Sedenje opasno po zdravlje

Podelite:

Najnovija istraživanja pokazuju da prekomerno sedenje može oduzeti nekoliko godina života, a povezano je i sa nekim od savremenih „epidemija“, kao što su kancer, srčana oboljenja, visoki pritisak i moždani udar.
Izgleda da fotelje, kancelarijske stolice i sofe mogu biti fatalne po zdravlje. Nedavno su naučnici sa Unverziteta Lester objavili da vreme provedeno u sedećem stavu čvrsto povezano sa povećanim rizikom od dobijanja dijabetesa tipa dva. Tako je stolica dodata spisku stvari koje nas ubijaju, kao što su alkohol, cigarete, teške droge.

sedenje Do Srednjeg veka u Evropi, privilegiju da sede imali su kraljevi i biskupi. Prilikom raznih ceremonija, oni su u sedećem stavu pokazivali da su iznad svih ostalih. Stolice sa naslonima počele su da se upotrebljaaju u Evropi oko 13. veka, a tek od 16. veka postale svakodnevni predmet. Do tada, za sedenje su se koristile hoklice ili klupe.
Sedenje na poslu uvedeno je relativno skoro. U 19. i 20. veku kancelarijski službenici, računovođe i direktori uglavnom su stajali, jer su verovali da im stajanje pomaže da ostanu pribrani i koncentrisani. Među onima koji su radili stojeći, bili su Ernest Hemingvej, koji je stajao i pisao, Bendžamin Frenklin, Vinston Čerčil, Vladimir Nabokov…
Međutim, danas, ogromna većina nas dane provodi sedeći – putujući na posao, na poslu, vraćajući se s posla, kod kuće, i na kraju, u trosedu uz TV. U proseku, to je oko 10 sati sedenja dnevno.
Naučnici su ustanovili da sedenje dovodi do akumuliranja opasno visokog nivoa šećera i masti u krvi. Kad stojimo, naši mišići su u kontrakciji, a to pomaže da se šećer izbacuje iz krvi i da se iskoristi za stvaranje energije.
Istraživanje u kome je učestvovalo više od 60.000 sredovečnih muškaraca pokazalo je da oni koji sede više od četiri sata dnevno imaju veće šanse da hronično obole, to jest da dobiju kancer, oboljenje srca i visok krvi pritisak.
Oni koji sede 11 ili više sati dnevno imaju 40 odsto veće šanse da da preminu u naredne tri godine, u poređenju sa onima koji sede samo četiri sata dnevno. Jedna od opasnosti od dugog sedenja jeste „sindrom sedeće nepokretljivosti“. Prvi slučaj opisan je u južnokorejskom medicinskom časopisu 2004. godine. Žrtva, 24-godišnji mladić, dobio je ugruške krvi u nogama pošto je sedeo u istoj stolici 80 sati igrajući igrice na kompjuteru. Bila je potrebna operacija da bi mu se spasio život.
Ali, šta da radimo kad po ceo dan provodimo u kancelariji?
Neke kompanije uvele su „stojeće“ sastanke. Međutim, druga istraživanja pokazuju da stajanje na radnom mestu utiče na ljude tako što počinju da otaljavaju posao. Jedno od mogućih, doduše bizarnih, rešenja jeste postavljanje kompjutera na traku za hodanje. Drugi eksperiment je urađen sa loptama za vežbanje ravnoteže. Polovina od 200 radnika koji su sedeli na ovim ogromnim loptama tokom tri meseca tvrdi da ih manje bole leđa, dok njih 45 odsto kaže da su počeli da osećaju bolove u drugim delovima tela posle redovne upotrebe ovih „stolica“.
Stanovnici sa Dalekog istoka kažu da im je prijatno u čučećem položaju, pri čemu su im je celo stopalo prilepljeno za podlogu. Ali, uprkos obećavajućem istraživanju na ovu temu, niko još nije ozbiljno razmotrio ovu mogućnost za rad u kancelariji, ili gledanje TV, na primer.
Problem za većinu Zapadnjaka jeste to što, zbog dugogodišnjeg sedenja u stolicama ili hodanja na visokim potpeticama, ne istežemo dovoljno Ahilovu tetivu i zato nam je nezgodno da oslonimo celo stopalo na tlo dok čučimo. Možda je ipak najbolje da ustanemo sa radnog mesta svakih 20 minuta i kratko prošetamo. Ova taktika može dramatično da snizi krvni pritisak.

izvor: zena.blic.rs

Podeljeno