Moja borba sa srcem na dlanu

Podelite:

|B92.net|

Kakav je osećaj držati srce na dlanu, tudji život u svojim rukama, bolesno srce učiniti zdravim?

BORBA SA SRCEM

 

– Posle znatnog perioda vremena koje sam proveo u Americi radeći u najeminentnijim naučnim i stručnim institucijama odgovorno mogu da tvrdim da u Srbiji postoji veoma kvalitetan i stručan kardiohirurški kadar. Mnoge operacije se ovde rade i bolje od svetskog standarda, što mogu da potvrde i naši pacijenti – kaže Prof dr sci med Živojin Jonjev, načelnik odeljenja za koronarnu hirurgiju Instituta za KVB Vojvodine, Sremska Kamenica, učenik legendarnog dr Ninoslava Radovanovica, danas, po opštem mišljenju i rezultatima jedan od najnajboljih kardiohirurga u Srbiji 
Živojin Jonjev (1965) je naš istaknuti kardiohururg. Načelnik je odeljenja za koronarnu hirurgiju Instituta za KVB Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, a doktorsku tezu i specijalizaciju iz kardiohirurgije radio je na prestižnim univerzitetima u SAD-u (Čikago i Sent Luis). Autor je više naušnih radova nagrađivanih i publikovanih u najeminentnijim svetskim stručnim časopisima, njegovu prvu autorsku knjigu „SRCE“ – porodični informator o bolestima srca, doživela je za kratko vreme dva izdanja. 

Satisfakcija – izlečen pacijent 

Rad na srcu je veoma naporan i odgovoran, vremenski zahtevan i za hirurga stresan. Važi izreka da često žrtvujemo sebe i svoje porodice da bi neko drugi bio zdraviji i srećniji. Sam hirurški rad na srcu koje miruje prožet je psihofizičkim naporom visokog stepena ali i endogenim adrenalinom koji utiče na naše raspoloženje i odnose u ekipi. Međutim, pravo uzbuđenje dolazi na kraju operacije kada do tada bolesno i slabo srce počinje da radi kvalitetnije i bolje i u trenu preuzima svoju funkciju u punom smislu te reči. Taj osećaj pobede nad bolešću je veoma specifičan i na kardiohirurški tim deluje kao pravi stimulans – kaže naš sagovornik Živojin Jonjev. 

Uža specijalizacija u visoko sofisticiranim disciplinama se podrazumeva, pa dr Jonjeva prvo pitamo šta je njegova uža specijalizacija a šta sve zna, može i radi na Klinici za Kardiovaskularnu hirurgiju u Sremskoj Kamenici, jer znamo da se tu primenjuju brojne hirurške metode: od protekcije miokarda, ugradnje veštačkih srčanih zalistaka, rekonstrukcije srčanih zalistaka, preko revaskularizacije miokadra, restauracije srčanog mišića, transplantacije srca. 

– Kao što znate postoji veoma mali broj samostalnih kardiohirurga u Srbiji koji su obučeni za sve operacije. Ja sam imao sreću da tokom svoje edukacije radim sa najboljim učiteljima u zemlji i svetu i iako radim na mestu Načelnika odeljenja za koronarnu hirurgiju imam raznovrstan hirurški repertoar. Sve što ste prethodno nabrojali je ono što i ja radim. Ono što u Srbiji još uvek ne funkcioniše je transplant program onako kako se to radi u svetu i to je veliki problem. Poznato vam je da je u našoj ustanovi još davne 1989 godine urađena prva transplantacija srca u bivšoj SFRJ što pokazuje da imamo intelektualne i tehničke kapacitete i za tu vrstu kardiohirurgije. Prema poslednjim informacijama iz Ministarstva za zdravlje ulažu se napori da se obezbede sredstva i finalizuje transplant program u oblasti kardiohirurgije. To znači da za transplantacije srca postoji volja i znanje pojedinaca. Nedostaje nam bolja organizacija službe onako kako to postoji na zapadu.

BORBA 2

 

Jonjev kaže da je siguran da ni on niti bilo ko od hirurga ne tretira pacijente kao brojeve ili NN lica. Svaki pacijent zaslužuje individualni pristup i pažnju u svim fazama lečenja, a posebno u fazi pripreme za operaciju. Poznato je da su operativni rezultati bolji ukoliko pacijenti imaju punu informaciju o toku lečenja, uključujući i informaciju o mogućim komplikacijama i operativnim rizicima. U tom smislu i on nastoji da pre operacije upozna pacijente sa svim fazama lečenja, i detaljima koji su od većeg značaja za konačan ishod. Ono što ga lično plaši je velika neobaveštenost i neznanje naših pacijenata ne samo o razlozima koji su doveli do potrebe za operacijom, već i o svim relevantnim činjenicama koje su vezane za operaciju i postoperativni tok lečenja. Takođe je zapanjujuć podatak da većinu pacijenata ne interesuje ko će ga operisati i na koji način. Ljude više interesuje ko je kakav frizer ili automehaničar, a o personalizaciji kardiohirurškog posla postoji mnogo manje interesovanje. To je pre svega posledica manjka zdravstvene kulture, ali i socijalne zdravstvene zaštite. Čim je nešto besplatno, onda i nije važno ko će i na koji način to da uradi. 

