Ne ide mi se na posao…

Podelite:

Ako gubite volju da ustanete iz kreveta i krenete na posao, vreme je da potražite pomoć i izlečite se od depresivnosti izazvane situacijom na radnom mestu.

Ne ide mi se na posao...

Depresivnost na poslu manifestuje se i kroz manjak koncentracije, pažnje, gubitak interesovanja za poslove i događanja na poslu.

– Da bi se depresivnost shvatila kao relevantna potrebno je da postoje određene karakteristike u ponašanju i osećanju i da one traju u kontinuitetu najmanje tri do pet nedelja – objašnjava za „Blic nedelje“ psiholog i psihoterapeut Radmila Grujičić.

Povećana emotivnost, osetljivost, potreba za pažnjom, zaštićenošću, dobrim međuljudskim odnosima, odlikuju ličnost koja na povrede reaguje depresivno. Ona ističe da se depresivnost teško može odvojiti kao depresivnost na poslu i van njega, jer su dominantna osećanja tuge i bezvoljnosti, odnosno depresivna simptomatologija, koja drže čoveka tokom celog dana.

Raznovrsni razlozi mogu uticati na to da se čovek oseća depresivno, a u osnovi je pre svega sama struktura i ličnost čoveka, njegova preosetljivost, emotivnost, zrelost, lična sklonost da depresivno reaguje na stresove.

– Razlozi mogu biti konfliktna situacija sa nekim od članova kolektiva ili samog šefa, mobing, preterani ili nerealni zahtevi nadređenog, osećanje povređenosti, uznemirenosti, odbačenosti, nerazumevanje od kolega ili nadređenog, nemanje podrške, i stalno omalovažavanje – kaže Grujičić.
Čim prepoznamo znake depresivnosti, pomoć treba potražiti – bilo kod stručnjaka ili kolega. Poželjno je najpre problem detektovati na poslu i potražiti rešenja od ljudi u kolektivu.

– Najbolje bi bilo i razrešiti problematičnu situaciju odmah tu, međutim, ako to nije moguće i simptomi se produbljuju, neophodno je potražiti stručnu pomoć psihologa, odnosno psihijatra – objašnjava sagovornica.

U doba finansijske krize kada je teško bilo kome garantovati siguran posao, pravi je izazov pobediti depresiju na radnom mestu na kojem se loš osećaj javio.

– Ako su bolesni uslovi zavladali u kolektivu teško je da ih pojedinac sam menja. U bolesnim sredinama prvo se razboljeva najzdraviji pojedinac koji patologiju ne toleriše i ne želi da joj se prilagodi. Najčešća situacija je takva da ne preostaje ništa drugo nego da pojedinac kroz svoje sopstveno sazrevanje, menjanje, pokuša da ojača i da podigne mehanizme odbrane kako bi se bolje prilagodio stresnim uslovima na poslu – savetuje Grujičić.

Prihvatanje da loša sredina postoji ne znači automatski i da smo saglasni da su takva pravila i dobra.

– To je više uviđanje da sami ne možemo da promenimo bolesne odnose i da samo zdravljem možemo da platimo cenu konflikta. Takođe, uvek postoji opcija da se traži drugi posao, ili da se pomeri fokus na nešto drugo značajno – zaključuje Grujičić.

ODGOVORNOST NA POSLODAVCU

Najveću odgovornost za kvalitet međuljudskih odnosa u kolektivu ima poslodavac, objašnjava Radmila Grujičić. Ukoliko se on bavi tim pitanjima, značajno može da doprinese da se konfliktne situacije, koje su sasvim normalne, na vreme i uspešno rešavaju.
– Kroz razrađene procedure obezbeđuju se osećanja zaštićenosti, pravde, poštovanja, uvažavanja ličnih ambicija, kroz dobar sistem nagrađivanja pojedinci se osećaju ispoštovano i sigurno. Ta osećanja su upravo garancija zdrave sredine i dobrih odnosa – kaže Grujičić.

Izvor: zena.blic.rs

Podeljeno