Nepredvidivi napadi spavanja

Podelite:

Jedan provalnik, objavljeno je nedavno, zaspao je dok je obijao bravu u trgovačkom centru?! Međutim, nije razjašnjeno da li ga je samo savladao umor ili ima bolest spavanja – narkolepsiju.

napadi spavanja

 

Reč je o čestoj bolesti koja, ni u svetu ni kod nas, nije dovoljno prepoznata kao značajan medicinski problem, a odlikuje se povećanom pospanošću i iznenadnim, nepredvidivim napadima spavanja. 

Za proteklih 150 godina, od kada je otkrivena, prešla je put od teško prepoznatljive i nelečive, do bolesti koja se lako dijagostikuje i za koju postoje lekovi koji je značajno ublažavaju. 

S druge strane, to je jedna od retkih bolesti kod kojih je medicina u značajnoj meri otkrila (patofiziološki) mehanizam nastanka. 

– U protekloj deceniji načinjeni su veliki koraci u razjašnjenju mehanizma nastanka narkolepsije – kaže za „Večernje novosti“ dr sci med. Slavko M. Janković, neuropsihijatar Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije i predsednik „Srpskog somnološkog društva“. 

– Hipokretin-oreksinska teorija ukazuje na to da kod čoveka dolazi do odumiranja ćelija koje luče istoimeni hormon, zapravo neurotransmiter sa zadatkom da održi i modulira budnost. Njegov nedostatak dovodi do stalne pospanosti, ali i do disregulacije prelaza iz budnosti u spavanje i obrnuto, pa narkolepsija predstavlja bolest u kojoj postoji slom granica između budnosti, spavanja i sanjanja.

Narkolepsiju čini nekoliko elemenata: 

1) Preterana dnevna pospanost – ovi bolesnici su stalno pospani, a pritisak spavanja je tako snažan kao da nisu spavali tri dana i tri noći. 

2) Napadi spavanja – u stanju su da zaspe u trenu, u neobičnim situacijama kao na primer tokom poslovnog razgovora, ispred semafora tokom vožnje kola ili za obedom (dešava se da tako naglo zaspe da im glava padne u tanjir sa onim što su jeli). Naglo usnivanje predstavlja posebnu opasnost po okolinu, ali i za same bolesnike. 

3) Bolesnici imaju katapleksiju, ili iznenadan, potpun gubitak mišićnog tonusa u svim mišićima (osim u disajnim i mišićima koji pokreću oči). Ovaj nagli gubitak mišićnog tonusa snage je obično izazvan (ne)prijatnim emocijama. 

Svaka jača emocija (iznenadan ulazak drage osobe, podela dobrih karata pri kockanju ili samo dobra šala), dovodi do iznenadnog pada bolesnika na tlo uz potpuno očuvanu svest (za razliku od epilepsije). U takvoj situaciji su naravno moguće i povrede. 

4) Halucinacije pri usnivanju ili buđenju – oboleli od narkolepsije pri usnivanju mogu istovremeno da vide snove, ali i realnu sredinu koja ih okružuje; slika realnosti i slika sna se preklapaju i mešaju (kao slika kroz sliku na televiziji) i „provide“ se jedna kroz drugu, izazivajući zbunjenost bolesnika koji ne zna da li spava ili je budan. Oni u toj delimičnoj budnosti preduzimaju određene radnje kako bi skrenuli pažnju na svoj problem i pozvali nekoga u pomoć, ali se najčešće ispostavi da je sve što su pokušali ili uradili bila fikcija, zapravo san.

crvena

 

5) Paralize posle spavanja – predstavljaju oduzetost svih (osim disajnih i očnih) mišića tela koja se javlja obično pri buđenju. Iako budan, bolesnik nije u stanju da se pokrene niti da dozove pomoć ili skrene pažnju članova porodice na sebe. Doživljaj se opisuje kao „jeziv“, sa strahom da se ne ostane paralizovan zauvek. Srećom, ovo stanje traje najčešće nekoliko sekundi i prekida se spontano ili običnim dodirom. 

6) Automatsko ponašanje – bolesnik sa narkolepsijom u stanju je da nekuda krene (na primer na posao ili u samoposlugu), usput zaspi i spava hodajući, pa se „stvori“, na sopstveno čuđenje, u drugom delu grada, a ne tamo gde je krenuo. 

– Zbog stalne pospanosti bolesnici sa narkolepsijom nisu u stanju da odgovore na svakodnevne zahteve života – naglašava dr Janković. – Retki su poslodavci koji imaju razumevanja da njihov radnik mora oko podne, usred posla da odspava oko jedan sat, kako bi mogao da nastavi da radi. Iako su im mentalna i fizička sposobnost potpuno očuvani, ovi ljudi nisu u stanju da na poslu ili u školi zbog pospanosti napreduju u skladu sa svojim realnim sposobnostima. Zato ličnost bolesnika odlikuje introvertnost, teškoće u adaptaciji, poremećaji ličnosti pa i alkoholizam i depresija. 

Farmakološko lečenje podrazumeva redovnu primenu lekova za razbuđivanje (grupa „eugeroika“), koji su delotvorni u oko 80 odsto slučajeva. Ovih lekova nema na našem tržištu, pa je problem narkolepsije kod nas dodatno uvećan. 

Izvor: B92.net

Podeljeno