Kako pojačati imunitet

Podelite:

Stres i imuni sistem

image

Moderna medicina, koja je nekada sa skepticizmom tretirala vezu između emocija i fizičkog stanja, je sada zahvalna za blisku vezu koja postoji među telom i umom. Mnogo različitih bolesti kao što su uznemireni stomak, osip na koži, pa čak i srčana oboljenja, povezane su sa efektima emocionalnog stresa. Ali iako vezu imeđu stresa i imune funkcije proučava mnogo naučnika različite ekspertize, za sada nije glavna oblast istraživanja imunologa.

Proučavanje veze između stresa i imunog sistema predstavlja težak izazov. Za početak, stres je teško definisati. Ono što se čini kao stresna situacija za jednu osobu, za drugu ne mora biti. Kada su ljudi izloženi situacijama koje smatraju stresnim tesko im je da izmere koliko stresa osećaju, a naučnicima je teško da znaju da li je subjektivni osećaj tih osoba tačan. Naučnici jedino mogu da izmere stvari koje mogu da ukazuju na stres, kao što je broj otkucaja u minutu, ali takva merenja mogu da ukazuju i na druge faktore.

Najviše naučnika koji istražuju vezu između stresa i imune funkcije, ipak ne istražuju iznenadni stres koj kratko traje, već radije istražuju konstantni i česti stres koji je poznat kao hronični stres, izazvan odnosom sa porodicom, prijateljima, kolegama ili pritiskom na poslu. Neki naučnici istražuju da li loše utiče na imuni sistem.

Naučnicima je teško da izvode kontrolisane eksperimente na ljudima. U kontrolisanom eksperimentu, naučnici mogu da menjaju samo jedan faktor, kao što je količina određene hemikalije, a zatim mere efekat promene na drugom merljivom fenomenu, kao na primer količini antitela koju je proizveo određeni tip imunih ćelija kada nije izložen toj hemikaliji. Na živim ćelijama, a posebno na ljudima, takva vrsta kontrole nije moguća, jer postoji mnogo drugih stvari koje se dešavaju životinjama ili osobama u trenutku merenja.

Uprkos ovim neizbežnim poteškoćama u merenju veze između stresa i imuniteta, naučnici koji ponavljaju isti eksperiment mnogo puta, sa različitim životinjama ili ljudima i koji, uglavnom, dobijaju isti rezultat, se nadaju da mogu da izvuku razuman zaključak.

Neki naučnici stavljaju životinje u stresne situacije, kao što su zarobljavanje u mali prostor ili prisustvo agresivne životinje u njihovoj blizini. Razičite funkcije njihovog imunog sistema i zdravlja, se zatim mere u tim stresnim uslovima. Na osnovu takvih eksperimenata, neke objavljene studije su napravile sledeće tvrdnje:

-Eksperimentalno stvorene stresne situacije odlažu proizvodnju antitela kod miševa zaraženih virusom influence i potiskuju aktivnost T ćelija kod životinja zaraženih virusom herpesa simpleksa.

-Socijalni stres može biti opasniji od fizičkog. Na primer, neki miševi su stavljani u kavez sa agresivnim mišem šest dana po dva sata i stalno ugroženi ali ne i povređeni od strane tog miša – socijalni stres. Drugi miševi su držani u malim kavezuma dugo bez hrane i vode – fizički stres. Obe grupe su bile izložene bakterijskom toksinu, a životnje izložene socijalnom stresu su duplo više umirale.

-Izolacija takođe može da potisne imunu funkciju. Novorođenčad majmuna odvojena od svojih majki, posebno ako su u kavizama sama, umesto u grupama, kao odgovor na antigene stvaraju manje limfocita i manje antitela kao odgovora na viruse.

Mnogi naučnici su prijavili da stresne situacije umanjuju različite aspekte ćelijskog imunog odgovora. Istraživanje tima sa Univerziteta Ohajo koji je dugo radio na ovom polju ukazuje na to da psihološki stres utiče na imuni sistema tako što ometa komunikaciju između nervnog, endokrinog i imunog sistema. Ova tri sistema međusobno ,,razgovaraju“ koristeći hemijske poruke i moraju blisko da sarađuju da bi bili efektivni. Ovaj tim istraživača spekuliše da dugotrajni stres dovodi do dugotrajnog oslobađanja hormona stresa – uglavno glikokortikoida. Ovi hormoni utiču na timus, gde se limfociti stvaraju, i inhibišu proizvodnju citokina i interleukina, koji stimuišu i koordiniraju aktivnošću belih krvnih zrnaca. Ovaj tim, kao i neki drugi su podneli sledeće rezultate:

-Stari ljudi koji vode brigu o rođacima sa Alchajmerovom bolešću imaju nivo kortizola, hormona koji sekretuju nadbubrežne žlezde, veći nego prosečno i možda zato, proizvode manje antitela kao odgovora na vakcinu protiv influence.

-Neka merenja aktivnosti T ćelija su dovela do otkrića da je aktivnost manja kod depresivnih pacijenata i kod ljudi koji su razvedeni.

-U studiji koja je trajala godinu dana i koja je obuhvatala ljude koji brinu o supružnicima sa Alchajmerovom bolešću, promene u funkciji T ćelija su bile najveće kod onih sa manje prijatelja i manje pomoći ,,spolja“.

