Može li propeler zameniti srce?

Podelite:

S velikom potražnjom organa za presađivanje, došlo je i do veće potrebe da se naprave njihove veštačke zamene. Čini se da su naučnici uspeli da naprave alternativu za jedan od najkompleksnijih – srce.

srce

 

Možete li da zamislite čoveka koji normalno živi i radi, a da pritom nema otkucaje srca? Ne, nije reč o nekom filmu naučne fantastike. Takav je slučaj sa ljudima kojima njihovo srce dopunjavaju neverovatni propeleri.

Srce kao pumpa

Ako vas zanima zašto naučnici do sada nisu uspeli da naprave veštačko srce, koje je u svojoj osnovi samo pumpa, pokušajte da savijate šipku od jednog kilograma. 

Možda će vam to u početku delovati kao lagan zadatak, ali kako vreme bude odmicalo, shvatićete da nemate dovoljno snage za to. Upravo taj napor podnosi naše srce i to svakog sata, dana, godine, sve do vaše smrti. 

Zato i ne čudi što su naučnici do sada imali malo uspeha u pravljenju veštačkog srca. Do sada su naučnici uspeli da naprave „pumpe“ koje rade do 18 meseci. Problem je bio deo sa „kucanjem“. 

Ipak, novi uređaji potpuno menjaju pogled na ljudsku anatomiju. Ljudi žive sa veštačkim srcem Verovali ili ne, na svetu postoje tri čoveka i jedno tele kojima umesto srca, stoji mašina. 

Ona ne liči na pravo srce, nego pre podseća na propeler koji krv „tera“ da konstantno cirkuliše telom. Za to su zaslužni stručnjaci iz Teksaškog medicinskog centra. 

Dr Bili Kon sa Instituta za zdravlje srca u Teksasu ugradio je teletu Miku veštačko srce sa kontinuiranim protokom. 

On je ugrađivao specijalne turbine koje su služile kao podrška oslabljenom srcu još od devedesetih godina prošlog veka, ali je uspeo da sa svojim kolegom dr Badom Frejžerom u potpunosti zameni srce veštačkom spravom. 

Reč je o dva metalna cilindra – turbine u obliku slanika koje su međusobno povezane cevčicama. Takođe, za njih je privezana kupa napravljena od sunđeraste gumirane tkanine poznate kao dakron poliester. 

Budući da kupa u veštačkom srcu ima ulogu pretkomore, materijal nije smeo da bude porozan i da pritom zauzima što je moguće manje mesta. Ta naprava omogućava kontinuiran protok krvi i rešava najveći problem sa veštačkim srcima: trajanje. 

Jedna mala turbina radila je u laboratorijskim uslovima punih osam godina i nije pokazivala znakove „umora“. Druga prednost ovog uređaja je to što funkcioniše uz pomoć baterija koje nisu veće od video kasete. 

Pacijent ih može nositi u posebnim torbicama.

Kako je sve počelo?

slika

 

Dr Frejžer je početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada je već bio renomiran kardiohirurg, dobio ideju da instalira malu pumpu u grudi pacijenta koja bi pomagala levoj srčanoj komori da pumpa krv kroz telo. 

Funkcija desne komore – da pumpa krv u pluća na reoksigenizaciju – ostavljena je prirodnom srcu. Problem je bio što su pacijenti morali biti povezani sa glomaznim kompresorom i što se naprava brzo kvarila. 

Frejžer i njegov kolega Vempler smatrali su da Arhimedov zavrtanj može obezbediti bolje rešenje. Međutim, problem je bio što bi u tom slučaju, krvna zrnca vremenom postajala fizički oštećena, budući da bi se turbina morala okretati sličnom brzinom kuhinjskog blendera. 

Ipak, naučnici su morali da isprobaju njegovo dejstvo – Arhimedove zavrtnje ubacivali su u grudi teladi kako bi im pomagali u obavljanju funkcije leve komore. Pošto je projekat u početnim fazama obećavao, u pomoć naučnicima pritekla je čak i NASA. 

Najdalje što se otišlo u istraživanjima, rezultiralo je pojavom Hartmejt II uređaja, koji je proizvela kompanija MicroMed. To je bio Arhimedov vijak sa magnetima smeštenim u osi i električnim kalemom u cilindričnoj kutiji koja ga okružuje. 

Napon zarobljen oko kalema čini da se vijak okreće oko ose 8.000 do 12.000 puta u minuti. Osa se lubrikuje samom krvlju. Povezana za prenosnu bateriju, ona omogućava pacijentima da vode normalan život i dizajnirana je da traje do kraja života. 

Srca pacijenata bi i dalje radila, a pumpa bi samo služila kao pomoć.

Kao iz filmova

Međutim, tada je situacija postala bizarna. 

U novembru 2003. Frejžer je instalirao napredni Hartmejt II jednom mladiću iz Centralne Amerike koji gotovo da nije govorio engleski. 

Zato nije najbolje razumeo lekarov nalog da često dolazi na kontrole, kako bi pratili stanje pumpe i srca. I tako, čim je prvi put napustio bolnicu, više se nije vratio. 

Kada je konačno došao osam meseci kasnije, Frejžer je shvatio da dečko uopšte nema puls. 

Čak ni veoma osetljivi instrumenti nisu mogli da detektuju bilo kakve otkucaje. Ispostavilo se da je mladićevo srce slabilo i na posletku utihnulo, a da ga je u životu održao – Hartmejt II. 

Frejžer je i sam bio zapanjen ovom pojavom, budući da je pumpa imala ulogu pomagača, a ne zamene za srce. Još čudnije je bilo što se mladić osećao sasvim dobro. 

Tada je kompanija Thoratek uspela da dobije dozvolu američke Agencije za hranu i lekove za proizvodnju i ugrađivanje Hartmejt II uređaja i od tada je pumpu u grudima dobilo 11.000 ljudi. 

Otkiveno je čak da uređaj uspeva da podstakne regeneraciju tkiva srca posle infarkta i to u takvoj meri, da nekada više nema potrebe za njegovom upotrebom. 

Ipak, slučajevi u kojim je pumpa preuzimala u potpunosti ulogu srca, i dalje su izuzetno retki. Zato su Frejžer i Kon rešili da postignu namerno, ono što se kod tih pacijenata dogodilo slučajno i osmislili pumpu koja u potpunosti menja ulogu srca. 

Za sada, ona se ugrađuje u grudi teladi i jedno od prvih koje je dobilo takvo „srce“, bio je mali Miko. 

On nema puls i nema dva pritiska – sistolni i dijastolni – nego samo jedan, budući da je protok krvi kroz njegov organizam kontinuiran. 

Ta tehnologija još nije spremna i suviše je glomazna, ali se Frejžer i Kon nadaju da će im biti dovoljne dve do tri godine da je u potpunosti usavrše i još šest ili sedam za dozvolu od Agencije za hranu i lekove. 

Izvor: B92.net

Podeljeno