Prevencijom prenebreći posledice 

Po poslednjim pokazateljima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) kardiovaskularne bolesti predstavljaju najučestalije oboljenje današnjice i najčešći uzrok smrti savremenog čoveka. Predviđanja su da će 2020. godine oko 75% registrovanih oboljenja biti bolesti srca i krvnih sudova. Preporuke su da treba jačati prevenciju, jer je to najuspešniji, ali i najjeftiniji način odbrane od kardiovaskularnih oboljenja. 

Interesovanje za oboljenjima srca je u žiži interesovanja već više decenija u nazad, obzirom da najveći broj ljudi ima bar neki kardiovaskularni problem. Što se našeg podneblja tiče tu je situacija još dramatičnija. Lošiji socijalnoekonomski uslovi, ratna razaranja, višedecenijska izolacija i degradacija društva u svim segmentima doprineli su da zdravstvene kulture gotovo i nema, a broj srčanih bolesnika sve više raste. Poražavajuća je i činjenica da raste broj obolelih u mlađoj populaciji (mlađi od 45 godina) koja predstavlja radno sposobno stanovništvo i oslonac svakog društva. Psihičko opterećenje, cigarete, visok krvni pritisak i povećane masti u krvi su najučestaliji faktori koji opterećuju zdravlje svakog od nas i posebno negativno utiču na srce i krvne sudove. 

– Na poslednjem kongresu Američkog udruženja torakalnih hirurga (STS) (Los Anđeles, Kalifornia, USA) govorilo se i o prevenciji i lečenju srčanih oboljenja. Ekspertski zaključak kongresa u čijem radu sam i ja učestvovao kao internacionalni član iz Srbije je da osim prevencije, treba dosta uraditi i na poboljšanju lečenja pacijenata. Bez obzira na ekonomsku krizu, svetski trend u kardiovaskularnoj medicini usmeren je ka povećanju bolničkih kapaciteta, unapređenju uslova lečenja u postojećim bolnicama i povećanju kvaliteta kardiohirurških usluga. Tu se ne misli samo na smanjenje operativne smrtnosti koja i u najboljim svetskim centrima iznosi 1-2%, već se misli na smanjenje neletalnih komplikacija, skraćenje boravka pacijenata u bolnicama na svega 7-8 dana posle operacije i što optimalniji višegodišnji postoperativni rezultat. Srbija nije daleko od ovih ciljeva, ali zaslužuje reformu u sva tri sektora, koja u našim uslovima moraju biti podržana od strane države. 

U stučnom smislu jedno od aktuelnijih pitanja je razvoj novih tehnologija i njihova klinička primena u svakodnevnoj praksi. Unapređena je tehnologija hirurške revaskularizacije miokarda gde se ultrazvučnim aparatima na operacionom stolu radi dopunska analiza koronarnih krvnih sudova, određuje finalni plan operacije i postoperativna procena kvaliteta i dugotrajnosti ugrađenih bypass-eva. To je veliki iskorak u hirurđkoj revaskularizaciji srca. 

Upotreba stentova je promenila filozofiju lečenja koronarne bolesti i u svakom slučaju predstavlja veliki doprinos kardiologiji i kardiohirurgiji. Međutim, kao i kod svake nove metode vrlo brzo se dolazi do informacija o njenim rezultatima koji nisu u skladu sa našim željama. Američka SINTAX studija rađena na preko 1800 pacijenata pokazala je da upotreba lekom obloženih stentova (DES) daje znatno lošije rezultate od bajpas hirurgije kod pacijenata sa višesudovnom bolešću već godinu dana posle intervencije. To se pre svega vidi u povećanoj učestalosti infarkta srca i mozga, ali i po povećanoj učestalosti iznenadne smrti i potrebe za reintervencijama. Ova informacija je dobro poznata u medicinskim krugovima, ali je nedovoljno prezentovana javnosti. Pacijent jednostavno MORA da zna sve detalje o metodi lečenja koja mu se predlože, i treba aktivno da učestvuje u odabiru metode lečenja zajedno sa nadležnim doktorom, što je u ostalom definisano i zakonom. 

Pohvale kardiohirurgiji Srbije 

Anahrono je našoj stvarnosti, gde malo gde kolege jedan drugog ceni i javno hvali. Prof. Jonjev je pun pohvala na račun kardiohirurgije u Srbiji. 

