindrom nadraženih creva, izazovete vrtoglavicu. Uz to, možete da se naviknete na kafu i da dobijete simptome apstinencijalne krize ako prestanete da je konzumirate. 

Kofein deluje već pet minuta posle ispijanja kafe. Najbrže dejstvo ima kofein iz jače kafe kao što je espreso, a sporije iz razvodnjene kafe, turske i filter. 

Svakodnevna konzumacija velikih količina kafe kod osoba sa određenim genetskim profilom može povećati rizik od infarkta. Osobe sa sporijim metabolizmom kofeina zbog svakodnevne konzumacije više od 4 šoljice kafe imaju čak 65 odsto veći rizik od infarkta. 

U metabolizmu kofeina u najvećoj meri učestvuje enzim iz jetre – citohrom (CYP1A2). Varijante gena koji kontroliše aktivnost ovog enzima mogu ubrzati ili usporiti metabolizam kofeina u organizmu. Neka istraživanja upućuju na povezanost kofeina i neplodnosti, čak i pobačaja. Takvo stanje utvrđeno je kod žena koje su pile 2 do 4 šoljice kafe na dan. 

Surogati kafe upotrebljavaju se kao zamena ili dodatak pravoj kafi. Samleveni prženi delovi surogata daju napitak sličan kafi, ali bez fiziološkog dejstva i prave arome kafe, jer ne sadrže kofein i eterično kafino ulje. Kao surogati upotrebljavaju se prženi delovi raznih biljaka sa većom količinom ugljenih hidrata (šećera): prženi ječam, soja, rogač, koren šećerne repe, leguminoze (grašak, pasulj,naut), koren cikorije (sigura), raž, žito i smokve. Sitno samleveni, ne moraju da se kuvaju, već se samo rastope u vrućoj vodi. Ako se razmuti kašičica pirea od badema, dobija se izvrsna bela kafa za doručak ili užinu za decu ili starije osobe. Ječmena „kafa” pravi se od prženih ječmenih zrna, a upotrebljava se najviše kao dodatak beloj kafi. 

Osobe koje pate od nesanice ne bi trebalo uveče pred spavanje da piju kafu, a ako ne mogu bez nje, treba da koriste kafu bez kofeina ili surogate kafe. Ukoliko imate zdravstvenih problema poput gastritisa, čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu, hipertenzije ili problema sa srcem – neophodno je da smanjite unos kofeina. 

Ako želite da se oslobodite loše navike, konzumiranja ogromne količine kafe, nemojte to nikako naglo činiti, jer nema nikakve sumnje da se prema kafi razvijaju psihološka zavisnost i tolerancija. 

Ukoliko, pak, imate nameru da pijete velike količine kafe, obavezno jedite više porcija svežeg voća i povrća u toku dana, jer kofein negativno utiče na apsorpciju kalcijuma, magnezijuma, cinka i gvožđa. 

 

Podeljeno