Može li probiotička pilula pomoći da se osećate manje anksiozno?

Podelite:

Kler Parkinson je očajno tražila nešto da pomogne svom sinu Đovaniju da se izbori sa konstantnim

grčevima u stomaku koji ga muče od detinjstva. Iako je bila skeptična u početku, odlučila je da proba da Đovaniju, koji je tada imao 11 godina, da dodatke ishrani koji sadrže probiotičku bakteriju, a o kojima je čitala na internetu.

decak

 

Probiotici su žive bakterije koje, kada se konzumiraju, potpomažu varenje. Njihova delotvornost nije

potpuno dokazana, iako postoje dokazi da mogu da pomognu kod određenih problema, uključujući dijareju i alergije na hranu.
Kler kaže da su probiotičke pilule poboljšale stanje njenog sina.

– Njegov stomak je postao mirniji i imao je manje grčeva. Ali desilo se i nešto neočekivano. Bihejvioralni problemi vezani za Aspergerov sindrom od kojeg njen sin boluje takođe su se umanjili- kaže.

Aspergerov sindrom je oblik autizma koji izaziva poteškoće u komunikaciji, interakciji i imaginaciji.

Obolela deca imaju teškoće da se povežu sa drugima i imaju iskrivljene i repetitivne obrasce ponašanja i neobične interese.

Kler tvrdi da je Đovani manje anksiozan od kad je počeo da uzima pilulu i da postoji „znatno poboljšanje“ u njegovoj koncentraciji i opštem ponašanju. Izgleda da ovo nije slučajnost, jer su naučnici već dugo vremena sumnjali da stomačna bakterija može uticati na rad mozga. Danas sve veći broj studija obezbeđuje dokaze koji govore u korist tvrdnji da stomačna bakterija može da „komunicira“ sa mozgom i popravi mentalno zdravlje i ponašanje u slučaju anksioznosti, a možda čak i autizma i Aspergerovog sindroma.

Doktor Emeran Majer, profesor medicine i psihijatrije na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu,

proučavao je snimke magnetne rezonance mozga volontera da bi video kako bakterija u stomaku utiče na rad mozga. Otkrio je da bakterija iz stomaka može da utiče na određene oblasti mozga. U drugoj studiji otkrio je da su osobe koje su uzimale probiotike manje anksiozne.

U međuvremenu, drugi istraživač, profesor Stefen Kolins sa Univerziteta u Ontariju, ubacio je bakteriju iz stomaka mirnih miševa u stomak anksioznih miševa. Anksiozni miševi postali su manje nervozni i društveniji. Kada je mirnim miševima data bakterija iz stomaka anksioznih miševa, oni su postali nervozni. Dakle, deluje u oba pravca.

U julu je studija vršena na Univerzitetu u Arizoni otkrila da autistična deca imaju mnogo manje tipova stomačne bakterije nego druga deca.

Neke teorije uključuju ideju da stomačni mikrobi mogu proizvesti neurotransmitere koji mogu na neki način uticati na hemiju mozga.

Još uvek se testira uticaj stomačnih mikroba na ljudski mozak. Iako za nauku još uvek ništa nije sigurno, Kler je sigurna da je njenom sinu bolje. Đovani uzima pilule već 18 meseci i postao je mnogo mirniji, a i u školi mu je bolje. Pre probitičkih pilula morali su da ga ispišu iz škole i podučavaju kod kuće, jer je bio veoma uznemiren u školi.

– Čak je počeo i da piše, što je za nas čudo. Pre toga je mogao da radi samo na kompjuteru – kaže Kler.

Ipak, Nacionalno autističko udruženje i dalje tvrdi da ne postoji „lek“ ni za Aspergerov sindrom, ni za autizam.

Izvor: zena.blic.rs

Podeljeno