Šećerna pilulica kao lek?

Podelite:

Placebo može biti efikasan ali ne može delovati dugo i ne može dovesti do izlečenja, već se sve odvija na psihološkom planu, kaže dr Nataša Šikanić psihijatar, šefica Odseka za psihosomatiku i konsultativnu psihijatriju KBC “dr Dragiša Mišović”. 

pilulica Deluje – ne deluje, pomaže – ne pomaže, sad ga vidiš – sad ga ne vidiš! To bi slikovito rečeno bio placebo efekat. Najčešće su to šećer, vodica, slani rastvor. 

“Važno je istaći da je to praktično prazna supstanca koja nema nikakvu psihofarmakološku aktivnost. Još od starih vremena poznate su izjave doktora koji kažu da najbolji lek može biti potpuno neefikasan ili da najgori lek može biti efikasan. Ovo oslikava ulogu placeba, pacijent veruje u lek i stavio je sva očekivanja i želju za izlečenjem u tu tabletu koja nema dejstvo”, kaže dr Nataša Šikanić. 

Uticaj placebo efekta na pacijente tema je brojnih istraživanja a običan smrtnik najčešće će konstatovati da je to ok… kul… zašto da ne… ja verujem… meni je pomoglo… nije važno kako deluje ako deluje…ma, super ili ma kakvi, to je šarena laža, na mene to ne može da utiče, prepoznam kad je nešto falš. Kol’ko ljudi tol’ko ćudi. Placebo efekat isključivo je psihološke prirode, konstatuju lekari već vekovima. Ali takva razmišljanja će se možda menjati, zahvaljujući raznim istraživanjima čiji je cilj da pokažu pravi efekat placeba, intrigantne pojave već vekovima. Kako utvrditi i protumačiti da ono što naš um dobro razume može da utiče na biohemijske procese u organizmu. Dakle, jeste psihološke prirode ali daje vidljive rezultate. 

Prema nekim istraživačima smatra se da deluje kao morfin i kodein. Tokom snimanja mozga skenerom uočeno je da se kod pacijenata koji očekuju da terapija bude uspešna aktivira deo mozga zadužen za kontrolisanje bola i da se tom prilikom oslobađa endorfin, hormon koji utiče na poboljšanje raspoloženja. Pacijenti koji su dobili “šećernu tableticu” a da to nisu znali, očekivali su da im se bol smanji zbog tablete te je njihov organizam lučio više dopamina. To je hemijsko jedinjenje zaduženo za prenošenje poruka. Dopamin sam po sebi teško može da ima efekat smanjivanja bola, ali je njegovo aktiviranje očigledno neopohodan uslov da počnu da se luče endorfini koji izazivaju osećaj olakšanja i zadovoljstva. Zato nije slučajno što mnogi terapeuti kažu da je placebo efekat, kako god deluje, značajan faktor za uspešnost terapije. 

Plave bolje od ružičastih 

Eksperiment sa pilulicama u boji, jedne su bile plave a druge ružičaste, date su pacijentima i rečeno im je da one mogu delovati kao sedativ, stimulativno sredstvo ili placebo. Bile su naravno lažen pilulice. Ali, efekti su bili stvarni kod nekih pacijenata. Tri četvrtine ispitanika koji su uzeli plave pilile osetilo je pospanost, trećina onih koji su uzeli ružičaste osetila je visok stepen budnosti i koncetrancije. Od brojnih istraživanja izdvajamo i ono kada je grupa ispitanika mislila da dobija visoke doze vitamina C u sezoni gripa. Efekti su bili odlični, smanjen je broj obolelih iako nisu pili vitamin C. Prema nekim istraživačima možda čak trećina lekova u svetu deluje placebo efektom. 

“Placebo obzirom na to da nema nikakvu aktivnu supstancu u sebi ne može delovati dugo i ne može dovesti do izlećenja već samo za mesec dva može delovati a posle toga se svi simptiomi ponovo vrate. Nema farmakološke aktivnosti i nema suštinskog lečenja već se sve odvija na psihološkom planu,” konstatuje dr Nataša Šikanić psihijatar, šefica Odseka za psihosomatiku i konsultativnu psihijatriju KBC “dr Dragiša Mišović. 

Dakle, mehanizam delovanja zasnovan na psihološkom planu odvija se tako, što osoba veruje da će joj određeni lek ili terapija pomoći pa kora velikog mozga utiče na žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Delujući na žlezde sa unutrašnjim lučenjem, hipotalamus, hipofiza, podsvest utiče na povećanje odbrambenih funkcija organizma. Takvim delovanjem placebo efekat utiče na autosugestiju, volju, motivaciju i podiže imunološki sistem, što povoljno deluje u borbi protiv svih bolesti. Otuda ne čudi što se sa raznih strana može čuti koliko je važno pozitivno razmišljanje, pozitivna energija, snaga volje, izbegavanje stresnih situacija i negativnih ljudi. Oni koji uspeju da ovladaju takvim sposobnostima verovatno su podložniji i placebo efektu. 

Jer su naučnici utvrdili da su placebo efekti kod nekih osoba jači a kod drugih slabiji. Konstatovano je da rezultati zavise od godina starosti, pola, obrazovanja i drugih faktora. Tako se recimo, ističe da placebo efekat daje pozitivne rezultate kod kod kožnih bolesti, jer su i mnoge od njih povezane sa psihološkim stanjem, bradavice, ekcemi, herpes. Farmaceuti su testirajući razne vrste lekova ustanovili da je placebo efekat naročito jak kada se tretiraju neka stanja vezana za centralni nervni sistem, kao što su depresija i bol. 

Treba naglasiti da se ovo odnosi na placebo u psihijatriji, a da situacija sigurno nije takva u somatskoj medicine – ako neko ima dijabet, astmu i mnoge druge somatske bolesti placebo sigurno neće delovati, da ne pominjemo neke bolesti izazvane bakterijama, gde bez antibiotika nema poboljšanja ali ni izlečenja. 

U Americi su rađena istraživanja sa pacijentima koji redovno uzimaju antidrepsive i konstatovano je da je poboljšanje raspoloženja čak preko pedeset posto zapravo posledica placebo efekta. 

“Na placebo utiče i odnos izmedju pacijenta i doktora”, podseća dr Šikanić u šta se svako mogao uveriti. Ako nas lekar dočeka ljubazno, posveti nam punu pažnju, s ljubavlju posavetuje i uteši svakako će nam već i zbog toga biti bolje. Očito oblasti delovanja placebo efekta su veoma raznovrsne, reagovanja pojedinca različita a nadanja u njegovu uspešnost ipak velika, ma šta medicina konstatovala. 

Ako parafraziramo čuvenu Dekartovu izreku “mislim, dakle, postojim”, možda bi mogli reći, “verujem, dakle, biću zdrav”.

Izvor: B92.net

Podeljeno