Mnogo sedativa-mnogo štete

Podelite:

Previše sedativa može da izazove zavisnost za koju je teško naći rešenje, kaže dr Vladimir Diligenski, specijalista neuropsihijatrije.

sedativ

S obzirom na to kako u poslednje dve decenije živimo i na nivo stresa kome smo svakodnevno izloženi, nije ni čudo što lekari u šali kažu da bi nam sredstva za smirenje trebalo sipati i u vodovod.
Međutim, u zbilji oni upozoravaju da svaki od tih lekova ne leči svaki problem i da prekomerna upotreba nekih od njih može da izazove ozbiljnu zavisnost, za koju je teško naći pravo rešenje. Takva je situacija sa sedativima benzodijazepinima, koji se kod nas i najviše koriste, ističe prof. dr Vladimir Diligenski, specijalista neuropsihijatrije, načelnik kliničke psihijatrije i pomoćnik generalnog direktora KBC „Dr Dragiša Mišović“ na Dedinju.
NE LEČE DEPRESIJU
On objašnjava da ovi lekovi donose brzo psihičko i telesno smirenje, ali je problem što se mnogo zloupotrebljavaju, odnosno nekontrolisano uzimaju u velikim količinama.
Tome se nije stalo na put ni kada je uvedeno da se izdaju samo na recept.
– Zvanično je tako, a u praksi pacijenti koji su navikli da ih piju nađu načina da dođu do njih i bez recepta. Mnogi od njih i ne idu kod lekara, plaše se kontakta s lekarom ili imaju loše iskustvo s njima i leče se sami – kaže dr Diligenski. 
On objašnjava da o zavisnosti govorimo kada se sedativi uzimaju tri puta dnevno po 10 mg, i tako najmanje pet godina.
Dr Diligenski ukazuje na to da ovi lekovi, što mnogi ne znaju, nisu rešenje za depresiju niti za pacijente čija potreba za lekovima za smirenje traje dugo.

 

ANTIDEPRESIVI NISU TOKSIČNI
– U takvim situacijama mnogo bolje rešenje je uzimati antidepresive. Oni su se pojavili kasnije, osamdesetih. Prvi među njima, fluoksetin, napravio je pravu revoluciju jer je ušao u prazan prostor za lečenje anksioznosti i depresije – kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, najveći problem s antidepresivima jeste to što njihovo dejstvo počinje kasnije, dve-tri nedelje od početka terapije, što mnoge ljude odbija da ih piju. 
Takođe, neki pacijenti, oko 10 odsto njih, u početku imaju mučninu od antidepresiva, pa kažu „šta će mi, od njih mi je još gore“. 
Loše strane antidepresiva su i što mogu da smanje želju za seksom, a kod žena da dovedu do produžetka mesečnog krvavljenja za jedan dan.

 

VEŽBANJE ČUVA ŽIVCE
Dr Diligenski ističe da je veoma važno biti strpljiv i izboriti se sa ovim lošim stranama jer su u suštini antidepresivi veoma efikasni.
Takođe, mnogo su manje toksični od sedativa i ne stvaraju zavisnost kao oni.
– To što neko i posle duge upotrebe i dalje traži antidepresiv ne znači da je postao zavistan već da bolest još nije izlečena – kaže on.
Ipak, najbolje rešenje i za anksioznost i za depresiju jeste kombinacija lekova i psihoterapija. 
Ta terapija podrazumeva razgovor i pronalaženje skrivenih stvari koje uznemiravaju pacijenta, a on ih možda nije ni svestan. 
Osim razgovora sa stručnjakom, prava pomoć je i razgovor s bliskom osobom u koju se ima poverenja.
– To toliko pomaže i znači da se danas onaj ko ima osobu od poverenja, kojoj može sve da kaže, smatra veoma bogatim i srećnim – ocenjuje dr Diligenski i dodaje da se pacijentima kao delotvorna savetuje i fizička aktivnost.
– Ona je pravi zaštitnik. Naročito je preporučujem prevelikim emotivcima – kaže doktor.
 

Dobri su za krvne sudove 
Iako kod nas vladaju brojne predrasude kako o psihičkim problemima tako i o njihovom lečenju, dr Diligenski ukazuje na to da medikamentozno lečenje anksioznosti i depresije zapravo pomaže i u sprečavanju bolesti krvnih sudova, a pre svega ateroskleroze.
– U svakoj anksioznosti i depresivnosti luče se ogromne količine adrenalina i noradrenalina. Tako se oštećuju krvni sudovi, na njima se nakuplja plak i sužavaju se, pa nastaje ateroskleroza. Lečenjem bolesti se zapravo ovi procesi sprečavaju – objašnjava prof Diligenski.

Izvor: zena.blic.rs

Podeljeno