Psihologija vitkosti

Podelite:

Zašto neki ljudi ne mogu da skinu kilograme i odupru se osećaju gladi uprkos tome što su pojeli velike količine hrane? Kolika je uloga psihe u procesu mršavljenja? 

jabukaFilozofija vitkosti na prvi pogled vrlo je jednostavna – do porasta telesne težine dolazi kad je unos energije veći od njene potrošnje. Ipak, onaj ko je barem jednom pokušao da smanji telesnu težinu, zna kako je za to potrebno mnogo više od odricanja od hrane. Dok neki ljudi relativno lako, s malo discipline gube kilograme, drugi celog života pate za vitkošću. Takođe, neki ljudi, iako su visokomotivisani, odnosno žele da smanje težinu, ne mogu da se odupru osećaju gladi koji je prisutan uprkos tome što su pojeli velike količine hrane. Zašto telo ne prepoznaje da mu je dosta? Koju ulogu u procesu mršavljenja ima biološka osnova našeg organizma, a koju psiha? 

Zamke svakodnevnog života 

„Nema naučnog temelja da se pretilost poistovećuje sa psihički uslovljenim poremećajem ishrane kao što su anoreksija ili bulimija. Ipak, s obzirom na to da gojaznost predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje, a većina pretilih osoba ne želi da ugrozi sopstveno zdravlje, nameće se pitanje kako se dogodilo da je osoba koja voli sebe dosegnula težinu koja ugrožava njeno zdravlje i narušava kvalitet života. Čak i pretilost koja nije uzrokovana psihološkim problemima, zbog zdravstvenih problema koje uzrokuje, pojačanog umora i pada kvalitete života, na kraju često rezultira anksioznošću i depresijom“, kaže psiholog Danijela Bučević. Koliko ima razloga za prekomernu težinu, toliko ima i načina mršavljenja: kod jedne osobe može da bude ključan jedan faktor, a kod druge kombinacija više njih. Jedino efikasno mršavljenje jeste ono koje je dugoročno delotvorno, a ono se ne postiže rigoroznim dijetama, već celovitim pristupom koji zahteva angažman lekara, nutricionista, kineziologa i, naravno, psihologa.

Osim potrebe za energijom, hrana nam neretko zadovoljava i potrebu za zadovoljstvom, ona je sredstvo smirenja kod povišenog nivoa stresa, a takođe je i sastavni deo druženja s dragim osobama i/ili ugađanja njima. Sve su to na neki način i zamke zbog kojih nam se može dogoditi da ne prepoznamo stvarne potrebe sopstvenog tela, ali i razloge koji su nas doveli do pretilosti. Psiholozi upozoravaju da postoje biološki, psihološki i socijalni razlozi gojaznosti, kao i da niti jedan od njih nikako ne treba zanemariti. 

Prvi korak uvek bi trebalo da bude utvrđivanje opšteg zdravstvenog stanja, zatim analiza stila života, utvrđivanje prehrambenih navika, kao i „stranputica“ zbog kojih osoba možda pogrešno iščitava potrebe svog tela. 

Genetska predispozicija 

„Iako je glavni krivac pretilosti najčešće nezdrav stil života, odnosno nedovoljna telesna aktivnost, manji broj obilnih obroka, brz unos hrane, ishrana zasićena mastima i šećerima… neki ljudi mogu da imaju i genetsku predispoziciju. 

Naime, postoji gen koji uslovljava sklonost pretilosti, ali i takozvani peptidi gladi koji povećavaju sklonost konzumiranju određenih namirnica. 

Neuropeptid Y izaziva specifičnu glad za ugljenim hidratima, a gelananin glad za mastima. Takođe, usporeni bazalni metabolizam (brzina kojom pojedinac u stanju mirovanja koristi energiju za održavanje telesnih procesa), različiti endokrini problemi, poput bolesti štitne ili nadbubrežne žlezde, kao i pojačano lučenje insulina koje podstiče osećaj gladi, mogu biti krivci za pretilost“, upozorava psiholog Bučević, napominjući kako se ponekad uzroci debljine mogu tražiti i u određenim crtama ličnosti, poput niskog samopouzdanja, izražene senzibilnosti ili sklonosti perfekcionizmu. 

„Ako među razlozima pretilosti dominiraju ovi psihološki faktori, moguć je razvoj emocionalnog prejedanja. Reč je o kompulsivnom, nekontrolisanom unosu hrane koji nije praćen osećajem uživanja u zalogajima. Dakle, osoba ne jede zato što je gladna, već neke nerazrešene emocije kompenzuje hranom. Osoba se obično ne zaustavlja sve do osećaja jakog bola u stomaku. Najčešći uzroci emocionalnog prejedanja jesu depresija, strah, ljutnja, napetost i sram“, ističe psiholog Bučević. 

Može li se izbeći stres? 

Na socijalnom planu važno je prepoznati izvore stresa koji podstiču prekomerno uzimanje hrane. Stres je postao glavna odrednica života modernog čoveka i vrlo ga je teško izbeći. Neretko je to i izvan naše kontrole, ali zato je potrebno pronaći tehnike relaksacije – telesnu aktivnost, druženje sa prijateljima i slično – koje će pomoći da se ublaže ove široko rasprostranjene posledice stresa. Vaše telo vaš je osnovni „dom“ i osnovno „prevozno sredstvo“ koje vam je dato za postizanje svih ciljeva i želja. 

I baš zbog toga treba ga tretirati sa posebnim poštovanjem. Ono što svome telu podarite u sadašnjosti, to će vam ono vratiti u budućnosti. I zato svaki napor u pažljivom održavanju svog „doma“ vredi zlata, koliko god se to nekada činilo teško. Kako je najčešći uzrok pretilosti ipak nezdrav stil života, koji može da bude odraz vaspitanja, uticaja okoline ili sopstvenog izbora, psihološkinja Bučević naglašava kako u tom slučaju nema druge mogućnosti nego da se suočite sa stvarnim stanjem stvari i sopstvenom odgovornošću za posledice. 

Dnevnik hranjenja 

U tu svrhu korisno je da vodite dnevnik ishrane (takozvani „dnevnik hranjenja“) s preciznim upisivanjem vremena, mesta i količine konzumirane hrane i pića. Pri tom ništa ne bi trebalo da se izostavi. U dnevniku se registruju situacije prejedanja, količina hrane koja je bila suvišna, kao i okolnosti i emocije koje su tome neposredno prethodile. 

Takvo vođenje dnevnika dragocen je izvor informacija u prepoznavanju situacije koje osobu čine podložnom greškama u usvajanju zdravih životnih navika. Osim toga, uočavaju se i pozitivni pomaci koji mogu da budu dobar podsticaj i ohrabrenje u situacijama kriza i (prolaznih) stagnacija, koje su neizbežne u procesu redukcije telesne težine.

Izvor: B92.net

Podeljeno