Podelite:

Zato i ne čudi što na razvijenom zapadu već govore o “slomljenoj deci”, o sve češćim duševnim tegobama od kojih pate i o sve lakšem sklizanju u razne zavisnosti. Austrijski “Profil” u novom broju donosi studiju o stanju njihovih adolescenata sa prilično katastrofičnom prognozom.

 

n19751

Deca i mladi, navodi se u tekstu, sve ranije počinju da pate od duševnih tegoba i bolesti zavisnosti. Ovom pojavom naročito su pogođene devojčice. Stres zbog pritiska da se postignu što bolji rezultati, neznanje roditelja i pedagoga, kao i prinuda da se sve ranije odraste dovode do sve većeg broja mladih pacijenata. Ovu pojavu Austrijanci vide kao “katastrofu u najavi”.
OSETLJIVA DUŠA
Deca su, kažu, izgubila nedužnost. Čini se da je duša mladih kao nikad dosad (više nego u Geteovim “Jadima mladog Vertera”) osetljiva na spoljne potrese, a mogućnost da se isklizne iz koloseka zaoštrila se tokom proteklih godina.
Poremećaji u ishrani, zloupotreba droge, zavisnost od alkohola, zavisnost od interneta, samopovređivanje, panični poremećaji i bipolarni poremećaj šire se unutar starosne grupe čijim bi pripadnicima trebalo da bude najveći problem to što ih gnjavi nastavnik matematike i što su se posvađali s najboljim drugom ili drugaricom…
Kakvo je psihološko i emotivno stanje naših adolescenata? Od kojih poremećaja oni najčešće pate? Koliko često traže pomoć psihoterapeuta? Šta su problemi iz njihovog ugla, a šta iz ugla roditelja? Zbog čega našu decu duša boli?
BEZ ISTRAŽIVANJA U SRBIJI
U Srbiji nema relevantnog istraživanja na ovu temu. Poslednje ozbiljnije istraživanje o mentalnom stanju nacije uradio je Institut “Batut” za period od 1997. do 2007. godine, a problemima zavisnosti kod mladih bavili su se poslednji put pre dve godine. Međutim, veliki je broj psihologa i psihoterapeuta koji rade sa adolescentima i koji im pomažu u njihovim razvojnim problemima kao i u ozbiljnim poremećajima. Njihova terapeutska iskustva su različita, ali se slažu u jednom da je doba adolescentnog odrastanja bolno samo po sebi, a da so na ranu deci stavljamo i mi roditelji i društvo koje nije postavilo jasne granice i ne nudi sigurne okvire odrastanja.
Vesna Brzev Čurčić, psiholog i psihoanalitičar, skoro pune četiri decenije briše dečje suze i vida njihove rane, a one su brojne i nisu za potcenjivanje.
– Mladi u ovom uzrastu imaju univerzalne probleme, kao što su odnos prema telu, nemogućnost adekvatne kontrole emocija, postavljanje granica ličnog identiteta i pripadnost grupi vršnjaka. U Srbiji zbog ratova, sankcija, izolovanosti i izbeglištva deca su dodatno traumatizovana. Porodica i škola, kao i društvo u celini više nisu u stanju da postave jasne granice, što onda vodi ka agresivnosti, vršnjačkom nasilju i zloupotrebi droga, alkohola, zavisnosti od interneta. Količina agresivnosti kod naših adolescenata proporcionalna je količini bespomoćnosti koju osećaju, mada to nije opravdanje – kaže Vesna Brzev Čurčić.
34588_shutterstock_96833389_iff

