Matične ćelije pomažu kod leukemije

Podelite:

Za izlečenje od nekih vrsta raka na VMA osim citostatika koriste i transplantaciju matičnih ćelija u kojoj je pacijent u isto vreme i donor.

leukemija

 

Visoka temperatura koja je trajala dugo, i nagli gubitak kilograma bili su osnovni simptomi zbog kojih je M. M. (43) iz Podgorice krenula na ispitivanje zdravstvenog stanja. Utvrđeno je da ima veoma zloćudan tumor limfnih žlezda, takozvani Non-Hočkinov limfom, pa se za pomoć obratila stručnjacima Klinike za hematologiju Vojnomedicinske akademije. 

– Visoka temperatura nije prestajala ni pored toga što sam uzimala terapiju. Dešavalo se da se spusti dva, tri dana, pa da ponovo „bukne”. Puno su mi pomogli lekari sa VMA. Primila sam sedam ciklusa hemoterapije, nakon kojih mi je u takozvanom sterilnom bloku klinike urađena transplantacija kostne srži. Sada se dobro osećam i nadam se da ću uskoro izaći iz bolnice – istakla je ova pacijentkinja. 

Kod ove bolesnice lekari Klinike za hematologiju VMA su primenili autolognu transplantaciju matičnih ćelija, odnosno bolesnica je sama sebi bila davalac ćelija. Prikupljanje matičnih ćelija za autolognu transplantaciju se radi kod bolesnika kod kojih je prethodnim lečenjem postignuta kontrola bolesti, uključujući čišćenje koštane srži od zloćudnih tumora, piše Politika. 

Kako objašnjava prof. dr LjiljanaTukić, hematolog i načelnica ove klinike, u osnovi ovakvog načina lečenja je da se kombinacijom citostatika unište skrivene zaostale maligne ćelije, bez veće štete za organizam bolesnika i na taj način postigne kontrola (ili trajno izlečenje) obolelih od zloćudnih bolesti, kao što su limfomi, multipli mijelom…. Naša sagovornica kaže da se autologna transplantacija radi znatno češće od alogene (izvor matičnih ćelija u ovom obliku transplantacije je zdrav podudaran porodični ili dobrovoljni neporodični davalac iz registra davalaca). Od ukupnog broja transplantacija koje se rade u svetu, dve trećine su autologne, a jedna trećina alogena transplantacija. 

– Alogena transplantacija matičnih ćelija hematopoeze, kao potencijalno najefikasniji oblik terapije je sastavni deo protokola lečenja mnogih bolesti. Ali, tu postoje izvesni problemi i ograničenja kao što su: nedostatak davalaca, starosna dob obolelih, prisustvo drugih bolesti. Uspešnost alogene transplantacije u odnosu na druge oblike lečenja se bazira ne samo na citotoksičnim lekovima već pre svega na uključenju imunog sistema davaoca u kontroli zloćudne bolesti posredstvom takozvanog kalema protiv leukemije efekta. Bilo bi dobro kada bi se u našoj zemlji povećao broj dobrovoljnih davalaca matičnih ćelija hematopoeze-koštane srži i proširio Registar dobrovoljnih davalaca pri Institutu za transfuziju krvi Srbije, jer ih trenutno ima nešto više od 3.000. To bi omogućilo transplantaciju kod većeg broja bolesnika koji zahtevaju ovaj oblik lečenja, a nemaju podudarnog davaoca u porodici, i smanjilo bi izdatke za troškove lečenja, obično mladih bolesnika, u inostranstvu – istakla je dr Tukić. 

Preduslovi koje bi jedan davalac trebalo da ima su želja da se pomogne bolesnom čoveku, to jest dobra volja, da su zdravi i mlađi od 35 godina. Potencijalni davaoci bi trebalo da se jave u Institut za transfuziju krvi Srbije, kako bi bili registrovani. Obično se pre davanja ćelija primenjuje faktor rasta na svakih 12 sati, a reč je o devet malih injekcija koje ne bole i daju se potkožno. 

– Neželjeni efekat po davaoca jedino može da bude malo povišena temperatura. Na navedeni lek rastu bela krvna zrnca, a po dovoljnom porastu, obično posle devet injekcija, davalac se priključi na aparat za prikupljanje ćelija: dve igle, kroz jednu se uzima krv i prikupljaju ćelije, a kroz drugu mu se vraća. Kada se izdvoji dovoljan broj matičnih ćelija, postupak se prekida, a davalac ide kući. Simptomi hematoloških bolesti vezani su za nedostatak normalnih ćelija u krvi, kao što su anemija, malaksalost, pospanost, teško podnošenje fizičnih napora, sklonost infekcijama, krvarenju iz nosa ili desni, pojave modrica, ali i postojanje tumorske mase osnovne bolesti – istakla je dr Tukić. 

Pacijenti posle transplantacije u bolnici ostaju od 10 dana do četiri nedelje, a tokom transplantacije borave u takozvanoj sterilnoj sobi, „pod staklenim zvonom”, gde vlada poseban režim ponašanja i gde „struji” čist vazduh pod negativnim pritiskom. Uspešnost lečenja je od 40 do 60 odsto, a kod 40 odsto bolesnika može bolest da se vrati. U svetu ove transplantacije koštaju oko 200.000 evra. Kod nas su između 40.000 i 50.000 evra, a u toku su pregovori sa RFZO da, ako se nađu davaoci u svetu, naša država plati pretragu internacionalnog registra i dopremanje krvi, što bi koštalo do 30.000 evra, a sa samom intervencijom, cena bi bila oko 75.000 evra. 

Izvor: B92.net

Podeljeno