Sigmund Frojd je lečio kokainom?

Podelite:

Pre oko 130 godina kokain je bio najnoviji čudesni lek – smatralo se da leči sve, od zavisnosti od morfijuma, preko depresije, nervoze, letargije, umora, preko stomačnih problema do astme i tuberkuloze. Promovisali su ga Tomas Edison, kraljica Viktorija i papa Lav XIII.

frojd

 

Prodavao se u pićima, melemima, čak i margarinu. Svaka boca tada čuvenog francuskog crvenog vina Vin Mariani sadržala je 200 mg ove droge. Bio je inspiracija za nastanak Koka-Kole i njen neizostavni sastojak sve do 1903. godine. 

Jedan od najvećih branilaca i pristalica korišćenja u medicinske svrhe, ali i konzument kokaina bio je bečki neurolog Sigmund Frojd. On je počeo da se bavi proučavanjem efekata ove droge još 1884. godine i u svojim kliničkim beleškama jasno je isticao da najviše voli da eksperimentiše sam na sebi. 

Kako je patio od aritmije i blokada disajnih puteva, to mu je bio dovoljan izgovor da uživa ogromne količine droge. 

Ipak, Frojd nije prvi pisao o kokainu. Do 1880. godine brojne farmaceutske kompanije su proizvodile koncentrat – kokain-hidrohlorid, a mnogi lekari su izveštavali o dejstvu novog “leka” na njihove pacijente. 

Istraživanja su se objavljivala u veoma čitanom stručnom časopisu Tharapeutic Gazette koji je štampao Park-Dejvis, najveći proizvođač kokaina u to vreme. 

Zamena jedne droge drugom bio je uobičajen način lečenja zavisnosti u 19. veku. Ovakve medicinske igre su često izvođene i eksperimenti na „novim zavisnicima“ su uvek bili dobrodošli. 

Frojd je isprobao kokain i na svom najboljem prijatelju, inače zavisniku od morfijuma. Ernst fon Flajšl-Marksov bio je odličan psiholog. Međutim, sam je sebe povredio tokom seciranja jednog leša, zbog čega se borio sa hroničnim bolom koji ga je i doveo do zavisnosti od morfijuma. 

Frojd je svog bliskog prijatelja pretvorio u zamorče i kokainskog zavisnika, a zahvaljujući tim naporima da mu „pomogne“, Flajšl-Marksov je umro 7 godina kasnije, u svojoj 45-oj godini. 

Ovaj nemili događaj ne samo da Frojdu nije poslužio za nauk i odagnao ga od ideje o kokainu, već je nastavio još više da ga slavi i konzumira kako bi olaskšao bilo koji fizički bol i mentalne probleme. Voleo je da pod dejstvom kokaina beskrajno govori o iskustvima i uspomenama za koje je smatrao da su zaključani u njegovoj podsvesti.

frojd 2

 

Najopasniji okršaj koji mu se dogodio zbog droge bila je kasapnička operacija Eme Ekštajn koju je izveo 1895. godine sa svojim kolegom, otolaringologom Vilhelmom Flisom. Pacijentkinja je primila ogromnu količinu kokaina i zamalo umrla usled zahvata. 

Ema je bila Frojdova pacijentkinja. Patila je od navodne histerije i takozvane „nazalne refleksne neuroze“, oboljenja koje je otkrio Vilhelm Flis. Ovo stanje se lečilo kauterizacijom unutrašnjosti nosa pod lokalnom anestezijom, u ovom slučaju kokainom. 

U Frojdovom remek delu „Interpretacija snova“, Ema Ekštajn je poznatija kao Irma, a pominje je kada opisuje san koji je sanjao nekoliko noći nakon skoro kobne operacije – na jednoj zabavi se pojavljuje Ema koja ga okrivljuje za nemar. 

U objašnjenju ovog sna Frojd je zanemario svoju očiglednu grešku, čin koji bi danas rezultirao gubitkom dozvole za rad, tužbom i zatvorom. Umeto toga, san je protumačio kao veliku zabrinutost lekara za svoju pacijenkinju Irmu. 

Kao i svi narkomani, i Frojd je patio od većine simptoma bolesti zavisnosti. Poricanje, dvostruki život, borba sa samim sobom da se u javnosti ostane dosledan. Njegov um ga je ubeđivao da nema baš ništa loše i opasno u onome što su svi drugi odlučno odbacivali. 

Iskustva sa Emom Ekštajn i bliskim prijateljem Flajšl-Marksovim trebalo je da ga nauče da je kokain previše opasan za tarapeutsku primenu. U jesen 1896, dan nakon očeve sahrane, Frojd je izjavio da se oslobodio droge. Međutim, ne postoje pisani dokazi koji bi potvrdili da je zaista tako i bilo. 

Ipak, veoma mu je bilo teško da razume opasne posledice sopstvene zavisnosti. Često je pogrešno tumačio svoje kokainske snove i donosio pozitivne analize o zavisničkoj snazi mahinacije. 

Čovek koji je izumeo psihoanalizu, revolucionarno interesovanje za samospoznaju i istinu podlegao je velikoj laži najobičnijeg narkomana.

Izvor: B92.net

Podeljeno