SAMO USAMLJENI
Deca su, kaže ona, usamljena. Žale se i na seksualne disfunkcije koje nemaju koren u organskim problemima.
– Psiha dece sporije sazreva od njihovog tela i oni se neadekvatno osećaju u njemu. Zbog ishrane i uticaja hormona, adolescentski period danas počinje sve ranije, već sa 13-14 godina – kaže Brzev Čurčić.
Iz iskustva psihoterapeuta čini se da današnji roditelji ne umeju mnogo da pomognu deci u ovom uzrastu. Ne treba zaboraviti da su današnji adolescenti rođeni groznih devedesetih, da su njihovi roditelji i to vreme bili sluđeni zbog katastrofalne situacije u zemlji. Danas ti isti roditelji još se manje snalaze. Dok jedni preterano popuštaju deci, sve im kupuju i povlađuju njihovoj lenjosti, drugi ih pritiskaju i menadžerišu, zahtevajući visoke rezultate u školi i sportu, što decu vodi u anksiozne poremećaje.
– Svi oblici zavisnosti u koje deca upadaju su svojevrsna krađa emocija. To je ideja da se nezasluženo osećaš dobro. Umesto da osećanje zadovoljstva dođe kao nagrada za dobro obavljen posao, oni traže prečice do zadovoljstva i nalaze ih u alkoholu, drogi, igricama na internetu – kaže psiholog Nebojša Jovanović.
BEZ IDEALA
Današnja deca, kaže on, nemaju ideale ili su oni pogrešni. Nameće im se da treba da žive brzo, ideal je izgledati kul i blejati, lako se obogatiti… A onda, kad dođe vreme da se zaposli, stvore porodicu, upadaju u problem koji rezultira parazitskim ponašanjem i ostajanjem u domu roditelja.
Još pesimističniju sliku ima Aleksandra Mađar Jovanović, psiholog i porodični edukator iz Novog Sada. Ona je uverena da su nove generacije sve neotpornije na izazove psihičkog zdravlja.
– Više je faktora koji utiču na smanjenje te otpornosti. Prvo, roditelji su suviše popustljivi, kupuju deci sve što žele, povlađuju im. Drugo, nalet tehnologije, internet-igrice, društvene mreže… sprečavaju normalan razvoj dečje pažnje i oni imaju problem koncentracije, što vodi ka agresiji – kaže Mađar Jovanović.
BULIMIJA I DELINKVENCIJA
Kod devojčica, kako su pokazala istraživanja, poremećaji koji nastaju su bulimija i anoreksija, a kod dečaka češće zavisnost i delinkvencija.

– Samopovređivanje je takođe znak, i to jedan od prvih, da je dete u problemu. Obično se povređuju po delovima tela gde se manje vidi i lažu da su se slučajno ozledili. Deca takođe upadaju i u problem kocke zato što imaju ideju da novac treba zaraditi lako, a ne mučiti se kao njihovi roditelji – kaže Mađar Jovanović.
Konačno, pritisak roditelja da dete bude uspešno vodi ka perfekcionizmu, ali i podbacivanju u školi ili sportu. Ovakav pritisak na dečju dušu često je uvod u brojne psihosomatske poremećaje, koji se najčešće manifestuju kao dijareja, bolovi u stomaku, kasnije i čir na želucu, problemi sa disanjem, preterano znojenje, glavobolje, pa i nesvestice.

 

Psihosomatski poremećaji

  • – dijareje, bolovi u stomaku
  • – lupanje srca, otežano disanje
  • – preterano znojenje, nesvestice
  • – glavobolje

 

Poremećaj ishrane

  • – dva oblika: anoreksija i (ređe) bulimija
  • – češće se javlja kod devojčica
  • – dešava se da jedu samo dve jagode dnevno

 

Zloupotreba alkohola

  • – češće kod dečaka
  • – znaju da piju po litar vina svaki dan
  • – zapostavljaju školu, kućne obaveze
  • – dolaze kući samo da jedu

 

Zavisnost od narkotika 

  • – pušenje marihuane počinje već u sedmom razredu osnovne škole
  • – zavisnost se podjednako javlja kod dečaka i kod devojčica
  • – čak i oni sa kojima roditelji xxrazgovaraju o opasnostima, upadnu u problem pod pritiskom  vršnjaka

Zavisnost od interneta

  • – po 12 sati ispred računara
  • – fejsbuk, tviter, agresivne igrice
  • – postaju agresivni, nestrpljivi, netolerantniHiperaktivnost
  • – ništa im ne drži pažnju duže od 15 minuta
  • – gube lako stvari
  • – imaju izlive besa

Izvor: Zena Blic/Zdravlje.net

Podeljeno