Ovo je jedna od ubedljivo najgorih bakterija koja može čak i da ubije

Podelite:

Čim dođe lepo vreme, hrana se lakše kvari i samim tim predstavlja pogodno tle za razvoj opasnih bakterija. Jedan od najćešćih uzroka trovanja je salmoneloza, oboljenje s kojim, nažalost, imamo prilike da se susretnemo svakog leta.

S obzirom na to da svako malo izbijaju epidemije salmonele, bakterije iz neispravne hrane, koja može čak i da odnese i ljudske živote, ne bi bilo loše da se svi što bolje upoznamo sa ovim zloglasnim bacilom, kako se ovakve situacije više nikad ne bi ponovile.

Salmonela je česta infektivna bolest koja zahvata crevni trakt. Bakterija salmonele najčešće žive u crevima ljudi i životinja. Ljudi se najčešće zaraze kroz zaraženu vodu ili hranu.

Obično ljudi koji su zaraženi salmonelom razviju proliv, groznicu i stomačne grčeve u perodu od osam do 72 sata od konzumacije zaraženih namirnica. Većina zdravih ljudi se oporavi za samo nekoliko dana, bez nekog posebnog tretmana.

Međutim, u nekim slučajevima – a naročito kod dece, trudnica, starijih osoba i ljudi narušenog imuniteta – proliv povezan sa salmonelom može biti toliko dehidrirajući da je potrebna brza lekarska pomoć. Komplikacije opasne po život se takođe mogu pojaviti ukoliko se infekcija proširi van creva. Rizik od zaraze salmonelom je veći ako putujete u zemlje koje imaju loš sanitarni sistem.

SIMPTOMI SALMONELE

Salmonela je obično uzrokovana konzumiranjem sirovog ili nedovoljno kuvanog mesa, jedenjem mesa peradi, jaja ili proizvoda koji nastaju od jaja. Inkubacijski period varira od nekoliko sati do dva dana. Većina infekcija salmonelom mogu se klasifikovati kao gastroenteritis.

Mogući znaci i simptomi su:

mučnina i povraćanje
bol u stomaku
proliv
groznica
visoka temperatura
glavobolja
bolovi u mišićima
krv u stolici

Znaci i simptomi salmonele obično traju od četiri do sedam dana, iako može proći i nekoliko meseci da se stanje organizma vrati u potpunu normalu.

NAJČEŠĆE ZARAŽENA HRANA SALMONELOM

Sirovo meso, živina i morski plodovi – uz pomoć izmeta, bakterija može doći na sirovo meso i živinu tokom klanja. Morski plodovi se mogu zaraziti ako su uzeti iz zaražene vode.

Sirova jaja – iako se ljuska jajeta čini kao jako dobar štit od zaraze, neke zaražene kokoške mogu snijeti jaje koje je zaraženo salmonelom pre nego se štit uopšte formira.

Voće i povrće – neki sveži proizvodi, posebno oni uvozni, mogu da budu nedovoljno oceđeni još u polju ili oprani vodom koja je zaražena salmonelom.

Zaraza se takođe može pojaviti i u kuhinji kada sokovi od sirovog mesa i živine dođu u kontakt sa voćem ili povrćem.

Prljave ruke nakon korišćenja toaleta

Mnoga hrana postane zaražena kada se priprema od strane ljudi koji ne peru ruke nakon korišćenja toaleta ili menjanja pelene. Infekcija se takođe može pojaviti ukoliko dirate nešto što je zaraženo, uključujući kućne ljubimce i posebno ptice, a nakon toga stavljate prste u usta.

Neke osobe koje se vrate na posao rukovanja hranom pre nego se infekcija potpuno povukla, nastavljaju da šire zarazu. Neki ljudi koji dobiju salmonelu postanu hronični prenosioci, što znači da nastavljaju izlučivati bakterije u njihovom izmetu. Neki prenosioci mogu preneti salmonelu bez pojavljivanja ikakvih znakova ili simptoma te bolesti.

Lečenje salmonele

Zbog toga što salmonela uzrokuje dehidraciju, zamena tečnosti i elektrolita je vrlo važan cilj lečenja. To se obično postiže unošenjem industrijskih supica (supe iz kesice ) i ruskog ili crnog čaja, dok se od čvrste hrane u prvi danima daje isključivo “na vodi” bareni pirinač. Teži slučajevi mogu da zahtevaju hospitalizaciju, jer je osobu neophodno staviti na infuziju.

Antidijaretici, odnosno lekovi poput loperamida (imodijum) mogu pomoći u oslobađanju od grčeva, ali oni takođe mogu da produže trajanje dijareje koji se povezuje sa salmonelom. Takođe, preporučuje se unos probiotskih kultura, koje pomažu u obnovi crevne flore, a samim tim smanjuju spazam creva i potrebu da se ide u toalet.

Ukoliko lekar sumnja da je bakterija salmonele ušla u krvotok, ili ukoliko je teži oblik bolesti ili ugroženi imunološki sistem, može biti prepisan antibiotike kako bi se bakterija ubila. Antibiotici nisu od koristi kod nekomplikovanih slučajeva.

 

eKlinika.rs / Telegraf.rs

Podeljeno