„Pušači se suočavaju sa stigmatizacijom“

Podelite:

Poslednjih godina uvedeni su brojni propisi kojim se ograničava pušenje i pokrenute brojne kampanje za podizanje svesti o štetnosti pušenja. Međutim, istovremeno su pušači počeli da se susreću sa sve većom stigmatizacijom.

End Of Smoking

 

Stigma može biti korisna da ljude odbije od pušenja, ali ima loše negativne posledice – poput iskušenja u koje padaju pušači da lekaru ne kažu za svoju lošu naviku, stavljanje dodatnog tereta na ionako ranjivu populaciju i činjenje dijagnoze neke od bolesti povezane s pušenjem neprijatnim (kao da nije dovoljno to što ugrožava život), kaže Elis Rob, kolumnistkinja onlajn magazina New Republic. 

S druge strane, zaposleni u zdravstvu znaju da je stigmatizacija loša, pa se protiv nje bore kada je reč o bolestima poput side ili depresije.

Međutim, pušače od toga ne štiti niko. 

Zahvaljujući “krstaškim” ratom protiv pušenja, dim je postao prekršaj, piše medicinski istoričar Alan Brant 1988. 

“Nekada simbol atraktivnosti, postao je odvratan; obeležje društvenosti postalo je devijantno; javno ponašanje sada je gotovo privatno”. 

Nedavno su psiholozi otkrili da se pušači čak smatraju autsajderima, pa čak i “kugonoscima”. 

Kada je postalo prihvatljivo da se pušačima pripisuje takav imidž? 

Nedavni rad objavljen u Žurnalu socijalne politike, profesor Hilari Graham sa Univerziteta u Jorku, predstavila je grafikom promenu fokusa u antipušačkim kampanjama. 

U Americi i Velikoj Britaniji, kampanje su u početku bile fokusirane na zdravstvene rizike pušenja… Od sredine sedamdesetih na rizik za druge ljude, a naročito decu koju rađaju majke pušači… Kroz osamdesete i devedesete pušenje je predstavljeno kao pretnja društvu u širem smislu, naročito u SAD. 

Sociolog Hana Farimond i psiholog Helen Jofe su 2006. pitale 40 odsraslih Britanaca šta misle o pušačima. Nisu rekli ništa lepo. 

Nepušači koriste termine poput “autsajder”, “leprozan”, “niža klasa”, “nepoželjan”, kako bi opisali pušačev status u društvu. 

Nepušači su takođe povezivali pušače sa lošim spoljnim izgledom, pa čak osporavali njihove higijenske navike. 

Sa stigmom se češće susreću pušači koji su u slabijoj finansijskoj situaciji 

Obrazovaniji pušači lakše racionalizuju svoje ponašanje, dok pušači nižeg socio-ekonomskog statusa počinju da se poistovećuju sa stigmom. 

Teško je poverovati i u činjenicu da se osobe obolele od raka pluća suočavaju s većom stigmom, nego oboleli od drugih vrsta kancera, čak i ako nikad nisu pušile. 

Upravo do takvih otkrića došli su naučnici Univerziteta u Oksfordu 2004. kada su ispitali 45 pacijenata koji su se lečili od te opake bolesti. 

Čak 10 odsto osoba koje dobiju rak pluća nikada nisu pušile, ali im je teško da u to ubede čak i lekare, piše Elis Rob. 

Da li smatrate da su ovi problemi realni?

Izvor: B92.net

Podeljeno