Oštećenje srčanog zaliska

Podelite:

Tokom samo jedne godine u Srbiji se obavi oko 1.500 operacija na srčanim zaliscima. Zašto je oštećenje srčanih zalistaka opasno, kako se ova bolest javlja i zašto su redovne kontrole obavezne za „Blic“ govori doktor Petar Vukićević, kardiohirurg iz Kliničkog centra Srbije.

srce Srčani zalisci funkcionišu po principu četiri ventila koja se naizmenično otvaraju i zatvaraju unutar jedne pumpe (srčani mišić). Oni svojim otvaranjem i zatvaranjem regulišu smer protoka krvi kroz srce i sprečavaju vraćanje krvi u neželjenom smeru. Kada se ovi ventili adekvatno otvaraju i zatvaraju, što se procenjuje ultrazvučnim pregledima srca, mi smatramo da srčani zalisci normalno funkcionišu – objašnjava doktor Vukićević. 

Vremenom može doći do oštećenja srčanih zalistaka, zbog čega se zalisci teže otvaraju (stenoza) ili se ne zatvaraju do kraja (insuficijencija). Najčešće bivaju oštećeni aortni i mitralni zalistak. Ukoliko postoji suženje (stenoza), zalistak ne može da se otvori i srce se muči da ispumpa krv. A ukoliko dođe do opuštanja zaliska (insuficijencija), krv se vraća u neželjenom smeru i srce se bori da ispumpa povećanu količinu krvi. 

Uzroci obolevanja 

Simptomi su otežano disanje, zamaranje, stvaranje vode u plućima i poremećaji ritma. Poremećaji ritma mogu uzrokovati stvaranje tromba u srčanim šupljinama, zbog čega može doći do mobilisanja tromba u cirkulaciju. 

Mane na zaliscima 

Urođene mane srčanih zalistaka su retke. Najčešće se viđaju u okviru kompleksnih srčanih mana i otkrivaju se ubrzo nakon rođenja. 

Stečene mane zalistaka su češće. A najčešće bivaju pogođeni mitralni i aortni zalistak, ređe trikuspidni. Uzroci stečenih mana mogu biti različiti. One mogu nastati kao posledica reumatske groznice, preležale u detinjstvu. Reumatski proces se sastoji u sporom razvoju skleroze i kalcifikacije, a tegobe se javljaju uglavnom posle 30. godine. Stvaranje kalcifikata ograničava pokretljivost zaliska, što dovodi stenoze. Danas je u savremenom svetu reumatska groznica iskorenjena, tako da se očekuje sve manji broj slučajeva kao posledica ovog oboljenja. Drugi razlog je degenerativne prirode, a treći da zalistak popusti nakon infarkta srca kada je infarktom pogođen onaj deo srca koji nosi zalistak. Četvrti razlog je infektivni endokarditis koji nastaje prodorom bakterija u unutrašnjost srca. 

Trikuspidni zalistak je najčešće pogođen ili urođenim anomalijama ili kao posledica obolevanja mitralnog ili aortnog zaliska. Retko trikuspidni zalistak oboleva od infektivnog endokarditisa. To se najčešće viđa kod intravenskih narkomana kada bakterije sa kože putem venske cirkulacije dospeju do trikuspidnog zaliska. 

Posledice 

Kao posledica oboljenja zalistaka srčani mišić jako troši. Naime, ukoliko postoji suženje (stenoza), srce vremenom gubi snagu jer je zalistak toliko sužen da ne može da se otvori i srce se praktično muči da ispumpa krv zbog postojanja prepreke. Ukoliko pak dođe do opuštanja zaliska (insuficijencija), krv se vraća u neželjenom smeru, a u slučaju vraćanja krvi srce se bori da ispumpa povećanu količinu krvi. 

Pregledi 

Prve preglede radi kardiolog i podrazumevaju klinički pregled i ultrazvuk srca, nakon čega se odlučuje o načinu lečenja. Kada se ustanovi da je operacija potrebna, preporuke su da se operacija uradi što pre. Kako kaže dr Vukićević, savremeni trendovi u kardiohirurgiji nalažu da se svaki zalistak reparira ukoliko je to moguće. Reparacija zaliska podrazumeva da se bolesni zalistak hirurškim tehnikama obnovi i dovede u optimalno stanje. Nakon reparacije zaliska bolesnik se brže oporavlja i kvalitet život je odličan. Druga opcija je zamena obolelog zaliska. Ukoliko se implantira veštački zalistak, neophodno je doživotno uzimanje antikoagulantne terapije za razređivanje krvi. 

Zalisci 

Postoje četiri zaliska u srcu. Dva zaliska između pretkomora i komora (mitralni i trikuspidni) i između komora i velikih krvnih sudova (aortni i pulmonalni). 

Život nakon operacije 

Nakon operacije osoba može u potpunosti da se vrati normalnom životu. Režim i kvalitet života zavisi od toga da li bolesnik uzima antikoagulantnu terapiju. Ukoliko je uzima, neophodne su doživotne kontrole krvi. Ultrazvučni pregledi su neophodni nakon mesec dana, tri meseca, šest meseci i godinu dana, a kasnije na svakih godinu dana. Ishrana bolesnika zavisi od toga da li bolesnik ima prateću koronarnu bolest i dijabetes. U svakom slučaju, ishrana bolesnika treba da bude što zdravija, sa puno povrća, voća, ribe itd. 

Izvor: Biljana Tasić, Blic.rs

Podeljeno