Ko je najviše ugrožen depresijom? Sklonost ka depresiji

Podelite:

Sklonost za depresiju, osim GENETSKIH (NASLEDNIH) FAKTORA, prouzrokovana je i  NEPOVOLJNIM ŽIVOTNIM OKOLNOSTIMA (misli se na traumatične, stresne događaje i okolnosti iz nečije prošlosti i sadašnjosti). U ovom tekstu  biće reči o tim stresnim događajima i okolnostima.

STRES

Prvi traumatični događaji mogu se dogoditi još u prvoj godini života, ako dete bude na duže vreme odvojeno od majke (na primer: zbog svog ili majčinog boravka u bolnici, ili ako roditelji ostave dete kod rodbine zbog odlaska na rad u inostranstvo, ili iz drugih sličnih razloga). Trajni gubitak majke ima još teže posledice za dete.

Isto se može dogoditi i kasnije, u drugoj i trećoj godini života.
Istraživanja su pokazala da su deca koja su rano izgubila majku, podložnija depresiji.
Sklonost za depresiju se javlja i ako odnos roditelj-dete nije bio dobar u ranom detinjstvu. To se dešava ako se dete rodilo i odrastalo u kući gde nije dobrodošlo, ili je bilo  nevoljeno od strane roditelja, ili je bilo odgurnuto od njih, ili se roditelji nisu dovoljno bavili sa njim. Sklonost za depresiju se može javiti i ako su roditelji preterano štitili dete, pa ono nema doživljaj da je nešto samo postiglo, ili ako su od deteta uvek previše očekivali, a ono nikako nije moglo da dostigne njihova očekivanja.
Naročito je važan period razvoja deteta između 16. i 24. meseca života, koji ponekad traje do kraja treće godine. Ako u ovoj fazi razvoja, koja se zove faza ponovnog zbližavanja (s majkom), majka ne razume detetovu pojačanu potrebu za bliskošću sa njom pa ga odbija od sebe, dete može doživeti razočarenje, što u njemu stvara seme depresije za kasnija životna razdoblja. Ova faza razvoja deteta predstavlja težak ispit za mnoge, inače dobre majke.

I u kasnijim godinama detinjstva dete može doživeti takozvane narcističke povrede, kao što je odbacivanje od strane jednog ili oba roditelja (to se često događa posle rođenja mlađe braće, kada dete može doživeti osećaj napuštenosti i samoće, uz neizbežnu, jaku ljubomoru prema mlađem bratu ili sestri). Osim toga, grubost roditelja prema detetu, verbalna i fizička agresivnost, preterana strogost,  međusobne svađe i razvod roditelja, mogu kod deteta dovesti do razočarenja u roditelje, uz jak osećaj krivice.
Predispozicija za depresiju često nastaje i ako je majka deteta depresivna, pa se dete poistovećuje sa njom.
Za osobe naročito sklone depresiji se često kaže da imaju „depresivnu ličnost“.

Može se zaključiti da su za sklonost ka depresiji, osim nasleđa u porodici (postojanje osoba u porodici sa dijagnozom depresije i alkoholizma), veoma važni traumatični (stresni) događaji u ranom detinjstvu, pre svega do 3-4. godine života. Što su se traumatični događaji ranije dogodili u životu deteta, veća je verovatnoća da će u kasnijem životu nastati klinički teža depresija.

U odraslom dobu neki događaji i životne okolnosti dovode do češćeg nastanka depresije, čak i ako ne postoji sklonost za depresiju iz dečjeg doba. Na primer: od depresije lakše obolevajuosobe koje su usamljene, nezaposlene, obolele od neke teže hronične bolesti, koje su doživele gubitak bliske osobe ili veće količine novca, ili su doživele neki neuspeh u poslu, ili ljubavno razočarenje. Učestali doživljaji nekog gubitka još više slabe ličnost i čine je podložnom depresiji.

Naročito su žene u ovom dobu podložne depresiji (pogotovo ako su izgubile majku pre jedanaeste godine života) ako su nezadovoljne brakom, stambenom i finansijskom situacijom, ako imaju troje ili više dece, ako su iz radničke klase, ako su nezaposlene, ako imaju težu hroničnu telesnu bolest i ako su izolovane od društva pa se ne mogu poveriti nekoj bliskoj osobi kad im je teško. Kod mnogih žena se depresija češće javlja  posle porođaja ili posle menopauze

U starijem dobu se pojačava podložnost depresiji, naročito kada se pojave teže hronične bolesti, kada se izgube bliske osobe i kada dođe do usamljenosti.

 Izvor: antistres.rs

Podeljeno