Najčešći mitovi o mozgu

Podelite:

Bez obzira na mnogobrojna istraživanja, ljudski mozak je do danas zagonetka za naučnike, a što se tiče “običnog sveta” on uopšte ima slabu predstavu kako je on strukturisan i kako funkcioniše.

mozak

 

Saradnici Nacionalnog instituta zdravlja SAD sačinili su spisak 10 najpopularnijih zabluda o mozgu, među kojima je jedna od najpoznatijih i najraširenijih da čovek koristi samo 10 odsto svog mozga.

Sama tvrdnja je s početka prošlog veka i pripisuje se popularnom američkom psihologu Viljemu Džejmsu – zvuči ubedljivo, ali je pogrešna. 

Rezultati skeniranja mozga jasno su pokazali da je za ispunjenje konkretnog zadatka potreban harmoničan rad različitih delova mozga. 

Drugi mit odnosi se na ljude koji pate od autizma. Smatra se da oni imaju naročite, urođene talente, što je još jedan mit koji je stvorila televizija. Eksperti su konstatovali da takvi pacijenti mogu da imaju sjajne fizičke potencijale, ali se to ne može reći za umne. 

Takođe, mnogi smatraju da šizofrenija znači podeljenu ličnost, ali je to u stvari psihičko rastrojstvo koje karakterišu problem sa koncentracijom, halucinacije, socijalna izolovanost i nepokretljivost. Neki, pak, smatraju da se mozak ne menja, ali to nije tako – mozak se odlično obnavlja posle povreda i rekonstruiše.

kit

 

alkohol, uprkos rasprostranjenom uverenju, ne ubija ćelije mozga, mada njegova konzumacija može da utiče na moždani sistem, ali jedino na dendrite – kratke, razgranate nastavke, putem kojih neuroni dobijaju informaciju. Doduše, redak sindrom Vernike-Korsakova karakteriše gubitak neurona u nekim delovima mozga, ali to nije primarni efekat alkoholizma, već sekundarni efekat nedostatka vitamina B, izazvanog prekomernim konzumiranjem alkohola.

Kao pogrešno navodi se i da su oštećenja mozga „večna“. Sve, međutim, zavisi od stepena i mesta povrede, umerene traume se lako kontrolišu, ali večne i nepovratne ostaju teške povrede, a ne dovode ni sve povrede čoveka do vegetativnog stanja.

Jedna od najraširenijih zabluda je i ta da ljudi imaju najveći mozak. Uporednim istraživanjima utvrđeno je da prosečan ljudski mozak teži oko 1,4 kilograma a mozak sisara iz redova kita ulješura(Physeter catadon) teži oko 7,7 kilograma. Istina, neki naučnici naglašavaju da su važne ne razmere mozga, već proporcija razmera mozga i tela, koja je kod ljudi približno 1:50, dok je kod drugih životinja oko 1:180 ili 1:220.

Važno je i to koliki deo mozga je angažovan u kognitivnoj (spoznajnoj) funkciji, a od svih sisara čovek ima najveću moždanu koru (cerebral cortex) uključenu u funkcije pamćenja i govora.

Ukoliko se govori o strukturi mozga, neki ljudi su uvereni da je mozak kompaktna masa, iako se on sastoji od bezbroj ćelija – glija ili neurona. Jedna od od 10 zabluda je i ta da čovek ima samo pet čula. Međutim, ukus, miris, dodir, sluh i vid, jesu najjača, ali nisu jedini osećaji.

Postoje i drugi, kao što su osećanje ravnoteže, bola i položaja tela u prostoru. Mit o tome da se slušanjem Mocartove muzike, koji održavaju roditelji, može postati pametniji, prvi put je opisao istraživač Alfred Tomatis, a postao je popularan zahvaljujući muzičaru Donu Kempbelu. Uverenje je postalo vrlo popularno – ali nijedno istraživanje do sada nije potvrdilo tu teoriju.

Izvor: B92.net

 

Podeljeno