Letnja trovanja

Podelite:

letnja-trovanja-122

Trovanja hranom podrazumevaju da se u organizam preko nje unese materija (toksin) koja izaziva burnu reakciju u organima za varenje. Toksin dospeva u hranu spolja – tokom transporta, pakovanja ili prerade, a često se namirnice «pokvare» i zbog nepravilnog čuvanja. I ovde je, najčešće, odgovorna bakterija. Odnosno, ona stvara toksin – odgovoran za simptome koji veoma liče na infekciju.

Velika ponuda svežeg voća i povrća, koje se često ne čuva i ne pere kako treba, takođe pogoduje trovanjima.

Kako roditelji mogu da prepoznaju trovanje?Već posle par sati od unosa problematičnih namirnica – javlja se očigledna slabost, dete skroz «potone», počinje jako preznojavanje, ali BEZ visoke telesne temperature. Brzo potom počinje da uporno povraća, u talasima. Iako je iz organizma izbacilo sve što je pojelo, povraćanje se nastavlja, pa dete izbacuje žućkast sadržaj. Obično sledi proliv, sa obilnim vodenastim stolicama. Neka deca nemaju izraženiji proliv, naročito ako imaju «slabiji stomak», pa brzo izbace najveći deo toksina iz želuca. Dete «kopni» pred prestravljenim roditeljima. Prvo je uznemireno, a potom apatično, mlitavo, pospano. Ovi simptomi su, zapravo, znak gubitka velike količine telesne tečnosti, ali i znak za uzbunu da se dete hitno odvede lekaru.

Šta mame i tate mogu da urade kada se dete otruje?Ako krenu uporna i brojna povraćanja, najbolje je da odvedu dete pedijatru!Za razliku od letnjih proliva izazvanih crevnim infekcijama, kada ima vremena za procenu toka bolesti, kod trovanja hranom – stvar može da se pogorša izuzetno brzo. Pedijatru treba ostaviti da proceni da li dete može da izdrži, ili je potrebno započeti sa davanjem tečnosti kroz venu (intravenska rehidracija). To je suštinski problem – proceniti da li dete može da «izgura» uz dodavanje tečnosti na usta, ili mora da se pređe na intravenski unos (infuzija). U nekim slučajevima je i za lekara problem da se ta odluka donese, naročito kod gojaznih mališana, kod kojih je nekad veoma teško proceniti stepen gubitka tečnosti iz organizma.

Šta je glavni znak za uzbunu?Loš izgled deteta (naravno, ako ga prati povraćanje), koji veoma lako upada u oči. Čim dete izgubi uobičajenu razdraganost, zna se da nešto ne valja. Ali, ako je pospano, klonulo, nezainteresovano za okolinu – ODMAH kod pedijatra!

Kada detetu može da se ponudi tečnost?● Dok «letnji pljusak» ne prođe, ni ne treba pokušavati sa pojenjem deteta. Ali, čim dete samo zatraži da pije, treba početi nadoknadu tečnosti – oralnu rehidraciju, prema već mnogo puta opisanom principu – «često po malo». Već pominjana sredstva za rehdraciju, ili lagani čajevi (ohlađeni na sobnoj temperaturi) – prikladni su za nadoknadu tečnosti.● Prvo, dete treba staviti u polusedeći položaj. Ležanje sa zavaljenom glavom NE VALJA, jer će se olakšati prelivanje tečnosti iz želuca u jednjak, pa i napolje kroz usta.● Jedna do dve kašičice na pet do deset minuta je dobar recept.● Ako dete ipak ponovo povrati, pola sata mu ne treba davati ništa, da se želudac ne iritira bez potrebe.● Korisno je «napraviti» određenu količinu tečnosti i voditi evidenciju koliko je dete unelo – jer će, ako ipak mora kod lekara, pedijatru biti lakše da se odluči za dalju terapiju.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Podeljeno