– Posle znatnog perioda vremena koje sam proveo u Americi radeći u najeminentnijim naučnim i stručnim institucijama odgovorno mogu da tvrdim da u Srbiji postoji veoma kvalitetan i stručan kardiohirurški kadar. Mnoge operacije se ovde rade i bolje od svetskog standarda, što mogu da potvrde i naši pacijenti. Naravno, u svakom poslu postoje uspešni i manje uspešni pojedinci i zbog toga treba insistirati na personalizaciji struke. Ukupan broj kardiohirurga u Srbiji je dovoljan za naše trenutne potrebe, ali je problem u bolničkim kapacitetima i opremi. Višedecenijsko ignorisanje naših zahteva za povećavanjem kapaciteta i otvaranjem novih kardiohirurških programa dovelo je do činjenice da u Srbiji i nadalje postoji lista čekanja za operacije na srcu, što je za mene kao kardiohirurga apsolutno ne prihvatljivo. Srce je organ koji nema zamenu i u slučaju potrebe za operacijom mora hitno da se reaguje. Liste čekanja u Srbiji ne treba porediti sa listama čekanja u razvijenim zemljama jer je njihova geneza, dužina i način rešavanja potpuno drugačija. Naše liste čekanja u medicini su proizvod nesposobnog i slabo organizovanog društva, kao i zloupotreba koje su se decenijama u nazad tolerisale. U poslednje vreme puno se piše i govori o promeni sistema vrednosti društva i poštovanju kvaliteta pojedinaca, pa se nadam da će se to desiti i u kardiohirurgiji.

 

 

 SVE O SRCU

    U svojoj knjizi ’’SRCE’’ – Porodičnii informator o oboljenjima srca, koja je izašla 2010. a 2012. doživela svoje drugo, dopunjeno izdanje, dr Jonjev je detaljno, jasno i interesantno obradio srce počev od anatomije i fiziologije, ateroskleroze, bolesti srca, specijalizovane nege i lečenja, dijagnostičkih procedura, koronarne bolesti do rehabilitacije i resocijalizacije posle operacije na otvorenom srcu, rečnika. U odnosu na prvo izdanje, uz niz kvalitativnih izmena u prvobitnom tekstu autor je dopisao i dva nova poglavlja: o valvularnim manama i dilatativnim kardiomiopatijama. Knjiga je ilustrovana i sadrži glosar koji ce pomoći lakše razumevanje čak i onima koji ne pripadaju medicinskoj struci.

Knjiga je nastala kao rezultat dvadesetogodišnjeg aurotovog iskustva i rada sa hirurškim kardiovaskularnim bolesnicima i sadrži niz informacija o mnogim opcijama savremene dijagnostike i lečenja srčanih oboljenja.

Autor je na jednostavan, jasan i zanimljiv način opisao anatomiju i fiziologiju kardiovaskularnog sistema, faktore rizika, testiranje srčanog rada, dijagnostiku srčanih oštećenja i prikazao razna srčana oboljenja (od infarkta srca do aritmije i oštećenja srčanih zalistaka), glavne kardiohirurške tehnike i druge postupke lečenja (od korišćenja lekova do postavljanja “stentova” i efektofizioloških ablacija). U knjizi se nalazi i ono što nedostaje našoj zdravstvenoj literaturi, a od posebnog je značaja za samog pacijenta. Reč je o uputstvima za izbor lekara, bolnice i proceni kredibiliteta lekara. O tim aspektima pripreme za lečenje treba voditi računa kod svih bolesti, a posebno kod onih bolesti srca koje zahtevaju veću hiruršku intervenciju. Saveti koji se odnose na oporavak posle hirurškog zahvata namenjeni su bolesnicima i negovateljima, kako onima kod kuće tako i onima koji rade u zdravstvenim ustanovama.

Knjiga je obogaćena većim brojem ilustracija i dopunskim objašnjenjima koja olakšavaju njeno čitanje i čine knjigu pristupačnom čak i osobama sa skromnim medicinskimm predznanjem. Van svake sumnje je da će sadržaj ove knjige biti zanimljiv ne samo operisanim pacijentima, već i budućim kandidatima za operativni zahvat na srcu, kao i njihovoj rodbini i prijateljima, jer može doprineti da prevencija, lečenje i nega srčanih bolesnika bude adekvatna i pravovremena, a život mnogih osoba bude duži i kvalitetniji. Ali, knjiga će biti dragocena i za medicinsko osoblje jer će na jednom mestu pronaći odgovore na brojna pitanja koja su hirurgu, autoru knjige, postavljali pacijenti, ali i koja je on sam sebi postavljao tokom svog usavršavanja u klinikama u SAD, Nemačkoj i Italiji, a naročito tokom svoje kliničke prakse u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici (gde je Načelnik odeljenja za koronarnu hirurgiju). Posebno je interesantna internet prezentacija knjige (www.srce.in.rs) na kojoj čitaoci mogu da pronađu i dopunske informacije koje nisu sadržane u štampanom izdanju knjige.

Podeljeno