Od vitke linije do anoreksije: Šta ukazuje na poremećaj u ishrani?

Podelite:

Početni simptomi anoreksije nisu uvek vidljivi. Anoreksična osoba vešto krije svoj problem, ali je odaje karakteristično ponašanje: stalno je na dijeti, žali se da je debela iako je po svim kriterijumima mršava, naglo gubi na težini i razvija čudne navike u ishrani. U slučaju anoreksije važno je što pre početi s lečenjem, jer pothranjenost može ozbiljno da naruši zdravlje.

3154_anoreksija-foto-Dreamstime_iff

U vremenu kada se o gojaznosti govori kao o ozbiljnoj bolesti, potkrada se jednako opasna pretnja zdravlju – anoreksija. Najčešće počinje u tinejdžerskim godinama, kada se devojke, opsednute izgledom, nekontrolisano podvrgavaju dijetama. To rezultira drastičnim gubitkom telesne težine, što za posledicu nekada ima teška oštećenja vitalnih funkcija u organizmu.

Međutim, treba naglasiti da držanje dijete ne vodi nužno u anoreksiju. Bolest nije vezana isključivo za ishranu, već se prvenstveno radi o psihološkom poremećaju. Devojke koje pate od anoreksije imaju iskrivljenu predstavu o svom izgledu, konstantno su nezadovoljne kilažom, pa nastavljaju da se izgladnjuju čak i kada su vidno pothranjene.

 

Pazite na skrivene znake
Početni simptomi anoreksije nisu uvek vidljivi. Anoreksična osoba vešto krije svoj problem, ali je odaje karakteristično ponašanje:
– Propušta obroke i izmišlja razna opravdanja kako ne bi jela.
– Jede samo zdravu hranu, obično onu koja sadrži malo kalorija.
– Razvija čudne navike hranjenja: reže hranu na male komadiće ili ispljuje hranu nakon toga što je sažvaće.
– Stalno meri telesnu težinu.
– Žali se na to da je predebela.
– Nosi široku odeću kojom pokušava da prikrije mršavost.

Psihološki profil anoreksične devojke

Psiholozi tvrde da devojke koje obolevaju od anoreksije imaju, u suštini, nerazrešen separacijski odnos s majkom. To znači da se u psihološkom smislu nisu razvile kao individue. Izgladnjivanje je njihov pokušaj da uspostave kontrolu nad vlastitim životom i tako postanu samostalne, tj. nezavisne od majke.
U psihološkom profilu devojaka koje imaju anoreksiju stoji da su ozbiljne, organizovane, uredne i savesne, veoma osetljive na odbacivanje i sklone iracionalnom osećaju krivice i brige. Svet posmatraju crno-belo, sve je ili dobro ili loše, debelo ili mršavo. One često boluju od depresije i anksioznosti, a sklone su kleptomaniji i suicidu.

 

Ugrožene vitalne funkcije

Anoreksija uglavnom započinje bezazlenom željom za gubitkom nekoliko kilograma, što veoma brzo može da se otrgne kontroli i da se pretvori u opsesivno izbegavanje hrane. U strahu da će se ugojiti, devojke svoj jelovnik postupno svode na sve manji broj namirnica, a u nekom trenutku počinju potpuno da izbegavaju obroke. Glad doživljaju kao neprijateljski poriv koji na sve načine ignorišu, a kada se dogodi da pokleknu i prejedu se, posežu za laksativima i diureticima kako bi se što pre „očistile“.
U telu oslabljenom izgladnjivanjem pokreće se čitav lanac poremećaja. Pothranjenost povlači gubitak mišićnog tkiva i koštane mase, prestanak menstrualnog ciklusa, te ozbiljna oštećenja srca, mozga i bubrega.

Cela porodica na psihoterapiji

Da bi se sprečile fatalne posledice po zdravlje, važno je da se na lečenje započne što pre. Na anoreksiju treba da posumnjati ukoliko devojka naglo izgubi na kilaži, u rasponu od 15 do čak 50 odsto od pređašnje težine. Roditelji treba da znaju da se bolest neće spontano povući, niti će anoreksična devojka preko noći odustati od besmislenog izgladnjivanja. Štaviše, one uporno poriču da imaju bilo kakav problem jer mršavost ne doživljavaju kao poremećaj, već kao vlastitu vrednost.
Zbog kompleksnosti bolesti u lečenje treba da bude uključen tim lekara, među kojima su specijalisti za ishranu, internisti, ginekolozi i psihijatri. U osnovi terapije su kontrolisano povećavanje unosa hrane i psihoterapija uz učešće cele porodice.

Izvor: zena blic

 

Podeljeno