Ovo je ubedljivo najveći i najopasniji stres za organizam, a svi ga doživljavamo

freeimages.com
Podelite:

Docent dr Miodrag Vukčević o zdravstvenim posledicama pomeranja časovnika: Naučnici iz Londona dokazali da se samo tri dana nakon pomeranja kazaljki više ljudi žali na probleme sa srcem

2264_5657

Jedan sat, koliko ćemo noćas kraće da spavamo, zbog prelaska ne letnje računanje vremena, neće bitnije uticati na zdravlje većine, tvrde stručnjaci. Ali, za one, koji i inače imaju problem sa uspavljivanjem i hronično noćima ne spavaju dovoljno, ovaj sat će možda značajno povećati pospanost, i pokrenuti niz drugih zdravstvenih problema – od blagog preznojavanja i nekontrolisanog apetita do pojačanog rada srca.

Naučnici iz Londona su u istraživanju, u kojem je učestvovalo 1.000 ljudi, dokazali da se samo tri dana nakon pomeranja kazaljki više ljudi žali na probleme sa srcem i da je to posledica poremećaja bioritma. Ruski eksperti su zaključili da se posle prolećnog pomeranja kazaljki za jedan sat unapred, broj poziva službi hitne pomoći u prvih pet dana povećava za 12 procenata, a broj suicida u prvih pet dana je učestaliji za 66 odsto.

Generalno, pomeranje sata može da poremeti ljudski bioritam, a prilagođavanje na „novo vreme“ je individualno i traje od dva do pet dana. Neki stručnjaci, pak tvrde, da može da prođe i četiri sedmice dok se u potpunosti ne naviknemo na ranije ustajanje. Proces prilagođavanja je nešto teži osobama koje su hronično neispavane.

– Nedovoljno spavanje je karakteristično za današnju civilizaciju – kaže u intervjuu „Novostima“ docent dr Miodrag Vukčević, načelnik Odeljenja pulmologije KBC Zemun, koji se dugo bavi poremećajima sna. – U odnosu na početak prošlog veka spavamo oko sat manje. Normalno, čovek bi trebalo da spava od šest do osam sati. Spavanje kraće ili duže od preporučenih okvira utiče na zdravlje, imunitet, mnoge procese, mentalnu sposobnost, pažnju, koncentraciju, pamćenje, pa čak i na metabolizam. Ako ne spavate dovoljno, taj nedostak sna se kumuliše, i ne možete da ga nadoknadite tako što ćete za vikend dobro da se naspavate. Upravo nedostatak sna koji se kumuliše, pravi sve veći stres za organizam.

* Šta se dešava u organizmu kada ne spavamo dovoljno?

– Osim što je bitno redovno spavanje, san mora da ima trajanje, ali i kvalitet. Mora dovoljno dugo da traje i da prolazi kroz sve faze. Ukupno imamo pet faza spavanja, od kojih se razlikuju dve – non rem i rem faza sna kada sanjamo. Ako nemate tako konsolidovan san, ujutru se budite nedovoljno osveženi, pospani, umorni, sa glavoboljom. Situaciju dodatno otežava ako imate i neki drugi od oko 86 poremećaja u spavanju.

* Na koji način san utiče na zdravlje?

– San je najbolji besplatni poklon, legnete uveče nervozni, umorni, sa raznim mislima, a ujutru se budite sveži. Promena od jednog sata na to ne može bitno da utiče, jer se mi u stvari prilagođavamo. Svi imamo neke dnevne ritmove buđenja, spavanja, lučenja hormona, stanja kada nam je pažnja bolja, kad smo spremniji i orniji za rad. Te ritmove poseduju čak i jednoćelijski organizmi, oni su genski kontolisani, a sve se zapravo prilagođava dnevnoj svetlosti.

* Hoće li se pomeranje sata odraziti na cirkadijalni ritam?

– Neće bitno. To je ipak samo jedna noć. Kako je, recimo, ljudima koji lete avionom i nekada i po nedelju dana ne mogu da zaspu na vreme, jer im se pomerila vremenska zona. Pomeranje sata donekle može da utiče na zdravlje zato što ćete kraće spavati, a sutradan se probuditi malo više umorni. Možda nećete zaspati na vreme na koje ste prethodno navikli zato što ste pomerili jedan sat, ali to će se za dan-dva potpuno namestiti.

* Da li se cirkadijalni ritam razlikuje od čoveka do čoveka?

– Postoje dve grupe, večernji i jutarnji tipovi, popularno nazivani „sove“ i „ševe“. Prvi kasno ležu i kasnije se bude, i drugi odlaze rano u krevet i ustaju rano ujutru. I jedni i drugi bi trebalo da spavaju od šest do osam sati.

* Može li popodnevni odmor da nadomesti ono što smo tokom noći propustili?

– Popodnevna dremka je dobra, može da bude vrlo osvežavajuća, i poželjna je naročito kod osoba koje imaju zdravstvene probleme. Ti „napovi“ kako ih zovu Englezi, mogu značajno da osveže, poprave pažnju, koncentraciju, radnu sposobnost. Ali, dremka nije adekvatna nadoknada za san.

* Koje kriterijume mora da ispunjava kvalitetan san?

– Jedan ciklus spavanja traje od 90 do 120 minuta, tokom kojih prolazi kroz svih pet faza. Za normalno spavanje treba da prođe od tri do pet ovakvih ciklusa.

* Šta se podrazumeva pod hroničnom neispavanošću?

– Već i tri dana nedovoljnog spavanja mogu da predstavljaju problem. Kad se probude ujutru posle kratkog sna uglavnom ljudi osećaju slabije preznojavanje, povišen simpatički tonus, malo brži ritam srca, lakše uzimaju veće količine hrane… A kada se to dešava više puta zaredom, to normalno ostavlja zdravstvene posledice.

* Koji organi su prvi na udaru zbog hroničnog nespavanja?

– To je hipermetabolično stanje, koje nosi veliki kardiovaskularni rizik. Sa druge strane, veliki problem ovim osobama predstavlja pospanost, a kada neko ima insomniju, on stalno brine kako će zaspati, upada u začarani krug, gde spavanje postaje najvažniji problem.

* A šta kada nam nedostatak sna nameće pritisak savremenog načina života?

– Nedostatak sna, bez obzira na razlog nastanka, nanosi štetu. Svako spavanje kraće od šest ili duže od osam sati skraćuje životni vek, to je naučno dokazano. Recimo, osobe koje imaju slip apneu u proseku žive kraće četiri do pet godina od vršnjaka koji nemaju ovaj poremećaj spavanja, jer imaju veliki kardiovaskularni komorbiditet.

ČETIRI DO PET SATI SNA

* Kako komentarišete činjenicu da su neka istraživanja pokazala da pomeranje sata ipak može da ima određene posledice po zdravlje?

– Zbog nedovoljne ispavanosti, odnosno pospanosti, dešava se gotovo 25 odsto saobraćajnih udesa. Ako ste nekome skratili san, može da se probudi umoran i pospan, i tada stvarno postoji veća šansa da napravi neku nesreću, u saobraćaju ili na poslu. Ljudi koji su bolesni ili depresivni, ako spavaju kraće, takođe, mogu da imaju određene tegobe. Ali, pospanost može da bude posledica i postupaka koje smo sami napravili, kao što je recimo korišćenje večernjeg svetla, pa ležemo u 12 umesto kad padne mrak. Zato, u proseku spavamo samo po četiri do pet sati.

Izvor: Novosti.rs

Podeljeno