Kako nas menjaju godine?

Podelite:

S godinama slabe čula, smanjuje se mišićna masa, opadaju saznajne mogućnosti, kaže dr Milica Mugoša. Rastu samo stopala.

menjaju godine

 

Svi bi želeli da žive dugo, ali niko ne bi voleo da ostari. Nažalost, nema načina da se dočeka duboka starost, a da se izbegnu promene u duhu i na telu koje sa sobom donose godine. 
Gde se javljaju prvi znaci starenja i šta se to zbiva s ljudskim organizmom kada pređe u drugo poluvreme života, objašnjava dr Milica Mugoša, lekar opšte prakse u Domu zdravlja „Savski venac“.

 

VID IZDAJE PRVI
Osim što su ogledalo duše i našeg raspoloženja, oči prve pokazuju znake starenja i promene koje nas sustižu. Tako već oko četrdesete kod većine ljudi počinju problemi s vidom.
Javlja se takozvana presbiopija, otežan vid na blizinu ili staračka dalekovidost, jer zbog poremećaja fleksibilnosti sočiva oko gubi sposobnost fokusiranja bliskih predmeta. Tada počinjemo da odmičemo novine i knjige i to je trenutak kada mnogi dobiju svoje prve naočare za čitanje.
A nešto kasnije, oko 55. godine, javlja se staračka katarakta, odnosno zamagljenje vida, kao i sindrom suvog oka. On pogađa čak tri četvrtine ljudi starijih od 65 godina.
Zbog neprekidnog kretanja, kičma je izložena brojnim mikrotraumama koje amortizuju diskusi koji se nalaze između pršljenova. 
Međutim, kako starimo tako slabi prstenasti deo diska i smanjuje se količina vode koja inače čini do 80 odsto diska. Zato oni postaju manje otporni na mehanički stres, gube elastičnost, tanje se. Tako se smanjuje i naša visina.
Smatra se da se posle četrdesete na svakih 10 godina smanjimo za po jedan centimetar, te da do osamdesete godine muškarci budu za pet, a žene za osam centimetara niže nego kada su bili u naponu snage.

 

I MOZAK SE SMANJUJE
Mnogi naučnici smatraju da starost počinje snižavanjem kognitivnih, tj. saznajnih funkcija mozga. To što s godinama postajemo pametniji verovatno treba da zahvalimo samo životnom iskustvu jer je činjenica da se i mozak s godinama smanjuje. 
I mozak i kičmena moždina gube na težini i volumenu, tako da se mozak smanji od sedam do deset odsto u odnosu na svoju maksimalnu težinu.
U moždanom tkivu nakon odumiranja nervnih ćelija talože se otpadni produkti i tako se stvaraju strukture zvane senilni plakovi. 
Starenjem se pre svega menjaju biofizičke karakteristike poput sinaptičke komunikacije, energetskog metabolizma jona kalcijuma i ekspresije gena koja je nedovoljna za podsticaj nastanka novih sinapsi.
SEŠE SE KOŽA I KOSA
Koža stari tako što se s godinama u njenim ćelijama smanjuju kolagen i elastin, zbog čega ona gubi elastičnost i čvrstinu. Opušta se, gubi sjaj, postaje rastegljiva i suva jer gubi sposobnost da nadoknađuje vlagu. Promene su prirodno najuočljivije na licu, gde se smanjuju potkožne masne naslage, ali i zbog toga što neprestane kontrakcije mišića dovode do pojave bora na čelu, oko usta i očiju.
Kosa postaje krta, menja strukturu, gubi sjaj, proređuje se i sedi jer vremenom folikul dlake proizvodi sve manje i manje melanina, koji daje boju kosi. Kosa se proređuje jer vlasi sve više opadaju, a sve manje se obnavljaju.

 

BEŠIKA POLAKO POPUŠTA
Kako se povećava broj svećica na torti tako slabe mišići karličnog dna koji daju potporu unutrašnjim organima. Mišići perineuma, koji okružuju regiju oko anusa i vaginalnog otvora, gube elastičnost zbog čega se veliki broj žena u pedesetim i šezdesetim godinama žali na nevoljno puštanje urina, učestale urinarne infekcije, ispadanje bešike i materice, kao i na slabost zidova vagine.
Razni su faktori koji doprinose slabljenju mišića karlice, a najvažniji su trudnoća, komplikovan porođaj, gojaznost, nošenje tereta, operacije u maloj karlici, neurološka oboljenja i genetski faktori.
 

Ni čula više nisu ista
• Starije osobe pliće dišu nego mladi zbog smanjenja apsorpcijske sposobnosti pluća
• Mišićna masa se smanjuje za trećinu
• Povećavaju se stopala jer tetive i ligamenti koji povezuju sitne kosti gube elastičnost. Posle četrdesete obuća nam se povećava za jedan broj
• Menjaju se čulo ukusa, mirisa i sluha
• Posle pedesete godine kod muškaraca se smanjuju funkcija testisa, spermatogeneza i nivo testosterona 
• Reproduktivni period kod žena završava se u petoj deceniji

Izvor: zena.blic.rs

Podeljeno