-Četiri meseca nakon što je uragan Endrju pogodio Floridu, ljudi u oblastima koje su bile najviše pogođene su pokazali smanjenu aktivnost imunog sistema na više merenja. Slični rezultati su dobijeni u studijij koja je obuhvatila zaposlene u bolnici u Los Anđelesu nakon zemljotresa.

U svim ovim studijama, ipak, nije bilo dokaza da su promene na imunom sistemu imale štetne efekte po zdravlje ovih osoba.

Da li hladnoća može da izazove bolest?

Gotovo svaka majka je rekla: ,,Obuci jaknu da se ne prehladiš“. Da li je u pravu? Za sada, naučnici koji traže odgovor na ovo pitanje misle da normalna izloženost umerenoj hladnoći ne povećava osetljivost na infekcije. Najviše eksperata se slaže da razlog što je zima sezona prehlada i gripa nije to što je ljudima hladno već što provode više vremena unutra, u bliskom kontaktu sa ljudima koji mogu da prenesu svoje mikrobe.

Ali naučnici ostaju zainteresovani za ovo pitanje. Neki eksperimenti sa miševima su ukazali na to da izloženost hladnoći može da smanji njihovu sposobnost da se nose sa infekcijom. Ali šta je sa ljudima? Naučnici su uranjali ljude u hladnu vodu, druge ostavljali da sede goli na ekstremno niskim temperaturama. Proučavali su ljude koji su živeli na Anktarktiku i one na ekspediciji u kanadskim Stenovitim planinama. Rezultati su bili različiti. Na primer, naučnici su dokumentovali povećanje infekcija gornjih respiratornih puteva kod kros kantri skijaša koji snažno treniraju na hladnoći, ali nije poznato da li su ove infekcije nastale zbog hladnoće ili zbog drugih razloga – kao što je intenzivno vežbanje ili suvoća vazduha. Zaključili su da izloženost hladnoći povećava nivo nekih citokina, proteina i hormona koji služe kako mesendžeri imunog sistema, ali kako to utiče na zdravlje nije jasno.

Grupa kanadskih naučnika koja je pregledala stotine medicinskih studija na ovu temu i sprevla neka svoja istraživanja je zaključola da nema za brigom kad se radi o izlaganju umerenoj hladnoći – ona nema štetan efekat na ljudski imuni sistem. Da li treba oblačiti mnogo odeće kada je napolju hladno? Odgovor je da ako vam je nelagodno na hladnoći ili ako izlazite na duži period kada postoji opasnost od promrzlina i hipotermije. Ali ne treba brinuti o imunitetu.

Vežbanje: dobro ili loše za imunitet?

Redovno vežbanje je jedan od stubova zdravog života. Poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema, snižava krvni pritisak, pomaže u kontroli telesne težine i štiti od različitih bolesti. Ali da li pomaže u održavanju zdravog imunog sistema? Kao i zdrava ishrana i vežbanje može da doprinese dobrom zdravlju, dakle i zdravom imunom sistemu. Može da doprinese još neposrednije poboljšavanjem cirkulacije, što dozvoljava ćelijama i supstancama imunog sistema da se slobodno kreću i efikasno rade svoj posao.

personal-traininig

Neki naučnici pokušavaju da napreve sledeći korak u utvrđivanju da li vežbanje direktno utiče na osetljivost osobe na infekciju. Na primer, neki naučnici istražiju da li previše naporno vežbanje može da utiče na češće oboljevanje sportista ili da li to smanjuje njihovu imunu funkciju. Da bi odradili ovakvu vrstu istraživanja, naučnici uglavnom traže od sportista da intenzivno vežbaju, zatim testiraju njihovu krv i urin pre i posle vežbanja da bi detektovali bilo kakvu promenu u komponentama imunog sistema kao što su citokini, bela krvna zrnca i određena antitela. Dok su neke promene zabeležene, imunolozi još uvek ne znaju šta te promene znače u odnosu na imuni odgovor. Niko još uvek ne zna, na primer, da li je povećanje citokina od pomoći ili ima bilo kakav efeakt na imuni odgovor. Slično, niko ne zna da li je povećanje belih krvnih zrnaca dobra ili loša stvar.

Ali ovi subjekti su sportisti koji prolaze kroz intenzivan fizički napor. Šta je sa umerenim vežbanjem za prosečne ljude? Da li im pomaže u održavanju zdravog imunog sistema? Za sada, iako direktna veza nije otkrivena, razumno je smatratrati redovno umereno vežbanje dobrim za zdrav život i potencijalno važno za očuvanje zdravog imunog sistema.

Jedan pristup može pomoći naučnicima da dobiju potpuniji odgovor o tome da li način života može da pomogne u unapređenju imuniteta je sekvenciranje ljudskog genoma. Ovakva prilika za istraževanje bazirano na biomedicinskoj tehnologiji može biti upotrebljena da bi se dobije potpuniji odgovor na ovo i slična pitanja o imunom sisitemu. Na primer, DNK mikročipovi ili genetski čipovi bazirani na ljudskom genomu dozvoljavaju naučnicima da odjednom posmatraju kako se hiljade sekvenci gena kako se uključuju i isključuju kao odgovor na određena fiziološka stanja – na primer, krvne ćelije sportista pre i posle vežbanja. Naučnici se nadaju da će koristiti ove aparate da analiziraju obrasce kako bi bolje razumeli kako mnogi putevi koji su uključeni deluju u isto vreme.

Izvor: astma.rs

Podeljeno