Najopasnije je naglo izlaganje Suncu

Freeimages.com / Stock photo: Sunrise Series 1
Podelite:

Primarijus dr Jadran Bandić, plastični, rekonstruktivni i estetski hirurg, o posledicama neumerenog sunčanja i zaštiti od uv zračenja

Freeimages.com / Stock photo: Sunrise Series 1

Freeimages.com / Stock photo: Sunrise Series 1

IAKO melanom nije najčešći karcinom u populaciji, zabrinjava podatak da za poslednjih 50 godina beleži porast od čak 619 odsto! To je duplo više od stope porasta koju imaju karcinomi jetre i pluća. Činjenica da ova vrsta raka kože ima veliku sklonost da daje metastaze dalje u organizmu, svrstava ga među najopasnije. Ali, takođe je i jedini koji može da se otkrije „golim okom“ i da se 100 procentno izleči ako se promena ukloni na vreme.

Stručnjaci upozoravaju da će i u narednim decenijama melanom i dalje biti u porastu, a najefikasnija mera zaštite je prevencija. Naročito su opasni letnji meseci kada je i UV zračenje koje može da ošteti kožu, najjače. Ipak, to ne znači da od sunca treba da se krijemo, već samo da naučimo kako da ga bezbedno koristimo za dobrobit zdravlja.

– Prvo i osnovno pravilo bezbednog izlaganja kože na suncu je umerenost – kaže u intervjuu „Novostima“ primarijus dr Jadran Bandić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije iz bolnice ORS plastična hirurgija, član svetskog borda za dermoskopiju. – Ne treba se izlagati suncu naglo, nego postepeno, i nikada ne treba težiti da se dobije maksimalna boja, nego umerena.

* Kako možemo da znamo da li smo bili umereni ili neumereni?

– Postoje tzv. semafori koji pokazuju da li ste negde pogrešili ili ne. Ako se posle sunčanja pojave plikovi, koža pocrveni „kao rak“ ili počne da se guli nakon sedam do 14 dana, to su znaci da su se na tim mestima desile opekotine. Takođe, jedan od pokazatelja neumerenog izlaganja suncu je i ako se početkom jeseni pojave braon flekice na ramenima, po obodu na licu, na slepoočnicama i na nosu.

* Šta podrazumeva bezbedno izlaganje Suncu?

– Kada dođe visoko zračenje tokom leta treba koristiti vreme ujutru do 10, najduže do 11 časova, i posle od 16 ili 17 časova, u zavisnosti od geografske širine. I tada treba biti umeren. Važno je da se osnovna, prirodna boja dobije kontinuirano, jer nas ona najbolje štiti i kasnije tokom leta od opasnog zračenja.

* Koliko u tome može da pomogne krema za sunčanje?

– Pre kreme, za zaštitu od sunca treba koristiti šešir, naočare, odgovarajuću odeću. Krema može da se koristi samo u sklopu toga, ali ne kao jedina mera zaštite. Ona se maže na površine koje nisu zaštićene prirodnom bojom ili odećom.

* Da li kreme mogu da zaštite kožu od karcinoma?

– Kreme su smanjile broj opekotina i neke karcinome kože ali, nažalost, na poslednjem sastanku stručnjaka za dermoskopiju, konstatovano je da po pitanju melanoma kreme ništa nisu uradile. To što ljudi misle da su se zaštitili jer su namazali kremom mladeže, ili ih prekrili flasterima, zapravo nije tačno.

* Može li povređivanje mladeža da dovede do melanoma?

– Istina je da se ljudi stalno plaše da povrede mladež jer misle da melanom nastaje u njima. Međutim, poslednje analize koje su radili stručnjaci u Australiji i Novom Zelandu su pokazale da je u ovim zemljama u 80 odsto slučajeva melanom nova promena na koži, nije nastao na mladežima. I naši podaci iz ORS bolnice koje smo dobili tokom 17 godina bavljenja dermoskopijom su slični. Naime, utvrdili smo da se u 76 odsto slučajeva melanom javlja na zdravoj koži, a samo 24 odsto u mladežu. Osoba koja će dobiti melanom ne može da zna da li će se to desiti na zdravoj koži ili na mladežu. To nam samo ukazuje da moramo da štitimo čitavu kožu, ne samo mladeže.

* Koja jačina UV zračenja je granica kada moramo da počnemo da mislimo na zaštitu kože?

– Kada zračenje pređe normalne vrednosti, odnosno kada je indeks zračenja pet-šest. A, kada dostigne sedam, osam ili devet, to sunce već može da napravi opekotine ne koži. Bitno je polako se izlagati i tako dobiti postepeno prirodnu boju.

* Kada onda treba da počnemo da mažemo kreme za sunčanje?

– Sa upotrebom krema ne treba preterivati. Ako se namažete kremom bićete kao u skafanderu, nećete dobiti nikakvu boju. Ali, kada jednom ne namažete kremu, a budete na suncu, naglo ćete izgoreti, a te nagle opekotine su najopasnije. Treba da se čuvamo čitave godine, ali to ne znači da treba da budemo u skafanderu. Sada je zračenje umereno povišeno, i može da se boravi na suncu jedan sat bez prekida, ali ne između 12 i 14 časova, kada je apsolutni pik kod nas. Treba proveriti kakvo je zračenje. Oni koji su bez boje prvo treba da budu u hladovini i da tako postepeno dobiju boju.

* Kako da izaberemo zaštitni faktor prema tipu kože?

– Broj koji je naznačen na pakovanju krema govori o vremenu zaštite. Na njega dodate nulu i dobijete koliko minuta ta krema štiti od opekotina kože. Ako je faktor 30, znači štiti 300 minuta, faktor 10 – 100 minuta. Ali, i krema sa faktorom 10 i krema sa faktorom 30 u prvih 100 minuta štite isto. Samo mali broj osoba treba da koristi faktor jači od 30.

* Da li to znači da jednim mazanjem kreme možemo da zaštitimo kožu i do pet sati?

– Krema štiti toliko minuta samo ako je namazana dva milimetra na koži. Međutim, niko se ne namaže toliko. Što je tanji sloj, kraće je i vreme zaštite za polovinu. Recimo, ako se namažete u tanjem sloju kremom sa faktorom 30 bićete zaštićeni 150 minuta, odnosno oko dva sata, a više od toga i ne bi trebalo da se boravi na suncu.

* Koji su znaci koji ukazuju da se na koži nešto dešava i da bi trebalo da se javimo lekaru?

– Jednom u tri meseca bi trebalo da se uradi samopregled i ako se uoče neke promene koje do tada nisu postojale treba ih analizirati po ABCDE pravilima. Obavezno se treba javiti lekaru na pregled:

A – ako je nešto asimetrično,

B – ako su ivice neobične, iseckane ili iregularne,

C – višebojne promene,

D – promene veće od šest milimetara,

E – sve što se menja, naglo raste, menja oblik, veličinu, svrbi, curi, boli.

 

Doktor online / B. LAĆARAK / Novosti.rs

Podeljeno