Oslobodite se anksioznosti

Podelite:

Kako da prepoznate anksioznost, ublažite je i na kraju je potpuno pobedite, objašnjava Ana Borković, psiholog u psihološkom savetovalištu PLUS.

plus

 

Anksiozni ljudi veruju da će sprečiti nešto strašno ako stalno misle na to

Za razliku od realnih strahova, koji su normalna reakcija svakog čoveka u opasnim situacijama, postoje i preterani, čak i sasvim nerealni strahovi, koji se prepoznaju kao strepnja od nečega što bi možda moglo da se desi. Pritom, često nismo sigurni da će se to „nešto“ uopšte desiti. 
Nekim ljudima dovoljno je da zamisle lošu situaciju, pa da ubede sebe kako ne bi mogli da je podnesu. Anksioznost je zapravo neprekidna strepnja od nečega što nas realno ne ugrožava. Najgore je što ona ometa svakodnevno funkcionisanje, pa tako anksiozni ljudi sve svoje vreme organizuju kako bi izbegli ono čega se plaše. Misle na to non-stop, pod stalnim su pritiskom i brigom, imaju prisilne misli. Jedino što nemaju jeste realna opasnost.

RAZLIKUJTE ANKSIOZNOST OD PRAVOG STRAHA
U ugrožavajućim situacijama čovek uvek može da preduzme konkretne korake. Kad lociramo opasnost, možemo i da se zaštitimo. 
Samim tim što znamo da smo preduzeli sve što je moguće, umirimo se i bude nam lakše. 
– Međutim, kad neko sebe stalno zastrašuje nepostojećom opasnošću, njegova sposobnost da prepozna i izbori se s realnim problemima je sve slabija. Takođe, razmišljanje o opasnostima i stalna zabrinutost ne mogu ništa da ­spreče i promene. Veoma je važno za svakoga ko je anksiozan da bude svestan da je određen način razmišljanja stvorio anksioznost, kao i da je moguće suprotstaviti se takvim mislima i pretvoriti ih u korisnije, logičnije i racionalnije – kaže naša sagovornica.

 

Anksioznost se lako prepoznaje
Devet karakterističnih simptoma anksioznosti su:
• osećanje nervoze 
• strah ili panika 
• ubrzan rad srca 
• plitko i ubrzano disanje 
• napetost mišića 
• preznojavanje 
• drhtanje 
• ubrzan metabolizam 
• misli koje ne možemo da kontrolišemo

PRETERANA BRIGA BEG JE OD ŽIVOTA
U psihološkoj praksi anksioznost se često sreće. Najčešće su ljudi preterano zabrinuti za zdravlje, proveravaju da li je sve u redu, brinu o tome šta drugi misle… Zatim, mnogo je onih koji osećaju nervozu u zatvorenm prostoru, dok se voze nekim prevoznim sredstvom ili se plaše svih novih situacija.
– Ovakvi strahovi opstaju na našem verovanju da ćemo stalnim razmišljanjem sprečiti strašne događaje. Verujemo, dakle, da je strah naša zaštita i da njime držimo stvarnost pod kontrolom – kaže Ana. 
To, naravno, nije tako. S druge strane, ubeđivanjem sebe i drugih koliko se plašimo smanjujemo mogućnost da se hrabro i odlučno suočimo s problemima. Na taj način, uz želju da nam život bude siguran i bezbedan, mi propuštamo da stvarno živimo.

 

NE KRIVITE SEBE, POMOZITE SEBI
Ono što je u takvim situacijama korisno znati jeste da ste vi sami stvorili anksioznost i da možete da naučite kako da je umanjite ili potpuno otklonite. 
Važno je pritom da ne krivite sebe zbog takvog načina razmišljanja. To još više hrani brigu, objašnjava naša sagovornica. 
Dakle, ukoliko se plašite letenja avionom i mislite da će se desiti nešto užasno, nađite dokaze zbog čega su avioni bezbedni i ponavljajte sebi da se nesreće retko dešavaju. Probajte da što češće putujete avionom i da u tim situacijama pronađete što više racionalnih argumenata protiv straha. Važno je da u takvoj borbi budete energični, uporni i odlučni!

 

Trudite se da mislite na nešto lepo
Anksioznost ćete ublažiti ako mislite na druge sadržaje. 
Pravilno disanje je takođe odlična samopomoć. Kad ih obuzme strah, ljudi dišu kratko i plitko, kao da se bore za vazduh, a takvim disanjem stvaraju sebi još više problema. 
– Da biste i u situacijama kojih se plašite disali na pravi način, dobro bi bilo da disanje vežbate svakodnevno, čak i kada se dobro osećate. Udobno se smestite, zatvorite oči, jednu ruku stavite na stomak, a drugu na grudni koš. Trudite se da dišete stomakom, što znači da će se ruka koja je na stomaku pomerati prilikom udisaja i izdisaja, dok će ruka koja je na grudima ostati mirna. Udišite vazduh na nos, a izdišite na usta. Važno je da izdisaj bude duži od udisaja, pronađite svoj ritam, dišite lagano, ne žurite i opustite se – savetuje Ana Borković.

Izvor: zena.blic.rs

Podeljeno