KLOSTRIDIJA: Sve o ubici iz Urgentnog centra!

Foto: Foter/Flickr/peapod labs
Podelite:

Ove bakterije svi bi trebalo da se plašimo, a naročito osobe lošijeg imuniteta. U poslednje vreme ima je u svim bolnicama, a krivac za sve veći broj preminulih su – antibiotici!

Foto: Foter/Flickr/peapod labs

Foto: Foter/Flickr/peapod labs

Poslednjih decenija svuda u svetu drastično je porastao broj ljudi koji koriste antibiotike. Nažalost,bakterije su se vremenom “opametile”, mutirale i postale imune na terapiju. Jedna odnajzloglasnijih je svakako “clostridium difficile”, bakterija koja ubija i to najviše po bolnicama!

Do skoro, niko nije ni čuo da ona postoji, a danas svi strepe od toga da ne čuju njeno ime, jer znaju da za neke od nje spasa nema. Ali, koliko je ona zaista opasna i zašto su njome posebno ugroženi pacijenti na bolničkom lečenju?

Možda niste znali, ali ljudski digestivni trakt, a naročito creva sedište su mnoštva vrsta i podvrsta raznoraznih mikroorganizama, koje dok smo zdravi, žive u savršenom skladu. Verovali ili ne, kod skoro pet odsto zdravih odraslih osoba u crevnoj flori moguće je pronaći i klostridiju. Međutim, kad se na neki način poremeti balans u organizmu, to otvara put da neki od tih bacila počnu prekomerno da se razmnožavaju i naprave dar-mar u organizmu. Tako je i sa klostridijom.

Foto-ilustracija: Foter/AJC1

Foto-ilustracija: Foter/AJC1

Zapravo, nije problem sama bakterija i njeno prisustvo u organizmu, već oni njeni sojevi koji stvaraju otrove koji izazivaju dijareju, kao što su enterotoksin ili citotoksin.

Kad su u pitanju operisani pacijenti, njima su antibiotici jedini spas protiv neželjenih infekcija i komplikacija. Međutim, “clostridium difficile” je s vremenom postao otporan na skoro sve poznate lekove iz ove grupe. Tako da, ova bakterija zapravo samo “uvreba” pravi trenutak da, poput lešinara, napravi haos.

Novi svetski podaci govore da čak 37 odsto obolelih čine pacijenti koji su u ambulantnim uslovima dobili da piju antibiotike, ali osim prolaznog proliva, oni brzo budu izlečeni.

Nažalost, bolnice su pravi rasadnici klostridije, gde se registruju najteži slučajevi. Kako se pokazalo, nakon samo dve nedelje ležanja u crevima kod 13 odsto pacijenata će se ona naći, a nakon mesec dana, čak 50 odsto će biti zaraženo.

Jednostavna preventivna mera je redovno pranje ruku. Osobama koje uzimaju antibiotike preporučuje se ishrana bogata vlaknima, ali i korišćenje probiotskih preparata, jer je dokazano da probiotici, u više od 65 odsto slučajeva, sprečavaju nastanak antibiotskog proliva, pa i mogućnost javljanja infekcije klostridijum dificile.

Najgore oboljenje koje klostridija može da izazove jeste “pseudomembranozni kolitis”, koji se upravo javlja kao posledica dugotrajne upotrebe antibiotika. Zbog lekova dolazi do redukcije normalne bakterijske flore creva, što pogoduje rastu i razmnožavanju patogenih bakterija poput klostridije. Oboljenje karakterišu jaki bolovi u stomaku, vodeni prolivi (i do 15 puta na dan), dehidratacija, gubitak apetita, a samim tim i težine, groznica, temperatura, pa i krvava ili gnojna stolica.

Ponekad je u terapiji dovoljno obustaviti antibiotike, a dodati probiotike, pa će doći do spontanog izlečenja. Međutim, kod osoba kojima je imunitet oslabljen – što je sigurno slučaj sa pacijentima nakon hirurškog zahvata, starijim ljudima i onima koji su, na primer, na lečenju od raka – stvari se umnogome komplikuju, a može čak da dođe i do rizika po život. Tada je obavezno nadoknađivanje tečnosti i elektrolita putem infuzije i davanje jedinih antibiotika na koje klostridija reaguje: metronidazol (orvažil), fidaksomicin ili vankomicin.

Ako pacijenti ne odgovore na terapiju, postoji terapija drugog, pa trećeg izbora. Kada bolest kulminira vadi se i debelo crevo, a u poslednje vreme u svetu je zaživela i fekalna transplantacija. Homogenizovani feces normalnog čoveka se posredstvom kolonoskopa ubrizgava u debelo crevo bolesnog čoveka. Iako bizaran, ovaj metod lečenja je čak u 80 odsto slučajeva efikasan.

Da bi sprečili porast klostridijum dificile infekcije u bolnicama u Velikoj Britaniji i stali na put preteranom umiranju pacijenata smeštenih na odeljenjima intenzivne nege, stručnjaci iz ove zemlje su posle 2003. godine primenili rigorozne higijenske mere i sproveli niz ispitivanja. Profesor doktor Miodrag Krstić sa Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije za Novosti ističe da su oni otišli tako daleko da su, na primer, merili koliko ima klostridijuma u klozetskoj šolji kada je spuštena daska i kada je podignuta. Zaključili su da čučavce treba potpuno proterati iz svih bolnica i to su i uradili.

Ustanovili su i da hlor, koji je prestao da se koristi zbog užasnog smrada i pojave modernijih sredstava za dezinfekciju, najefikasnije uništava spore klostridijuma, pa je vraćen na velika vrata. U britanskim bolnicama strogo se vodi računa o broju ljudi koji smeju da dođu pacijentu u posetu, o načinu propisivanja antibiotika i svim drugim stvarima vezanim za mere higijene kako zdravstvene ustanove, tako i pacijenata koji leže u njoj.

(eKlinika.rs / Telegraf.rs)

Podeljeno